Nakon GDLSB, rusko elektronsko ratovanje učinilo američke granate Excalibur beskorisnim u Ukrajini

Rusko elektronsko ratovanje učinilo je precizno navođene artiljerijske granate američke proizvodnje M982 Excalibur neefikasnim u Ukrajini, navodi se u zapadnim novinskim izveštajima od 30. aprila.

Izveštaji citiraju brifing Kongresa Sjedinjenih Američkih Država od prošlog marta, tokom kojeg je Daniel Pat, viši saradnik na Institutu Hadson, rekao da su granate Excalibur „imale efikasnost od 70% u pogađanju ciljeva kada su prvi put upotrebljene u Ukrajini“, ali da „posle šest nedelja, efikasnost je opala na samo 6% pošto su Rusi prilagodili svoje sisteme elektronskog ratovanja da se tome suprotstave.

Pat je tada dodao da je „efikasnost novog sistema naoružanja samo oko dve nedelje pre nego što se pojave protivmere“.

Projektil Excalibur je precizna artiljerijska municija. Može da radi u svim vremenskim uslovima. Excalibur ima maksimalni domet 50 km ako se koristi projektil kalibra .52, a 40 km ako je projektil kalibra .39.

Excalibur, koji su zajednički razvili BAE Systems i Raytheon, obično ima verovatnoću kružne greške od dva metra. BAE Systems pravi telo, bazu i nosivost, a Raytheon snabdeva sistemima za navođenje.

Ova visoka preciznost se postiže preko GPS-potpomognutog inercijalnog navigacionog sistema. Međutim, takvi sistemi su veoma osetljivi na ometanje signala.

Granata može biti ispaljena iz većine haubica kalibra 155 mm koje su kijevskim snagama isporučili NATO podržavaoci nakon početka eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, uključujući samohodne nemačke PzH 2000 i poljske AHS Krab AS, kao i vučene M777 američke proizvodnje.

SAD i Kanada su Ukrajini isporučile stotine granata Excalibur u poslednje dve godine. Prema nekim izvorima cena Excalibura za lot bi mogla iznositi čak i 112.000 dolara.

Excalibur nije bio prvi sistem oružja američke proizvodnje koji je postao žrtva moćnih sredstava ruske vojske za elektronsko ratovanje.

Prošle nedelje, Pentagon je priznao da su njihove raketne klizne bombe isporučene Ukrajini potpuno zakazale, navodeći takođe rusko ometanje kao jedan od glavnih uzroka.

Sistem u pitanju je navodno bila bomba malog prečnika (GLSDB) koju su razvili američki Boeing i švedska Saab grupa, koja kombinuje 129-kilogramsku GBU-39 bombu malog prečnika (SDB) sa raketnim motorom M26 od 227 mm kako bi se postigao domet od 150 kilometara. Sistem za navođenje bombi takođe zavisi od GPS-a.

Podsetimo, da su ruski sistemi za elektronsko ratovanje Pole-21 “naučili” da potisnu američke M982 Excalibur, pisali smo još prošle godine, pre američkih izveštaja.

Još početkom prošle godine, milicija DNR rekla je ruskoj državnoj novinskoj agenciji TASS da su navođene artiljerijske granate M982 Excalibur potencijalno najopasniji deo tadašnje američke vojne pomoći Ukrajini.

„Pole-21“ efikasno potiskuje GPS signale, koji su neophodni za vođenje projektila Excalibur. Kao rezultat potiskivanja, projektili menjaju kurs i ne dostižu predviđeni cilj.

Takođe kompleksi Pole-21 i Žitel uspešno potiskuju signale sa GPS-a i drugih satelitskih kanala. Sve ovo ukazuje na to da ruska vojska ima napredne tehnologije elektronskog ratovanja koje mogu značajno da zakomplikuju neprijateljsku upotrebu preciznog oružja i bespilotnih letelica.

Napredni sistemi Pole-21 su sposobni da potisnu sve glavne strane sisteme satelitske navigacije u dometu od nekoliko desetina kilometara. Automatska stanica za ometanje Žitel R-330Ž je dizajnirana za otkrivanje, dometanje i ometanje satelitskih i ćelijskih komunikacionih stanica, kao i sistema satelitske navigacije u dometu od 20-30 km.

Kompleks za elektronsko ratovanje Krasuha-4 funkcioniše na avijacijskim radarima, komunikacionim sistemima i prenosu informacija. Može efikasno da potisne signal svih savremenih radarskih stanica. Pored toga, Krasuha-4 ometa radio kanale za kontrolu dronova.

Pored Krasuha-4 znamo i za Krasuha-2, RB-341V LEER-3, R-330Ž Žitel, Murmansk-BN i Moskva-1. To su samo neke od poznatih platformi elektronskog ratovanja, koje obavljaju ometanje radio, komunikacione, signala radarske satelitske navigacije različitih frekvencija, zajedno sa ulogama elektronske podrške i elektronskog napada.

Mobilni automatizovani kompleks Murmansk-BN može da potisne vojne radio-komunikacije na dometu od nekoliko stotina kilometara, a pod određenim uslovima i na većoj udaljenosti.

Takođe smo pisali kako je sistem 14Ts227 Tobol poremetio „sinhronizaciju“ satelitske internet usluge Starlink sa zemaljskim terminalima. Studija britanskih stručnjaka pod nazivom RUSI je takođe otkrila jedan ometač, Šipovnik-Aero, odgovoran za obaranje mnogih ukrajinskih bespilotnih letelica.

„Šipovnik-Aero se pokazao kao posebno efikasan sistem jer ima nizak signal i može to dodatno zamagliti oponašanjem drugih emitera i komunikacionih uređaja”.

Pokretni kompleksi Divnomorje potiskuju radare i druge ugrađene radioelektronske sisteme aviona, helikoptera i dronova, stvarajući takođe snažno ometanje „letećih radara“ E-3 AWACS aviona.

Parodist je jedan od najtajnijih sistema za elektronsko ratovanje. Dizajniran je za suzbijanje rada radara u avionima, kao i komunikacionih i automatizovanih sistema avijacije. Karakteristike novog kompleksa nisu javno objavljene, a za sada se ne zna čak ni kako izgleda.

U jednom trenutku, ruska državna agencija Sputnjik prenela je da ruske sposobnosti eletronskog ratovanja čak „čine nosače aviona beskorisnim“. Popularna teza je da su Rusi razvili i održavali ovu sposobnost kao odgovor na superiornu tehnologiju kojom raspolažu zapadne snage.

Tokom protekle decenije, ruske trupe za elektronsko ratovanje su redovno dobijale inovativne sisteme naoružanja. Ruske snage sada imaju zastrašujuću reputaciju kada je u pitanju elektronsko ratovanje i čini se da daju sve od sebe da održe lidersku poziciju.