Stručnjaci: Rusi sproveli atipične testove nepoznate interkontinentalne balističke rakete [ICBM]

Raketne strateške snage Oružanih snaga Rusije testirale su sinoć interkontinentalnu balističku raketu [ICBM] sa poligona Kapustin Jar, navodi u saopštenju pres službe Ministarstva odbrane RF.

Ruske strateške raketne snage izvele su probno lansiranje interkontinentalne balističke rakete mobilnog kopnenog raketnog sistema (PGRK).

Strateške raketne snage RF su 12. aprila 2024. godine uspešno lansirale interkontinentalnu balističku raketu mobilnog kopnenog raketnog sistema na 4. državni centralni međuslužni poligon Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti. pic.twitter.com/K6ZZx6YBYI

— Oruzje Online (@oruzjeonline) April 12, 2024

Kako je objašnjeno u vojnom resoru, lansiranje je izvršeno u okviru testiranja perspektivnog raketnog sistema koji se razvija za ruske strateške raketne snage, kao i da bi se potvrdila stabilnost raketa koje su već u upotrebi. Kako je naglašeno, lansiranje je ocenjeno uspešnim.

“Dana 12. aprila 2024. godine, sa 4. državnog centralnog međuspecifičnog poligona Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti, borbena posada Strateških raketnih snaga uspešno je lansirala interkontinentalnu balističku raketu mobilnog kopnenog raketnog sistema”, stoji u poruci.

BREAKING: Russia test-fires intercontinental ballistic missile (ICBM) pic.twitter.com/RZRtVuuLnj

— Insider Paper (@TheInsiderPaper) April 12, 2024

Ministarstvo odbrane je pojasnilo da je u okviru ovog lansiranja potvrđena visoka pouzdanost ruskih interkontinentalnih balističkih raketa. Ovo lansiranje je izvedeno u okviru državnog testiranja perspektivnih raketnih sistema, kao i potvrde stabilnosti raketa u službi. Ostali detalji lansiranja nisu otkriveni.

Let rakete su posmatrali očevici ne samo u južnim regionima Rusije, već i stanovnici Iraka, Irana, Izraela i drugih zemalja Bliskog istoka.

Analizirajući snimke očevidaca, stručnjaci i vojni eksperti su primetili neobičnu putanju rakete, pošto video snimci koji su kružili ne liče na testove klasične ICBM.

“Pa, ovakva raketa obično ne leti tako. Pa se svi pitaju šta su ovi Rusi danas lansirali iz Kapustin Jara,” komentariše ekspert Jurij Podoljaka.

Napomenimo da je pre manje od mesec dana predsednik Ruske Federacije naglasio da je ruska nuklearna trijada savremenija od bilo koje druge konkurentske.

Na ovoj rekonstrukciji leta, astronoma Džonatana Mekdauela, primetno je da kako se raketa koja leti iznad Kazahstana vidi širom Bliskog istoka. Narandžasta linija je procena putanje rakete, prilično verno prikazana u razmeri.

Pre samo 10-ak dana, zapadni posmatrači su izveštavali da su ruske strateške raketne snage izvele veliko testiranje interkontinentalne balističke rakete. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je tada da su Strateške raketne snage (SRS) izvele trenažno lansiranje interkontinentalne balističke rakete „Jars“ sa kosmodroma Pleseck.

Tada su najavili da je u pitanju prvo od sedam planiranih testiranja u 2024. godini.

Prema nekim zapadnim analitičarima juče je lansirana Topol-ME interkontinentalna balistička raketa, mada imajte na umu da rusko ministarstvo odbrane to nije potvrdilo niti je saopštilo koja je raketa lansirana. Rusija je još prošle godine rešila da odbaci interkontinentalne balističke rakete Topol, menjajući ih modernizovanom verzijom Jars.

Topol odlazi Jars dolazi

Komandant Strateških raketnih snaga Ruske Federacije general-pukovnik Sergej Karakajev potvrdio je još prošle godine povlačenje interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) Topol iz borbene službe Oružanih snaga Rusije.

RS-12M Topol, poznat pod NATO nazivom i SS-25 „Srp” predstavljao je kamen temeljac ruskog strateškog arsenala. Razvijen iz prethodnih sistema Temp-2S i Pionir, kultni Topol sa dometom većim od 11.000 km bio je značajna komponenta ruske sposobnosti nuklearnog odvraćanja.

General Karakajev je u decembru 2020. godine izjavio da je RVSN već dobila više od 150 novih raketnih kompleksa Jars (poznatih i kao Topol MR), najavljujući da će program preopremljenosti RVSN biti završen 2021. godine i da je planiranje predviđeno za zamena „u kratkom roku” sistema RS-12M Topol sa „najsavremenijim raketama tipa Jars”.

Prema ruskim izvorima, rakete i lanseri ICBM-a Jars su u stanju da primaju komande od najsavremenijih sistema upravljanja, uključujući i kada je sistem u položaju „u patroli“, što značajno skraćuje vreme za pripremu i izvođenje nuklearnog odgovora na napad.

Trenutno, RVSN su opremljene interkontinentalnim balističkim raketama Jars u dve verzije:

• jedna opremljena lakim bojevim glavama, koja je delimično objedinjena sa balističkim raketama mornaričkog baziranja Bulava i Lainer,
• i mnogo snažnija Jars-S.

Pored toga, 2019. godine Rusi su objavili da sprovode konstruktivna letačka testiranja verzije Jars-M, za koju je Solomonov izjavio da će imati bojeve glave sa pojedinačnim pogonskim sistemima nakon razdvajanja, što bi značajno proširilo geografsku pokrivenost ciljeva na jedno lansiranje.

Za sada ne znamo da li je postignut značajan napredak u završetku ovog projekta, o čemu se prvi put govorilo 2012. godine, međutim zna se da Kremlj u budućnosti želi da moderne rakete Jars budu naoružane hipersoničnim bojevim glavama.

Oprema 12 raketnih diviziona u sastavu RVSN koje trenutno uključuje strateške, mobilne i stacionarne raketne sisteme tipa

• R-36M2 Vojvoda (SS-18 Satan),
• UR-100N UTTH (SS-19 Stiletto),
• RS-12M.
• Topol-M (SS-27 Srp B) i
• Jars (SS-29 ili SS-27 Mod 2)

Što se tiče sistema Sarmat, zvanični izvori u Rusiji su nedavno objavili da će prvi specijalno dizajnirani puk biti formiran kasnije ovog meseca, decembra 2023. godine, iako konstruktivna letačka testiranja rakete nisu završena.

„Prvi puk opremljen raketama Sarmat, koji će se sastojati od komandnog punkta i nekoliko silosnih lansera, stupiće u borbenu službu kod velike raketne jedinice RVSN u Užuru tokom decembra tekuće godine“, rekao je izvor.

Kako je saopštio drugi izvor agencije, ovaj puk je trenutno u eksperimentalnoj borbenoj službi. Prema dosadašnjoj praksi u okviru Strateških raketnih trupa, u početku, puk počinje svoju delatnost sa komandnim punktom i dva lansirna objekta, nakon čega se broj potonjih popunjava do nivoa predviđenog stanjem organizacije.