Američki F-16, lovac čiji je prvi prototip poleteo pre više od pola veka, mogao bi da dobije naoružanje kakvo tokom najvećeg dela svog operativnog veka nije mogao ni da nosi. Pentagon je odlučio da proširi razvoj hipersonične rakete Blackbeard i na ovaj jednomotorni avion, čime se otvara mogućnost da jedan od najrasprostranjenijih lovaca na svetu postane nosač oružja brzine veće od pet maha. Zanimljivo je da takva uloga dolazi upravo u vreme kada američko ratno vazduhoplovstvo sve više ulaže u avione pete i šeste generacije.
Blackbeard je već prošao kroz nekoliko faza razvoja, od prvobitnog projekta za kopnene lansere do ispitivanja pod krilima mornaričkog Super Horneta. Sada u program ulazi i F-16, avion koji koriste desetine država i koji će u američkoj službi ostati znatno duže nego što se nekada očekivalo. Za Pentagon je posebno privlačna mogućnost da relativno pristupačna hipersonična raketa, kada konačno postane operativna, ne bude rezervisana samo za malobrojne i skupe specijalizovane platforme.
Još zanimljivija je industrijska strana ovog projekta. Američka kompanija Castelion razvija Blackbeard sa namerom da ga proizvodi u velikim serijama, po ceni znatno nižoj od drugih američkih hipersoničnih sistema. Upravo bi kombinacija masovne proizvodnje i velikog broja postojećih aviona nosača mogla da postane njegova najveća prednost.
Castelion dobio novi posao: Blackbeard se prilagođava i F-16
Kompanija Castelion saopštila je 26. oktobra 2026. da je dobila proširenje postojećeg ugovora sa Istraživačkom laboratorijom američkog ratnog vazduhoplovstva (AFRL), kojim započinju aktivnosti na integraciji rakete Blackbeard sa lovcem F-16 Fighting Falcon. Vrednost nove ugovorne izmene i rokovi ispitivanja nisu objavljeni, ali je potvrđeno da program sada obuhvata još jednu vazduhoplovnu platformu pored mornaričkog F/A-18E/F Super Horneta. Reč je o zasebnom razvojnom pravcu u okviru američkog ratnog vazduhoplovstva, koje već finansira rad na ovom hipersoničnom oružju.
Samo mesec dana ranije, u septembru, Blackbeard je prvi put javno prikazan tokom leta pod krilima F/A-18F Super Horneta. Ta ispitivanja omogućila su proveru ponašanja aviona sa raketom na spoljnim nosačima, uključujući aerodinamička opterećenja, vibracije i bezbednost leta. Novi posao sa AFRL-om trebalo bi da omogući sličan razvojni postupak za F-16, uz prilagođavanje rakete njegovim sistemima za upravljanje naoružanjem.
Zašto Pentagon želi hipersoničnu raketu na starom F-16?
Američko ratno vazduhoplovstvo i dalje raspolaže velikom flotom F-16, uprkos postepenom uvođenju F-35 i planovima za budući F-47. Prema budžetskoj dokumentaciji za fiskalnu 2027. godinu, flota obuhvata oko 810 aviona F-16, dok je do kraja te fiskalne godine predviđeno smanjenje na 763 primerka. Pentagon istovremeno ulaže u nove radare, računarske sisteme i modernizaciju avionike, kako bi preostali lovci mogli da izvršavaju borbene zadatke i tokom četrdesetih godina ovog veka.
Za razliku od F-35, F-16 nije projektovan za unutrašnje nošenje naoružanja radi smanjene radarske uočljivosti. Njegovi spoljni nosači omogućavaju korišćenje različitih bombi i raketa, a potencijalna integracija Blackbearda pružila bi mu mogućnost udara na udaljene ciljeve bez potrebe da sam avion prodire duboko u prostor koji pokriva protivnička PVO. Takav pristup posebno je važan za starije lovce, čija zaštita od savremenih radara i raketa ne može da se poredi sa namenskim stelt platformama.
Uvođenje Blackbearda zahteva i rešavanje konkretnih tehničkih problema. Inženjeri moraju da provere konstrukciona opterećenja nosača, ponašanje rakete tokom leta, njeno bezbedno odvajanje, napajanje i komunikaciju sa računarskim sistemima aviona. Potrebna je i odgovarajuća softverska integracija kako bi pilot mogao da pripremi oružje, unese podatke za gađanje i izvrši lansiranje.
Od HIMARS-a do Super Horneta: jedna raketa za tri roda vojske
Blackbeard je razvijan kao hipersonično udarno oružje sa raketnim pogonom na čvrsto gorivo, sposobno za let brzinom većom od pet maha i izvođenje manevara tokom leta. Kompanija Castelion posebnu pažnju posvećuje jednostavnijoj proizvodnji, korišćenju industrijskih postupaka pogodnih za velike serije i smanjenju cene pojedinačnog projektila. Domet, masa bojeve glave i detalji sistema navođenja još nisu u potpunosti javno predstavljeni.
Razvoj kopnene verzije započet je kroz program Blackbeard Ground Launch, namenjen integraciji sa raketnim sistemom HIMARS. Potom je američka mornarica ubrzala rad na vazduhoplovnoj verziji, dodelivši Castelionu ugovore za prilagođavanje rakete palubnim lovcima. Time je Blackbeard postao zajednički razvojni projekat koji povezuje potrebe Kopnene vojske, Ratne mornarice i Ratnog vazduhoplovstva SAD.
U junu 2026. mornarica je naručila prvih 50 predproizvodnih raketa Blackbeard, dok je u septembru usledila nova proizvodna narudžbina vredna do 200 miliona dolara. Za početnu operativnu sposobnost na Super Hornetu kao cilj je određena 2027. godina, dok za F-16 još nije objavljen datum prvog leta sa raketom. Proširenje programa na više nosača omogućilo bi da se troškovi razvoja i proizvodnje raspodele na mnogo veći broj potencijalnih korisnika.
Blackbeard ulazi u širu američku hipersoničnu trku
Američko ratno vazduhoplovstvo paralelno razvija nekoliko različitih hipersoničnih sistema, među kojima su AGM-183A ARRW i Hypersonic Attack Cruise Missile (HACM). ARRW koristi raketni ubrzivač i hipersonično klizno telo, dok HACM razvija pogon sa nadzvučnim sagorevanjem za dugotrajniji atmosferski let velikom brzinom. Razlike između američkih hipersoničnih programa posebno su značajne jer Pentagon istovremeno nastoji da razvije oružje za strateške bombardere i znatno manje projektile za taktičke lovce.
Blackbeard pripada ovom drugom pravcu razvoja, sa naglaskom na proizvodnju velikog broja raketa koje bi mogle da koriste različite borbene jedinice. Program je ujedno primer promene američkog pristupa nabavkama, pošto je Castelion osnovan tek 2022. godine, a danas već ima proizvodne ugovore sa mornaricom i razvojne poslove sa ostalim rodovima vojske. Tokom septembra AFRL je povećao vrednost jednog od postojećih razvojnih ugovora sa 20,9 na 37,2 miliona dolara, obezbeđujući sredstva za nastavak rada do juna 2028. godine.
Posebno će biti zanimljivo kako će F-16 nositi Blackbeard i koliko će projektila moći da ponese bez neprihvatljivog ograničavanja doleta i letnih karakteristika. Broj mogućih raketa, raspored nosača i eventualna dostupnost izvoznim korisnicima tek treba da budu određeni tokom integracije. Američka mornarica za sada prednjači u uvođenju Blackbearda, dok ratno vazduhoplovstvo otvara put njegovoj upotrebi na avionu koji je već decenijama jedan od najbrojnijih borbenih lovaca na svetu.
