Ruski supersonični lovac MiG-31 presreo dva američka strateška bombardera B-1B iznad Barencovog mora

Zapadna avijacija je postala aktivnija ne samo na jugu, već i na severu; par američkih strateških bombardera B-1B Lancer pokušao je da „okrzne” rusku granicu preko Barencovog mora.

Poletanje ruskog lovca MiG-31 iz sastava dežurnih snaga PVO Severne flote primoralo je stratege Ratnog vazduhoplovstva SAD da promene kurs na suprotan, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Prema vojnom resoru, 24. marta oprema za kontrolu vazdušnog prostora otkrila je neidentifikovani vazdušni cilj iznad Barencovog mora, koji se kretao ka ruskoj državnoj granici. Kao što je navedeno, cilj je bio grupni. Za testiranje je u vazduh podignut lovac-presretač MiG-31 iz sastava dežurnih snaga PVO.

Posada ruskog aviona je, stigavši na tačku presretanja, identifikovala vazdušne mete kao američke strateške bombardere B-1B Lanser. Primetivši ruski presretač, Amerikanci su promenili kurs u suprotnom smeru, udaljavajući se od ruske granice.

Kako se ruski lovac približavao, američki strateški bombarderi su prilagodili kurs leta, udaljavajući se, a zatim okrenuvši od državne granice Ruske Federacije, stoji u poruci.

Ruski MiG-31 vratio se na matični aerodrom, gde je nastavio da dežura. Kao što je primećeno u istom izvoru, u poslednje vreme zapadni avioni više vole da se odmah udalje kada se ruski lovci približe, jer ne isključuju da piloti ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga mogu da preduzmu akcije koje ugrožavaju živote posada NATO aviona.

Bombarder B-1B Lancer, sada vredan 316 miliona dolara, razvijen za Hladni rat

B-1 je veoma svestran avion namenje za različite misije. Radar sa sintetičkim otvorom B-1B je sposoban da prati, cilja i gađa vozila u pokretu, a tu su i režimi samociljanja i praćenja terena.

Teški bombarder B-1 Lancer (Rockwell International B-1 Lancer – Ulan) je višenamenski bombarder nastao kao zamena za avion Boeing B-52 po programu AMSA od 1965. godine i prvi je borbeni avion na svetu, po dizajnu sa elementima „stelt” tehnologije. 

U službi je američkog ratnog vazduhoplovstva je od 27. jula 1985. godine. Početkom 1990-ih počela je konverzija aviona B-1 za opremanje konvencionalnim naoružanjem. 

Konačna verzija bombardera B-1B implementirala je koncept proboja protivvazdušne odbrane na malim visinama letenjem na ultra malim visinama uz izbegavanje terena.

Dakle primarna misija B-1 Lancer-a je izvođenje dugometnih napada niskog leta. Ima veliki unutarnji skladišteni prostor za oružje koji može nositi različite konvencionalne i nuklearne bombe, krstareće projektile i vođenu municiju. 

Ovaj avion ima sposobnost preciznog isporučivanja svog tereta, što ga čini efikasnom platformom za međukontinentalne i regionalne misije.

B-1 Lancer je prošao kroz različite nadogradnje tokom godina kako bi se unapredile njegove sposobnosti, uključujući povećanu kapacitet nosača oružja, poboljšane avionike i radarne sisteme. 

Učestvovao je u raznim vojnim operacijama i bio angažovan u sukobima poput Zalivskog rata, bombardovanju Jugoslavije, rata u Avganistanu i rata u Iraku.

Iako aktivan deo flote bombardera USAF-a zajedno s B-2 Spirit stealth bombarderom i B-52 Stratofortressom. 

U avgustu prošle godine objavljeno je da su američke vazduhoplovne snage odustale od prvobitno planirane ideje da povuku bombardere B-1B Lancer i B-2 Spirit početkom 2030-ih.

Prema novom planu, isti B-1 Lancer će ostati u upotrebi do kada će biti zamenjen novim bombarderom B-21 Raider 6. generacije, za koji se pompezno najavljuje da će svoj prvi let obaviti do kraja ove godine.

• Primarna funkcija: Teški bombarder velikog dometa, višenamenski
• Proizvođač: Boeing, Severna Amerika (ranije Rockwell International, North American Aircraft)
• Ofanzivna avionika, Boeing vojni avion; Defensive Avionics, EDO Corporation
• Pogon: Četiri General Electric F101-GE-102 turboventilatorska motora sa naknadnim sagorevanjem
• Potisak: 30.000 plus funti sa naknadnim sagorevanjem, po motoru
• Raspon krila: 137 stopa (41,8 metara) ispruženih napred, 79 stopa (24,1 metara) zabačenih u krmi
• Dužina: 146 stopa (44,5 metara) Visina: 34 stope (10,4 metra) Težina: približno 190.000 funti (86.183 kilograma)
• Maksimalna težina pri poletanju: 477.000 funti (216.634 kilograma)
• Kapacitet goriva: 265.274 funti (120.326 kilograma)
• Nosivost: 75.000 funti (34.019 kilograma)
• Brzina: 900-plus mph (1,2 maha na nivou mora)
• Raspon: Interkontinentalni
• Plafon: Više od 30.000 stopa (9.144 metra)
• Posada: četiri (komandir aviona, kopilot i dva oficira za borbene sisteme)
• Jedinični trošak: 317 miliona dolara
• Početna operativna sposobnost: oktobar 1986
• Inventar: Aktivna snaga, 62 (test, 2); ANG, 0; Rezerva, 0