Američko vazduhoplovstvo je 6. marta izvelo retki prelet sa bombarderima iznad Stokholma, sa B-52 Stratofortress i B-1 Lancer koji su pratili Gripeni švedskog vazduhoplovstva.
Američke vazdušne snage u Evropi (USAFE) istakle su rutu nadletanja, koja je uključivala znamenitosti kao što su Avicii Arena, zgrada švedskog parlamenta i aerodrom Arlanda u Stokholmu.
B-52 je bio iz 5. bombaškog krila iz vazduhoplovne baze Majnot, N.D., dok je B-1 bio iz 28. bombe stacioniran u bazi vazduhoplovnih snaga Elsvort, S.D.
Iako su oba bombardera prvobitno bila predviđena za misiju CONUS-to-CONUS, što znači povratno putovanje bez sletanja, B-1 je preusmeren na bazu Ferford britanskog vazduhoplovstva (RAF), što je potvrdio portparol nakon izveštaja na društvenim mrežama.
Oružane snage Švedske su saopštile da je cilj vežbe bio, kako tvrde “da se uvežba odbrana Švedske i sposobnosti za saradnju sa drugim nacijama”, u ovom slučaju sa SAD.
„Švedske oružane snage su progresivno povećavale i razvijale sposobnosti saradnje vežbajući ceo lanac, od komunikacije do pratnje i pada bojeve municije“, dodaju švedske oružane snage.
General Džejms Heker, komandant USAFE, izrazio je optimizam u pogledu produbljivanja saradnje između Vašingtona i Stokholma pošto je Švedska postala 32. članica NATO-a. On je inicijative poput ovog zajedničkog nadletanja opisao kao početne korake ka jačanju međunarodne stabilnosti i bezbednosti.
Takve ‘demonstracije podrške’ dogodile su se i ranije, a primer za to navode da je prelet B-52 iznad Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore i Hrvatske u avgustu 2022. godine. Ove misije navodno imaju za cilj da afirmišu posvećenost SAD saveznicima i partnerima u NATO-u u jugoistočnoj Evropi.
U januaru 2024. godine, F-16 lovci USAF su izveli vazdušne manevre iznad Bosne i Hercegovine, kako su tada tvrdili iz Vašingtona, “s namerom da obeshrabre secesionističke aktivnosti Srba”. Isto tako, u maju 2021. godine, B-52 bombarderi su izvršili prelete preko svih zemalja NATO-a. Dakle, saveznike ma koliko se oni trudili da dokažu da to jesu, treba podsetiti na neke stvari.
Uprkos tome, zajednički prelet bombardera B-52 i B-1 u Stokholmu smatra se za neobičan prizor. Prelet je usledio nakon što su se dva B-1 vratila sa razmeštanja u vazdušnu bazu Luleo-Kalaks u Švedskoj, gde su B-1 učestvovali u zajedničkim vežbama obuke sa švedskim vazduhoplovstvom, uključujući površinski napad, vazdušnu blokadu i misije bliske vazdušne podrške.
NATO vežbe Nordijski Odgovor 24
Nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, Švedska i Finska su nakon 200 godina neutralnosti brzo gurnute u NATO savez, podstaknute navodnom povećanom zabrinutošću za bezbednost širom Evrope.
Finska, koja sa Rusijom deli granicu od 1.340 kilometara, a nekada davno i sama deo Rusije, postala je 31. članica NATO u aprilu 2023. godine, dok je Švedska postala 32. članica nedavno, 7. marta 2024, nakon što je od Vlade Sjedinjenih Država u Vašingtonu zvanično to i zatražila.
NATO je 3. marta pokrenuo najveću vežbu u svojoj istoriji pod nazivom “Nordic Response (Nordijski odgovor)”, čiji je cilj očuvanje proširene nordijske teritorije. Ove vežbe, koje traju skoro dve nedelje, održavaju se u severnim regionima Finske, Norveške i Švedske.
Tekuće 12-dnevne vežbe “Nordijskog odgovora” demonstriraju silu sa učešćem od preko 20.000 vojnika iz 13 zemalja. Pomorska komponenta obuhvata preko 50 podmornica, fregata, korveta, nosača aviona i raznih amfibijskih plovila.
Norveška vojska je saopštila da u vežbi u vazduhu učestvuje više od 100 lovačkih, transportnih ali i aviona za pomorsko osmatranje i helikoptera.
NATO vežbe na Arktiku uključuju simulirane scenarije, uključujući zamišljeni napad na arktičku tundru, sa ciljem da se demonstrira spremnost alijanse da odgovori na potencijalne pretnje na krajnjem severu.
U vežbi, koja traje do 15. marta, učestvuju Belgija, Britanija, Kanada, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Norveška, Španija, Švedska i naravno Sjedinjene Američke Države.
U međuvremenu, ruski ministar odbrane izjavio je da Rusija pomno prati vežbe NATO-a Nordijski odgovor 24. „Vojska ih nadgleda; sva potrebna sredstva su dostupna. Naš politički stav je poznat: smatramo da su ove vežbe demonstrativne i provokativne prirode“, rekao je Šojgu.
„Svaka vojna vežba, posebno blizu linije angažovanja, povećava rizik od vojnih incidenata. Dakle, sa stanovišta osiguravanja odbrambene sposobnosti Rusije, preduzimaju se sve neophodne mere“, naglasio je ministar.
On je dodao da tekuća vojna aktivnost, uključujući vežbe NATO-a i uključivanje novih članica, pogoršava tenzije i povećava rizike u severnoj Evropi, slabeći sveobuhvatnu evropsku bezbednost.
I specijalna operacija je pocela kao vojna vezba.