Južna Koreja je pre nešto više od deset godina ušla u jedan od najzahtevnijih industrijskih projekata koje država može da pokrene: razvoj sopstvenog savremenog borbenog aviona. Nije počinjala od praznog papira, jer je Korea Aerospace Industries već imala iskustvo sa porodicom T-50, ali prelazak sa školskog i lakog borbenog aviona na ozbiljan višenamenski lovac predstavljao je potpuno drugi nivo tehnološkog i industrijskog rizika.
Danas je taj projekat izašao iz razvojnih hala i ušao u jedinice.
Prvi serijski proizvedeni KF-21 Boramae predat je Ratnom vazduhoplovstvu Republike Koreje i iz fabrike KAI u Sačeonu poleteo u letu kojim je simbolično obeležen početak njegove vojne službe. Pored njega su u formaciji leteli FA-50, TA-50 i T-50 Golden Eagle, avioni koji najbolje pokazuju put kojim je južnokorejska vazduhoplovna industrija stigla do KF-21.
Ceremonija nije označila kraj programa, već trenutak kada razvojni projekat postaje stvarni borbeni potencijal. Južna Koreja sada mora da proizvede više od stotinu najavljenih aviona, obuči pilote i tehničare, uvede novo naoružanje i istovremeno nastavi razvoj verzija koje bi početkom sledeće decenije trebalo da budu znatno sposobnije od današnjeg KF-21.
Prvi avion stigao je u Ratno vazduhoplovstvo oko dve godine nakon što je KAI u junu 2024. započeo serijsku proizvodnju.
“Do juče je bilo vreme za kreatore politike i programere projekta Boramae. Od danas pa nadalje, vreme je za Ratno vazduhoplovstvo”, rekao je načelnik Generalštaba Ratnog vazduhoplovstva general Son Sug-rag.
Od projekta iz 2015. do operativnog lovca
Program KF-X, iz kojeg je nastao KF-21, formalno je pokrenut u decembru 2015. godine. Osnovni cilj bio je da Južna Koreja dobije domaći borbeni avion koji će postepeno zameniti vremešne F-4 Phantom II i F-5, ali i smanjiti zavisnost od uvoza u jednom od najosetljivijih segmenata vojne tehnologije.
Partner programu bila je Indonezija, koja je prvobitno trebalo da pokrije približno 20 odsto troškova razvoja. Finansijski problemi Džakarte kasnije su doveli do smanjenja njenog učešća, dok je glavni teret razvoja ostao na Južnoj Koreji.
KAI je prvi prototip predstavio 2021. godine. KF-21 je prvi put poleteo naredne godine, a prvi serijski avion javno je prikazan 25. marta 2026. u Sačeonu, u prisustvu predsednika Li Dže-mjunga.
Manje od pet godina od predstavljanja prvog prototipa, program je stigao do aviona koji se predaje jedinicama. Takav tempo posebno privlači pažnju jer su programi savremenih borbenih aviona poznati po dugim razvojnim ciklusima, rastu troškova i višegodišnjim kašnjenjima.
Prvih 40 aviona prvenstveno za borbu vazduh-vazduh
Južnokorejski plan predviđa proizvodnju ukupno 120 KF-21 za potrebe Ratnog vazduhoplovstva. Prvih 40 aviona trebalo bi da bude isporučeno do 2028. godine. Ova početna serija biće prvenstveno usmerena na zadatke vazduh-vazduh i postepeno će omogućiti jedinicama da razviju taktiku, obuku i održavanje nove platforme.
Druga velika serija obuhvatiće još 80 aviona, čija je proizvodnja predviđena do 2032. godine. Kod tih letelica borbene sposobnosti biće šire. Planirana je integracija dodatnog naoružanja vazduh-zemlja, uključujući rakete velikog dometa, čime će KF-21 iz početnog lovca za ostvarivanje vazdušne nadmoći prerasti u znatno potpuniju višenamensku platformu.
Takav razvoj po fazama predstavlja jednu od najvažnijih osobina programa. KAI nije pokušao da u prvu verziju ugradi sve zamišljene sposobnosti. Avion se uvodi u službu sa paketom koji je dovoljno zreo za početak operativne upotrebe, dok se složenije funkcije dodaju kroz naredne blokove.
Nije F-35, ali nije ni klasični lovac četvrte generacije
KF-21 se zvanično uglavnom gura u generaciju 4,5. Njegov oblik odmah pokazuje da je pri projektovanju vođeno računa o smanjenju radarskog odraza. Trup, usisnici i raspored površina imaju mnogo više zajedničkog sa novijim lovcima nego sa klasičnim konstrukcijama iz vremena F-16 ili F-15.
Današnja verzija ipak nema unutrašnje odeljke za naoružanje, jednu od ključnih karakteristika pravih stelt lovaca pete generacije. Rakete i bombe nose se spolja, čime se povećava radarski odraz aviona. Stoga KAI svoj KF-21 ne predstavlja kao direktnu zamenu za F-35A koji Južna Koreja već koristi.
Njegova uloga je drugačija. KF-21 treba da postane brojčano mnogo zastupljenija domaća platforma koja će izvoditi najveći deo svakodnevnih borbenih zadataka, dok će F-35A ostati namenjen misijama u kojima su njegove stelt karakteristike posebno važne.
Direktor KAI Kang Gu-jang, nekadašnji pilot južnokorejskog Ratnog vazduhoplovstva, smatra da oznaka generacije 4,5 čak potcenjuje avion. Prema njegovoj proceni, KF-21 po performansama treba posmatrati kao “generaciju 4,9”, bližu petoj generaciji nego avionima poput Rafala i Eurofighter Typhoona.
To je stav rukovodstva proizvođača koji pokazuje ambiciju sa kojom KAI želi da razvija naredne verzije.
KF-21EX treba da napravi mnogo veći skok
Današnji KF-21 nije konačan oblik aviona. Južna Koreja je već predstavila razvojni put koji vodi prema verziji Block III, poznatoj i kao KF-21EX. Upravo tada bi konstrukcija trebalo da dobije karakteristike zbog kojih bi avion mogao znatno ozbiljnije da se približi kategoriji pete generacije.
Najvažnija promena bila bi ugradnja unutrašnjih prostora za naoružanje. Time bi rakete i bombe bile sklonjene unutar trupa tokom leta, što bi značajno smanjilo radarski odraz u odnosu na sadašnju konfiguraciju sa spoljnim nosačima.
Planirana poboljšanja obuhvataju i dalje smanjenje uočljivosti, napredniju avioniku, nove senzore i povezivanje sa bespilotnim borbenim sistemima.
Posebno se razvija koncept u kojem bi KF-21 upravljao dronovima tipa “lojalni pratilac”. Takve bespilotne letelice mogle bi da nose senzore ili naoružanje, izviđaju ispred lovca i preuzimaju deo najrizičnijih zadataka.
Odbrambeni budžet Južne Koreje za 2026. predviđa dodatna ulaganja upravo u tehnologije smanjenog radarskog odraza, bespilotne sisteme i razvoj domaćeg motora.
Zašto Seul razvija sopstveni motor
Jedan od poslednjih velikih elemenata koji Južna Koreja još nema pod domaćom kontrolom jeste pogonska grupa. KF-21 trenutno koriste američki motori F414, odnosno varijanta poznatog motora koji pokreće i F/A-18E/F Super Hornet.
Za zemlju koja želi što veću tehnološku samostalnost to predstavlja očiglednu sledeću oblast razvoja. Domaći motor ne bi samo smanjio zavisnost od stranog dobavljača. Omogućio bi Južnoj Koreji mnogo veću slobodu kod izvoza aviona, budućih modernizacija i razvoja naredne generacije lovaca.
Takav projekat zahteva godine razvoja, posebno zbog visokih temperatura, materijala, turbina i pouzdanosti koju vojni turboventilatorski motor mora da ima tokom hiljada sati rada.
Seul ga ipak vidi kao prirodan nastavak industrijskog puta koji je već doveo do KF-21.
Brzina razvoja postala je jedna od najvećih prednosti programa
KF-21 je zanimljiv i zbog poređenja sa drugim velikim programima. Američki X-35, tehnološki prethodnik F-35, prvi put je poleteo 24. oktobra 2000. godine. Prvi serijski F-35 predstavljen je više od deset godina kasnije.
Ruski Su-57 prvi put je poleteo u januaru 2010, dok je serijska faza stigla približno deceniju kasnije.
KF-21 je od prvog leta prototipa do prvog serijski proizvedenog aviona stigao za oko četiri godine.
Poređenje nije jednako jer su F-35 i Su-57 od početka razvijani kao lovci pete generacije sa znatno složenijim zahtevima u pogledu stelt karakteristika, unutrašnjih prostora za naoružanje i drugih bitnih sistema. Ipak, tempo južnokorejskog programa pokazuje koliko je KAI uspeo da skrati put između prototipa i proizvodne linije.
Istovremeno je KF-21 stigao do serijske proizvodnje dok indijski AMCA još nije poleteo, turski KAAN ostaje u razvojnoj fazi, evropski FCAS doziveo je kolaps, a britansko-japansko-italijanski GCAP još je daleko od operativnog aviona.
Od zamene za F-5 do jednog od glavnih korejskih borbenih aviona
Prvobitna potreba bila je relativno jednostavna: pronaći naslednika za stare F-4 i F-5. Program je u međuvremenu prerastao tu početnu ulogu. KF-21 treba da postane jedan od najbrojnijih savremenih borbenih aviona Ratnog vazduhoplovstva Republike Koreje i da radi zajedno sa F-35A i modernizovanim F-15K.
Njegovo mesto posebno je važno u južnokorejskoj strategiji odbrane od Severne Koreje, gde veliki broj raspoloživih lovaca mora da pokriva vazdušnu odbranu, precizne udare, pratnju i druge zadatke.
Predsednik Li Dže-mjung je prilikom predstavljanja prvog serijskog aviona u martu program povezao sa višedecenijskom težnjom zemlje prema većoj samostalnosti u odbrani.
“Južna Koreja je konačno obezbedila naoružanje za očuvanje mira zasnovano na sopstvenoj tehnologiji, ne samo na kopnu i moru, već i u vazduhu”, rekao je tada.
Seul istovremeno ne krije da KF-21 vidi i kao izvozni proizvod. Kombinacija niže cene od najskupljih lovaca pete generacije, savremene elektronike, mogućnosti postepenog unapređenja i velike domaće proizvodne serije trebalo bi da mu omogući ulazak na tržište država kojima F-35 nije dostupan ili koje ne žele da zavise od jednog dobavljača.
Prva generacija KF-21 sada ulazi u jedinice sa spoljnim naoružanjem i prvenstveno vazduh-vazduh sposobnostima. Sledećih šest godina KAI treba da završi proizvodnju 120 aviona, proširi arsenal vazduh-zemlja i istovremeno pripremi KF-21EX, verziju kod koje će pitanje unutrašnjih spremnika, domaćeg motora i saradnje sa borbenim dronovima odlučiti koliko će se Boramae zaista približiti avionima pete generacije.
