Američka „Zlatna kupola“ zamišljena je kao tehnološki štit kakav nijedna država do sada nije izgradila. Sateliti, radari, presretači, laseri, mikrotalasi i automatizovani komandni sistemi trebalo bi da naprave slojevitu zaštitu teritorije SAD od balističkih, krstarećih i hipersoničnih raketa.
Pentagon je već saopštio da su prvi elementi sistema uspešno testirani, a Trampova administracija program predstavlja kao jednu od najvažnijih investicija u buduću zaštitu zemlje.
Sada je iz same administracije stiglo upozorenje koje problem postavlja potpuno drugačije. Nije dovoljno napraviti bolji radar ili brži presretač. Amerika, prema rečima ministra finansija Skota Besenta, najpre mora da pobedi Kinu u sasvim drugoj tehnološkoj trci.
Reč je o veštačkoj inteligenciji. Besent smatra da je vremenski prostor veoma kratak, dok bi posledice američkog poraza mogle da zahvate čak i najskuplje vojne programe koje Vašington trenutno razvija, a među njima je upravo Zlatna kupola.
„Ako ne pobedimo, igra je gotova“
Besent je u razgovoru za Wall Street Journal povezao tehnološko nadmetanje SAD i Kine direktno sa budućim vojnim sposobnostima Amerike.
„Ako ne pobedimo veštačku inteligenciju, igra je gotova. Vremenski okvir je godina, možda godina i po“, rekao je američki ministar finansija.
Njegova formulacija posebno je zanimljiva jer Zlatnu kupolu praktično pretvara iz raketnog projekta u deo mnogo šireg takmičenja računarske moći.
Savremeni protivraketni sistem ne zavisi samo od brzine projektila. Mora da primi podatke sa velikog broja senzora, razlikuje prave ciljeve od mamaca, izračuna putanju, proceni prioritete i donese odluku o presretanju za veoma kratko vreme. Kod masovnog raketnog napada taj zadatak postaje još složeniji.
Kina može da koristi veštačku inteligenciju i na drugoj strani jednačine
Problem za Vašington je što se ista tehnologija može koristiti i za probijanje raketne odbrane.
Napredni algoritmi mogu da pomažu u izboru putanje, koordinaciji više projektila, korišćenju mamaca i promeni obrasca napada u zavisnosti od reakcije protivničke mreže senzora.
Poseban izazov predstavljaju hipersonični sistemi, čija putanja nije jednako predvidiva kao kod klasičnih balističkih raketa.
Stručnjaci upozoravaju da bi ogromna ulaganja u Zlatnu kupolu mogla izgubiti smisao ukoliko protivnik bude brže razvijao algoritme za savladavanje sistema nego što u SAD razvijaju algoritme za njegovo upravljanje.
Besentova izjava svodi problem na prilično jednostavnu računicu: najskuplji presretač ne pomaže mnogo ako sistem zakasni da shvati šta zapravo treba da presretne.
Od 185 milijardi do 1,2 biliona dolara
Trampova administracija pokrenula je Zlatnu kupolu kao nacionalni sistem zaštite američke teritorije od savremenih raketnih pretnji.
Početne procene govorile su o približno 185 milijardi dolara, dok znatno šire projekcije troškova kompletnog sistema dosežu čak 1,2 biliona.
Tolika razlika proizlazi iz ambicije programa. Zlatna kupola treba da obuhvati zemaljske i svemirske senzore, presretače, komandne centre, mreže za razmenu podataka, autonomne sisteme i sredstva usmerene energije.
Deo odbrane trebalo bi da bude raspoređen i u svemiru, gde bi presretanje moglo da počne mnogo ranije nego kod postojećih sistema.
Takva arhitektura moraće da radi gotovo trenutno i protiv velikog broja različitih ciljeva, a bez napredne automatizacije to postaje praktično nemoguće.
Besent preti i sankcijama kineskoj veštačkoj inteligenciji
Američki ministar finansija nije govorio samo o vojnoj primeni. Pomenuo je mogućnost uvođenja sankcija kineskim kompanijama za veštačku inteligenciju ukoliko Vašington utvrdi da su “koristile ukradenu američku intelektualnu svojinu”.
Time se tehnološki sukob dodatno približava obrascu koji je već viđen kod poluprovodnika, naprednih procesora i opreme za njihovu proizvodnju.
Za SAD je problem što ograničavanje kineskog pristupa američkoj tehnologiji odavno ne garantuje da će kineski razvoj može biti zaustavljen. Peking paralelno ulaže u sopstvene procesore, modele veštačke inteligencije i vojnu primenu autonomnih sistema.
“Centra za novu američku bezbednost” (CNAS), jedan od uticajnijih vašingtonskih interesnih analitičkih grupa ide još dalje od Besenta i u svojoj analizi predlažu udare na kinesku veštačku inteligenciju kako bi SAD imale tehnološku dominaciju.
Prvi test Zlatne kupole više nije najvažnije pitanje
Kada smo u junu pisali o prvom testiranju Zlatne kupole, Pentagon je saopštio da su sistemi usmerene energije i autonomni DDAD uspešno otkrivali, pratili i neutralisali simulirane pretnje.
Tada je glavno pitanje bilo koliko taj rezultat iz kontrolisanog testa govori o stvarnom radu sistema protiv masovnog napada, ometanja, lažnih ciljeva i raketa koje dolaze iz više pravaca.
Besentova izjava sada dodaje još jedan sloj problema. Čak i ukoliko Pentagon uspe da izgradi satelite, lasere, presretače i komandne centre, čitava mreža moraće da bude dovoljno inteligentna da bude brža od sistema napravljenih da je prevare.
Zlatna kupola više nije samo trka rakete protiv rakete, već postaje trka algoritma protiv algoritma.
