Devet meseci na moru za nosač aviona, gotovo godina dana van matične baze za pojedine lovačke jedinice i borbene misije koje su prvobitne planove pretvorile u produžena raspoređivanja. Američko prisustvo na Bliskom istoku tokom 2026. više ne izgleda kao privremeno pojačanje snaga pred jednu operaciju.
Pentagon sada mora da rešava problem koji se ne vidi na mapama raspoređivanja. Avion može da ostane u regionu, ali posada, tehničari, motori i konstrukcija letelice ne mogu beskonačno da rade istim tempom. Isto važi za brodove koji mesecima ne ulaze u luku i jedinice koje su odavno premašile uobičajeno trajanje misije.
Promena je već počela. Na evropskim aerodromima primećeni su američki lovci na putu kući, dok se drugim rutama prema istoku kreću njihove zamene. To nije povlačenje.
Vašington pokušava da sačuva prisustvo koje je izgradio tokom rata protiv Irana, ali bez daljeg zadržavanja istih ljudi i aviona u regionu. Takva smena dolazi u trenutku kada se otvorene velike vazdušne operacije smanjuju, dok sankcije, pomorska blokada i povremeni vojni udari ostaju osnovni instrumenti pritiska.
Najvažnije pitanje sada nije koliko američkih aviona može da stigne na Bliski istok već koliko dugo Pentagon može da održava takav raspored snaga bez ozbiljnog udara na spremnost jedinica potrebnih na drugim stranama sveta.
F-35 iz Vermonta vraćaju se posle puta koji je počeo u Portoriku
Među prvim jedinicama koje završavaju produženo raspoređivanje nalazi se 158. lovačka eskadrila Nacionalne garde Vermonta sa avionima F-35 Lightning II.
Njihova misija nije počela na Bliskom istoku. Avioni su u decembru 2025. poslati u Portoriko, gde su početkom naredne godine učestvovali u operacijama povezanim sa hapšenjem predsednika Venecuele Nikolasa Madura.
Posle toga nisu vraćeni u Vermont. Prebačeni su na Bliski istok pred početak američkog vazdušnog rata protiv Irana i tamo ostali tokom narednih meseci. Njihov povratak sada je primećen preko britanske baze RAF Lejkenhit, kroz koju su prolazili na putu prema SAD.
Sličan kraj produžene misije čeka i F-16 iz 555. lovačke eskadrile iz Avijana u Italiji. Ova jedinica nalazi se na Bliskom istoku od novembra prošle godine. Obe eskadrile tako su znatno premašile tipičan šestomesečni period raspoređivanja američkog Ratnog vazduhoplovstva.
Dvanaest F-16 iz Ohaja već ide prema Bliskom istoku
Povratak starih jedinica prati dolazak novih. Dvanaest F-16 iz 180. lovačkog krila Vazduhoplovne nacionalne garde Ohaja poletelo je 4. septembra iz baze Lažes na Azorskim ostrvima.
Avioni su tamo stigli 29. avgusta i nastavili put prema zoni odgovornosti Centralne komande SAD. Takvo etapno prebacivanje omogućava lovcima da preko Atlantika i Evrope stignu na Bliski istok uz podršku tankera i transportne logistike.
Prema informacijama iz američkih izvora, još jedinica trebalo bi da krene istim pravcem tokom narednih nedelja. Jedna od njih moglo bi da bude 115. lovačko krilo Nacionalne garde Viskonsina sa avionima F-35.
Pentagon na taj način menja personalni i tehnički sastav svojih snaga, ali ne smanjuje osnovnu borbenu grupaciju u regionu.
Po ko zna koji put Sankcije
Američka administracija istovremeno pokušava da deo pritiska na Iran prebaci sa borbenih operacija na ekonomiju po ko zna koji put svojim sankcijama. Ministar finansija Skot Besent prošlog meseca je rekao da SAD pojačavaju sankcije kako bi ograničile iransko mešanje u tankerski saobraćaj kroz Ormuski moreuz i izvršile dodatni pritisak na Teheran u vezi sa nuklearnim programom.
Pomorska blokada već je na snazi.
„Ako primenimo maksimalan ekonomski pritisak, verovatno je da neće doći do široko rasprostranjenog nastavka kinetičkih akcija“, izjavio je Besent za CNBC.
Veliki vazdušni napadi i protivraketna odbrana troše količine skupe municije koje američka industrija ne može brzo da nadoknadi. Sankcijama i blokadama pokušavaju da održavaju pritisak bez svakodnevnog lansiranja stotina raketa i naravno odgovora Teherana za koji Amerikancima trebaju rakete-presretači.
Međutim, pojedini američki zvaničnici istovremeno upozoravaju da bi jači ekonomski pritisak mogao da izazove i novu iransku vojnu reakciju. Zbog toga lovci i sistemi PVO ne mogu da napuste region čak ni kada nema velikih vazdušnih operacija.
Krajem avgusta relativno zatišje ponovo je prekinuto raketama
Nova eskalacija počela je krajem prošlog meseca. Američke snage napale su iranske lansirne sisteme za koje je Vašington tvrdio da su bili pripremani za lansiranje sredstava povezanih sa miniranjem moreuza. Iran je nakon toga ispalio balističke rakete prema američkim snagama u Jordanu.
Razmena udara pokazala je koliko brzo sadašnji period smanjene aktivnosti može ponovo da preraste u otvorenu borbu.
Pentagon zbog toga mora da drži dovoljno aviona u neposrednoj blizini potencijalnih ciljeva, dok se odbrambeni sistemi održavaju u stanju visoke pripravnosti.
Rotacija F-16 i F-35 odvija se upravo u takvom okruženju.
Abraham Linkoln dobio predah tek posle devet meseci
Problem produženog angažovanja još je vidljiviji kod američke mornarice. USS Abraham Linkoln pristao je početkom nedelje u Tajlandu posle približno devet meseci provedenih na moru.
Nosač je učestvovao u operaciji „Epic Fury“, koja je zvanično trajala od 28. februara do početka aprila. Njegova misija se time nije završila.
Posle glavne faze rata brod je nastavio da učestvuje u sprovođenju američke blokade iranskih luka i u višemesečnim operacijama protiv iranskih snaga. Dolazak u Tajland predstavlja prvi ozbiljniji prekid tako dugog ciklusa.
Produženo angažovanje nosača istovremeno pokazuje zašto se isti problem sada rešava kod vazduhoplovnih eskadrila pre nego što preraste u novu krizu raspoloživosti.
CENTCOM tvrdi da su iranske rakete gađale nosač i razarač
Pomorska konfrontacija nastavila se i nakon završetka glavne faze operacije „Epic Fury“.
Centralna komanda SAD saopštila je da su snage Iranske revolucionarne garde izvele više napada na američki nosač aviona i razarač sa vođenim raketama.
Prema američkom saopštenju, oba broda uspešno su izbegla ili neutralisala napade. Nijedan američki vojnik nije povređen, tvrde.
Teheran nije potvrdio američku verziju događaja, a CENTCOM je nakon toga objavio da su američke snage odgovorile udarima na tri tankera povezana sa Iranom.
Dva tankera onesposobljena, treći uništen
Prema američkoj komandi, tanker M/T Dauni trajno je onesposobljen kod ostrva Harg. M/T Stark 1 pogođen je u blizini Džaska. Treći brod, M/T Kylo, poznat i kao „Noksen“, napadnut je u Omanskom zalivu.
CENTCOM tvrdi da je pogođen na više kritičnih mesta i potpuno uništen, nakon čega je posadi naređeno da napusti brod. Iranski državni mediji prethodno su potvrdili pogodak jednog tankera kod ostrva Harg, ali nisu potvrdili sve detalje koje je kasnije objavila američka strana.
Vašington tvrdi da su napadnuti brodovi pripadali iranskoj takozvanoj tajnoj floti koja ostvaruje prihode za Iransku revolucionarnu gardu i njene saveznike. Komandant CENTCOM-a admiral Bred Kuper povezao je napade direktno sa prethodnim raketnim dejstvima.
„Ako otvorite vatru na dva naša broda, mi ćemo naneti još veću štetu i uništiti tri vaša“, poručio je Kuper.
Rotacija snaga postaje logistički problem cele američke vojske
Današnji raspored američkih aviona na Bliskom istoku ne može da se posmatra izolovano od drugih obaveza Pentagona. F-35 i F-16 potrebni su i u Evropi, Pacifiku i u matičnim jedinicama koje moraju da održavaju obuku i borbenu spremnost.
Svaki dodatni mesec raspoređivanja donosi nove sate naleta, kraće intervale do velikih pregleda i manji broj aviona raspoloživih za druge zadatke. Isto važi za pilote i zemaljsko osoblje.
Pentagon sada pokušava da raspoređivanje na Bliskom istoku pretvori iz vanredne mobilizacije u održiv sistem smena.
Prvih 12 F-16 iz Ohaja već je krenulo prema regionu, dok se jedinice koje su tamo provele gotovo godinu dana vraćaju kući.
Iza njih ostaje vojno prisustvo koje Vašington trenutno ne namerava da smanjuje, ali čije održavanje sve više zavisi od toga koliko brzo mogu da se menjaju ljudi i tehnika pre nego što dugotrajni rat počne da troši i jedinice koje u njemu neposredno ne učestvuju.
