Nazvati ovo „pobunom generala“ jeste novinarsko preterivanje samo u jednom smislu: niko nije odbio naređenje. U svakom drugom, situacija za Pentagon izgleda ozbiljno. Četvorica najviših američkih komandanata formalno su upozorila sekretara rata, Pita Hegseta, da produžavanje velikih operacija protiv Irana više nije održivo i da Bliski istok počinje da jede američku vojnu sposobnost na drugim pravcima.
Problem više nije politička rasprava o tome da li rat treba voditi. Problem je aritmetika rata.
Preko 50.000 američkih vojnika vezano je za region. Indo-pacifička komanda mora da daje nosače aviona i razarače koji bi trebalo da odvraćaju Kinu. Evropska i Južna komanda takođe upozoravaju na posledice izvlačenja svojih resursa. Najmračniju procenu dao je načelnik pomorskih operacija admiral Daril Kodl: jedva četvrtina američke flote razarača trenutno je spremna za novo raspoređivanje. Produžavanje misija već udara na održavanje brodova i posada.
To je trenutak kada slogan „America First“ počinje da se sudara sa sopstvenim ratom. Ne može se istovremeno držati Kina pod pritiskom, Rusija, čuvati američka teritorija, održavati globalna pomorska dominacija i mesecima trošiti najbolje jedinice na Iran kao da resursi nemaju dno.
Reakcija Pentagona dodatno otkriva nervozu. Portparol Šon Parnel napao je curenje poverljivog dokumenta kao „izdaju oružanih snaga“, ali nije negirao da su primedbe komandanata postojale. Pentagon ih sada predstavlja kao normalan proces odlučivanja. Formalno jeste. Četvorica najviših komandanata koji istovremeno upozoravaju da politika ministra odbrane ugrožava sposobnost njihove vojske da vodi druge ratove teško se, međutim, mogu svesti na rutinsku fusnotu.
U takvoj atmosferi odlazi i sekretar kopnene vojske Den Driskol. Njegovu ostavku ne treba lažno pripisivati Iranu: dostupni podaci govore o višemesečnom sukobu sa Hegsetom zbog smenjivanja generala, upravljanja vojskom i pravca modernizacije. Njegov odlazak ipak nije nepovezan sa širom slikom. Driskol napušta Pentagon usred rata, a Kopnena vojska ostaje bez najvišeg civilnog i vojnog rukovodioca potvrđenog u Senatu.
Driskol je posebno zanimljiv zbog političkog porekla. Ratni je veteran, dugogodišnji prijatelj i kolega Dž. D. Vensa sa Jejla, čovek koga je Tramp doveo kao „disruptora“, kritikovao je velike proizvođače oružja i pokušavao da vojsku prebaci sa skupih, tromih programa na dronove, softver i brzo nabavljive sisteme. Upravo njemu je povereno i guranje pregovora za okončanje rata u Ukrajini.
Tu se priča direktno spaja sa našim julskim tekstom o Takerovoj mogućoj „trećoj stranci“. Tada smo oko iste pukotine prepoznali Taker Karlsona, Tulsi Gabard, Džo Kenta, Tomasa Mesija, Džefrija Saksa, Renda Pola, Mekgregora i druge. Driskola sada možemo dodati na širi spisak, uz jednu rezervu: nije javno stao protiv rata sa Iranom.
Mnogo važnije je što se ono što je tada izgledalo kao politička pobuna sa margina Trampovog pokreta sada pojavljuje unutar samog vojnog aparata.
Taker je govorio da ratni konsenzus puca. Pentagon mu upravo daje veoma neprijatan dokaz.
