Američka obalska straža priprema novu fazu modernizacije svoje flote aviona za nadzor ogromnih morskih područja oko Sjedinjenih Država. Umesto razvoja potpuno nove platforme, osnova ostaje provereni transportni C-130J kompanije Lockheed Martin, ali će avioni posle opsežne ugradnje senzora, računara i komunikacione opreme postati HC-130J.
Program bi na kraju trebalo da obuhvati 28 aviona Obalske straže i još 12 namenjenih Vazdušnim i pomorskim operacijama američke Carine i granične zaštite. Kancelarija za nabavku avijacije Obalske straže 14. avgusta objavila je zahtev za informacijama kojim od industrije traži procenu sposobnosti za izvođenje ovih radova. Odgovori kompanija očekuju se do 17. septembra.
Suština posla je takozvana misionizacija, odnosno pretvaranje osnovnog transportnog aviona u platformu sposobnu za dugotrajno izviđanje, identifikaciju i praćenje ciljeva. Centralni deo modernizacije biće Minotaur Mission System, u novoj konfiguraciji MSS+. Novi avion neće samo posmatrati cilj, već će objedinjavati podatke radara, kamera, sistema za identifikaciju plovila i različitih komunikacionih kanala. Posebno zanimljiv deo paketa je planirana integracija vojne satelitske mreže Starshield kompanije SpaceX.
Prva grupa obuhvata četiri aviona, tri za Obalsku stražu i jedan za Carinu i graničnu zaštitu, dok ugovor predviđa opcije za još osam.
Minotaur spaja radar, kamere i podatke u jednu sliku
Modernizacija bi trebalo da počne sa 23. primerkom HC-130J Obalske straže. Prvi avioni očekuju se za uvođenje u operativnu upotrebu tokom fiskalne 2030. godine, nakon čega bi se rad nastavio tempom od jednog do dva primerka godišnje.
MSS+ paket koristi dva Minotaur procesora kao računarsko središte čitavog sistema. Na pilotskoj palubi biće instalirane dve stanice operatora misijskih sistema.
Ispod aviona nalaziće se višemodni radar, trenutno označen kao EL/M-2022A, dok će elektrooptički i infracrveni senzor visoke rezolucije biti smešten u pokretnoj kupoli.
Takva kombinacija omogućava posadi da radarskim senzorom otkriva i prati objekte na velikoj površini, a zatim ih elektrooptičkim sistemom preciznije identifikuje.
Avion dobija i sistem za određivanje pravca izvora radio-signala, kao i AIS transponder za praćenje brodskog saobraćaja.
Starshield donosi veliki satelitski protok podataka
Komunikacioni paket uključuje dva visokofrekventna radija, dva RT-7000 i dva ARC-210 uređaja sposobna za satelitsku komunikaciju.
Mnogo veća promena može biti ugradnja komercijalno izvedenog satelitskog sistema nove generacije povezanog sa SpaceX mrežom Starshield.
Dokumentacija traži Starshield Aero Terminal Kit Block 4 ili noviji, zajedno sa antenom, napajanjem, nosačima i potrebnim kućištima. Predviđena je najmanje jedna terabajt mesečne satelitske razmene podataka po avionu.
Takva veza omogućava da HC-130J tokom dugotrajnog leta šalje velike količine radarskih, elektrooptičkih i drugih podataka prema komandnim centrima bez oslanjanja isključivo na klasične vojne komunikacione kanale.
Radar postaje problem zbog dugih rokova isporuke
Obalska straža trenutno sama obezbeđuje višemodni radar koji se ugrađuje tokom modernizacije. Novi zahtev za informacijama ispituje mogućnost da tu obavezu preuzme izvođač.
Razlog su rokovi isporuke. Postoji zabrinutost da radar neće moći da bude dostavljen dovoljno brzo između potpisivanja ugovora i početka radova na avionu.
Prvi avion trebalo bi da uđe u proces modifikacije u oktobru 2029. godine. Poslednji od šest dodatnih aviona Obalske straže obuhvaćenih osnovnim ugovorom i opcijama predviđen je za period 2037-2038.
Celokupan program mogao bi da traje od aprila 2028. do marta 2038, uključujući ranije naručivanje komponenti sa dugim rokovima proizvodnje. Obalska straža zahteva da modifikacija pojedinačnog C-130J ne traje duže od 12 meseci.
Formalni poziv kompanijama mogao bi da bude objavljen kasnije ove godine. U konačnoj konfiguraciji HC-130J će tako od klasičnog transportnog aviona postati velika leteća platforma sposobna da istovremeno otkriva plovila i druge ciljeve, identifikuje ih kamerama, prati njihove radio-emisije i prosleđuje podatke preko satelita dok satima ostaje iznad udaljenih morskih područja.
