Ruska vazduhoplovna municija sve češće dobija funkcije koje su donedavno bile vezivane za znatno skuplje sisteme navođenja. Najnoviji primer stiže iz ukrajinske Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane, koja tvrdi da je u ostacima sistema S-71M „Monohrom“ pronašla američki računar Nvidia Jetson Orin.
Reč je o računarskoj platformi koja može da obrađuje podatke kamera i pokreće algoritme mašinskog vida direktno na letelici. Takva sposobnost potencijalno omogućava municiji da tokom završne faze leta sama prepoznaje određene objekte, umesto da zavisi isključivo od unapred zadatih koordinata.
Kijev ovaj slučaj istovremeno koristi kao još jedan dokaz da zapadne elektronske komponente i dalje završavaju u ruskim vojnim sistemima uprkos sankcijama. Monohrom je posebno zanimljiv jer se ne opisuje kao klasična krstareća raketa niti kao običan kamikaza-dron.
Prema ukrajinskim podacima, kombinuje osobine obe kategorije i nalazi se među naoružanjem namenjenim lovcu pete generacije Su-57. Rusija ga, prema istom izvoru, od početka 2026. koristi u veoma ograničenom broju, pa se tek sada pojavljuju detaljniji podaci o njegovoj elektronici i načinu navođenja.
Ukrajinski GUR objavio je nalaz kroz projekat „Rat i sankcije“, u kojem prikuplja i dokumentuje strane komponente pronađene u ruskoj vojnoj tehnici. Posebno se žale na elektroniku proizvedenu u SAD, državama NATO-a, dakle zemljama koje su uvele ograničenja izvoza tehnologije Rusiji.
Nvidia računar kao deo sistema za prepoznavanje cilja
Prema ukrajinskoj obaveštajnoj službi, S-71M koristi Nvidia Jetson Orin kao deo sistema mašinskog vida. Ova vrsta računara sposobna je da lokalno obrađuje video-snimak i druge podatke sa senzora, bez potrebe da se kompletna obrada obavlja preko spoljne veze.
Takvo rešenje ima očiglednu vojnu primenu. Municija može tokom leta da poredi ono što vidi sa prethodno definisanim karakteristikama cilja i da koriguje završni prilaz. To ne znači da sistem poseduje nekakvu potpuno samostalnu „inteligenciju“, već da algoritmi mogu automatizovati deo prepoznavanja i navođenja.
GUR navodi da Monohrom nosi bojevu glavu mase oko 250 kilograma, ima deklarisani domet do 400 kilometara i brzinu do približno 600 kilometara na čas. U ukrajinsko-zapadnim analizama i žalbama pominje se i pojednostavljena varijanta S-71K „Kover“, koja pripada istoj porodici.
Ista elektronika pojavljuje se i na Geranjima i Molnijama
Ukrajinska strana tvrdi da S-71M nije izolovan primer. Moduli Nvidia Jetson Orin ili slične platforme za mašinski vid ranije su pronađeni na Geranju-2 i Molniji, dok su sistemi V2U i Lancet povezivani sa starijim Nvidia Jetson TX2 računarima.
Takva standardizacija imala bi praktičnu prednost. Jednom razvijeni algoritmi i elektronika mogu se prilagođavati različitim platformama, od relativno jeftinih bespilotnih letelica do složenije vazduhoplovne municije.
GUR je takođe objavio podatke o Geranju-2 sa komponentama pasivne radarske glave za samonavođenje. Takva verzija bila bi namenjena traženju izvora elektromagnetnog zračenja, pre svega radara protivvazdušne odbrane, što bi Geranju omogućilo i protivradarsku ulogu.
Alabuga povećava proizvodnju mlaznih Geranja
Prema ukrajinskim procenama, industrijska zona Alabuga trenutno mesečno proizvodi oko 2.800 Geranja-2, dok zbirna proizvodnja mlaznih Geranja-4 i Geranja-5 dostiže oko 3.000 primeraka.
Proizvodnja Geranja-3 je, prema istom izvoru, zaustavljena kako bi kapaciteti bili preusmereni na novije mlazne modele. Kijev procenjuje da je Rusija početkom avgusta raspolagala zalihom većom od 6.000 dronova porodice Geran različitih verzija, namenjenih i za povećanje intenziteta udara tokom naredne grejne sezone.
Ukrajinska strana procenjuje i da je od početka rata ruska vojska upotrebila više od 120.000 kamikaza-dronova porodice Geran. Pojava mašinskog vida, pasivnih radarskih tragača i bržih mlaznih varijanti pokazuje da se ta porodica više ne razvija samo kroz povećavanje broja proizvedenih letelica, već i kroz specijalizaciju za različite vrste ciljeva.
