Nedavno potpisani sporazum o isporuci 16 lovaca JAS 39E/F Gripen približava prvi stvarni susret najnovijeg švedskog borbenog aviona sa ruskim Su-35S. Predsednik i izvršni direktor Saaba Mikael Johanson i tadašnji ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov potpisali su paket koji obuhvata jednosedne i dvosedne avione, prateću opremu i tehničku podršku potrebnu za njihovo uvođenje u borbu.
Prvih 16 letelica predstavlja početak, dok Kijev dugoročno govori o floti koja bi mogla da dostigne čak 150 Gripena. Takav broj još nije ugovoren, ali pokazuje kakvo mesto Ukrajina namenjuje švedskom lovcu u budućoj strukturi svog ratnog vazduhoplovstva. Francuski Rafal za sada ostaje u domenu političkih najava, pa JAS 39E/F postaje najkonkretniji novi zapadni borbeni avion ponuđen Kijevu.
Na drugoj strani već se nalazi Su-35S, glavni ruski lovac za nadmoć u vazduhu i najčešći pratilac bombardera Su-34 tokom udara klizećim bombama. Ruska avijacija je samo tokom juna izbacila više od 8.000 bombi sa kompletima UMPK, projektila UMBP i drugih vođenih sredstava, u proseku preko 270 dnevno. To je približno deset odsto više nego u maju i pokazuje koliko se pritisak iz vazduha povećao.
Gripen zato ne dolazi na prazno nebo, već u prostor u kojem ruski lovci, radari, rakete velikog dometa i bombarderi već rade kao povezan sistem. Potencijalni susret iznad Poltave ili dublje prema istoku neće biti dvoboj ravnopravnih aviona iste kategorije, već sudar dva potpuno različita pristupa vazdušnoj borbi.
Su-35 čuva bombardere koji izbacuju stotine bombi dnevno
Glavni nosač ruskih klizećih bombi je Su-34, teški frontovski bombarder sposoban da istovremeno ponese više projektila sa modulima UMPK. Pored klasičnih bombi porodice FAB, koristi i D-30SN UMBP, oružje povećanog dometa koje može da pređe približno 100 kilometara.
Takvo lansiranje omogućava Su-34 da ostane dalje od velikog dela ukrajinske protivvazdušne odbrane. Tokom misija ga često pokrivaju lovci Su-35S, čiji je zadatak da prate ukrajinske avione, štite bombarderske formacije i raketama velikog dometa spreče pokušaje presretanja.
Su-35S pripada generaciji 4++ i u ruskoj službi se nalazi iznad Su-30SM, Su-30SM2 i modernizovanog MiG-31BM kada je reč o spoju manevarskih karakteristika, radara, elektronske opreme i višenamenske borbene upotrebe. U NATO nomenklaturi poznat je kao Flanker-E.
Rusija raspolaže sa nešto više od 150 aviona ovog tipa. U poslednje vreme izgubljeno je najmanje pet Su-35S, što nije presudno smanjilo flotu, pošto je ruska industrija samo tokom prethodne godine isporučila najmanje 14 novih primeraka. Ovaj avion se pravi punim tempom čak i za izvoz.
Su-57 ima savremeniju konstrukciju i smanjeni radarski odraz, ali broj serijskih aviona i dalje se meri desetinama. On učestvuje u borbenim operacijama, međutim Su-35S ostaje glavni ruski lovac za svakodnevne zadatke nadmoći u vazduhu i pratnje udarnih grupa.
Laki Šveđanin protiv teškog ruskog lovca
Poređenje fizičkih karakteristika jasno pokazuje da Gripen E/F i Su-35S nisu projektovani za isti posao. Prazan Su-35S teži približno 19 tona, dok je masa praznog Gripena E oko osam tona.
Kada stoje jedan pored drugog, izgledaju gotovo kao sportski automobil pored teškog kamiona. Ruski avion ima dva snažna motora, veliki unutrašnji kapacitet goriva, širok trup i prostrana krila, dok je Gripen konstruisan kao kompaktan jednomotorni lovac koji može da koristi kraće piste i radi iz raspršenih baza.
Su-35S ima domet od približno 1.500 do 1.600 kilometara prema podacima navedenim za njegov borbeni profil. Za Gripen E navodi se oko 1.300 kilometara uz spoljne rezervoare, u zavisnosti od visine, tereta i trajanja borbenog zadatka.
Najveći borbeni teret Su-35S dostiže osam tona. Gripen E može da ponese do 7,2 tone, što je veoma velika nosivost za avion njegove mase i dimenzija.
Ruski lovac razvija oko 2.500 kilometara na čas, dok Gripen dostiže približno 2.200 kilometara na čas. Su-35S ima i veću brzinu penjanja, oko 280 metara u sekundi naspram približno 254 metra u sekundi kod švedskog aviona.
Odnos potiska i mase takođe ide u korist Su-35S, posebno kada avion ne nosi maksimalnu količinu goriva i naoružanja. Motori sa upravljivim vektorom potiska pružaju mu izuzetnu kontrolu pri velikim napadnim uglovima i malim brzinama.
Gripen nije razvijen da pobedi Su-35S u demonstraciji sirove snage, najveće brzine ili manevara neposredno pred očima protivnika. Njegova prednost traži se u elektronici, razmeni podataka, radarima, raketama i sposobnosti da napadne pre nego što borba uopšte pređe u bliski manevarski duel.
Irbis udara snagom, Raven radi na hiljadu kanala
Srce sistema Su-35S je radar N035 Irbis sa pasivnom faziranom antenskom rešetkom. Emiter vršne snage od 20 kilovata daje mu izuzetno snažan signal i sposobnost otkrivanja ciljeva na velikim udaljenostima.
Za vazdušni cilj efektivne radarske površine od tri kvadratna metra navodi se domet od 350 do 400 kilometara u prednjoj polusferi. Pri praćenju cilja koji se udaljava domet pada na približno 150 kilometara.
Takve brojke zavise od režima rada, visine cilja, elektronskog ometanja i veličine prostora koji radar pretražuje. Irbis svoju veliku snagu može da usmeri u uži sektor i time dobije maksimalan domet, dok je tokom šire pretrage rezultat manji.
Gripen E koristi Raven ES-05 sa aktivnom elektronski skeniranom antenom, koji su razvili Saab i italijanski Leonardo. Sistem ima približno hiljadu zasebnih predajnih i prijemnih modula, dok se kod radara RBE2 na Rafalu često navodi oko 830 modula.
Raven za cilj radarske površine od tri kvadratna metra ima procenjeni domet otkrivanja između 160 i 200 kilometara. Broj je manji od maksimalne vrednosti Irbisa, ali dva podatka nisu dobijena u identičnim režimima i ne prikazuju sve osobine radara.
AESA arhitektura omogućava istovremeni rad na više frekvencija, brzo menjanje snopa, praćenje više ciljeva i vođenje raketa bez oslanjanja na jedan snažan centralni predajnik. Otkaz manjeg broja modula ne obara ceo sistem, pošto ostatak antene nastavlja da radi sa neznatno smanjenim učinkom.
LPI režim smanjuje verovatnoću da neprijateljski prijemnici na vreme otkriju rad radara. Signal menja frekvenciju, snagu i obrazac emitovanja, zbog čega protivnik teže određuje položaj i nameru aviona.
Antena Ravena postavljena je na pokretnu osnovu, pa radar elektronsko usmeravanje snopa kombinuje sa fizičkim zakretanjem. Gripen tako može da prati ciljeve pod veoma širokim bočnim uglovima, dok avion menja pravac ili se udaljava od zone opasnosti.
AESA znači ali nije čarobni štit
Naprednija arhitektura ne znači da će Gripen automatski prvi otkriti Su-35S. Velika snaga Irbisa, visina leta, podrška drugih radara i podaci sa aviona za rano upozoravanje mogu ruskom lovcu da obezbede kontakt mnogo pre ulaska u domet Ravenovog standardnog režima.
AESA sistem zahteva složeno hlađenje, napajanje, softver i održavanje velikog broja elektronskih modula. Ukrajinske jedinice moraće da imaju rezervne delove, specijalizovane tehničare, dijagnostičku opremu i stalnu podršku Saaba i Leonarda.
Ruska avijacija već ima razvijene baze, logistiku i posade za Su-35S. Gripen će tek morati da bude uklopljen u ukrajinski sistem komandovanja, veze, zemaljskih radara, identifikacije ciljeva i razmene podataka sa postojećim F-16 i sovjetskim avionima.
Elektronsko ratovanje može da promeni deklarisane domete oba radara. Snažno ometanje može da zasiti prijemnike, prikrije stvarne ciljeve lažnim odrazima ili prisili avion da smanji emitovanje i osloni se na spoljne senzore.
Oba lovca mogu da traže protivnika bez radara
Gripen E poseduje infracrveni sistem Skyward-G, dok Su-35S koristi optičko-lokacijsku stanicu OLS-35. Oba sistema omogućavaju pasivno otkrivanje i praćenje ciljeva bez emitovanja radarskog signala.
Infracrveni senzor traži toplotu motora i zagrejane delove konstrukcije. Njegov domet zavisi od ugla posmatranja, visine, vremenskih uslova, upotrebe dodatnog sagorevanja i toga da li senzor vidi vreli zadnji deo aviona ili hladniju prednju polusferu.
Skyward-G pruža širi skup funkcija i veći deklarisani domet, uz složeniju elektroniku i više zahteve održavanja. OLS-35 je već dugo deo operativnog sistema Su-35S i povezan je sa radarom, nišanskim sistemom i raketama.
Pasivno praćenje dobija posebnu vrednost kada oba aviona pokušavaju da ostanu elektronski neprimetna. Pilot može da primi podatke sa zemaljskog radara ili druge letelice, približi se bez uključivanja sopstvenog radara i zatim upotrebi infracrveni sistem za završno određivanje položaja cilja.
Pravi odnos snaga neće zavisiti samo od Irbisa i Ravena. Rakete Meteor, AIM-120, R-77-1 i R-37M, radarski potpis aviona, elektronsko ratovanje i kvalitet podataka koje svaki pilot dobija sa zemlje određivaće koliko će Su-35S ili Gripen moći da iskoriste ono što njihovi senzori vide.
