Su-35 juri jeftini ukrajinski dron nad Lenjingradom: Rusija šalje skupe lovce u odbranu duboke pozadine

Snimci nastali 25. jula prikazuju ruski lovac Su-35S kako na maloj visini progoni ukrajinski udarni dron FP-1 iznad Lenjingradske oblasti. Avion očigledno pokušava da zauzme položaj za dejstvo ugrađenim topom, umesto da na relativno jeftinu metu potroši raketu vazduh-vazduh. Prizor jednog od najmoćnijih ruskih lovaca u poteri za sporom jednokratnom letelicom pokazuje koliko se rat proširio daleko iza nekadašnje linije fronta.

Ukrajinski dronovi više ne napadaju samo pogranične oblasti, već traže rafinerije, aerodrome, skladišta, logističke centre i fabrike udaljene stotinama kilometara od zone borbi. FP-1 postao je jedan od glavnih nosača te kampanje, upravo zato što je dovoljno jeftin da se šalje u velikom broju, a dovoljno velik da nosi bojevu glavu sposobnu da izazove ozbiljnu štetu. Ruska protivvazdušna odbrana zato mora da bira između skupog presretanja, upotrebe lovaca ili rizika da dron stigne do strateškog cilja.

Let Su-35S iznad Lenjingradske oblasti pokazuje da su i udaljeni regioni sada uključeni u svakodnevnu vazdušnu odbranu. Trošak odbrane više se ne meri samo cenom oborenog drona, već satima leta, angažovanjem pilota, radarima, dežurnim parovima i raketama koje moraju stalno da budu spremne. Jednostavna bespilotna letelica time primorava Rusiju da koristi resurse prvobitno namenjene borbi protiv savremenih neprijateljskih lovaca.

Top umesto rakete od nekoliko stotina hiljada dolara

Su-35S je lovac za nadmoć u vazduhu, razvijen za borbu protiv aviona, presretanje ciljeva na velikim udaljenostima i dejstvo u prostoru pod snažnim elektronskim ometanjem. Upotreba takve platforme protiv FP-1 nije posledica toga što je dron naročito napredan, već što njegova niska cena presretanje čini ekonomski nezgodnim.

Savremene rakete vazduh-vazduh koje nosi Su-35 višestruko su skuplje od mete. Lansiranje takvog projektila može biti opravdano kada dron leti prema rafineriji, komandnom mestu ili aerodromu, ali ponavljanje iste metode protiv desetina ili stotina ciljeva brzo iscrpljuje zalihe i budžet.

Top GŠ-30-1 kalibra 30 milimetara nudi znatno jeftinije rešenje. Pilot ipak mora da priđe veoma blizu, uskladi brzinu sa sporom metom i otvori vatru bez ulaska u ostatke razorenog drona ili sopstvene paljbe.

Mala brzina bespilotne letelice dodatno komplikuje presretanje mlaznim avionom. Su-35 je napravljen za visoke brzine i agresivne manevre, dok FP-1 leti sporije i niže, često prateći teren i koristeći pravce prilaza koji zaobilaze poznate položaje protivvazdušne odbrane.

Snažan radar vidi cilj, infracrveni sistem ima teži posao

Radar Irbis-E na Su-35S jedan je od najvećih i najsnažnijih radara ugrađenih u savremeni lovac. Njegova snaga omogućava otkrivanje i praćenje ciljeva na velikim udaljenostima, posebno kada meta ima dovoljno izražen radarski odraz.

FP-1 nije stelt letelica, pa radar može da ga otkrije. Problem nastaje pri pokušaju vizuelnog i infracrvenog praćenja, jer mali klipni motor i znatno slabiji toplotni trag otežavaju rad optoelektronskog sistema u poređenju sa mlaznim avionom.

Pilot zatim mora da se spusti u vazdušni prostor u kojem ima manje vremena za reakciju, više prepreka na zemlji i manju rezervu visine za manevar. Presretanje iznad naseljenih oblasti nosi dodatni rizik, pošto oboreni dron sa bojevom glavom ne nestaje u vazduhu, već pada na tlo.

Rusija bi protiv takvih ciljeva mogla da koristi starije rakete R-27, R-73 i R-60 nasleđene iz sovjetskog perioda. Veliki broj tih projektila približava se kraju deklarisanog životnog veka, pa njihova upotreba protiv dronova može biti racionalnija od povlačenja i uništavanja bez borbene primene.

Takvo rešenje nije bez ograničenja. Starije rakete zahtevaju održavanje, proveru pouzdanosti i odgovarajuće uslove lansiranja, dok pojedini modeli nisu projektovani za spor cilj sa veoma malim toplotnim odrazom.

FP-1 je napravljen da bude izgubljen

FP-1 se prvi put javno pojavio tokom 2024. godine, pre šireg uvođenja u operativnu upotrebu 2025. Ukrajinska industrija razvila ga je kao jednokratnu udarnu platformu velikog dometa, sa naglaskom na jednostavnu proizvodnju i upotrebu komercijalno dostupnih komponenti.

Tačne karakteristike nisu zvanično objavljene. Procene iz otvorenih izvora navode domet između približno 1.000 i 1.600 kilometara, što pokriva veliki deo evropske teritorije Rusije.

Bojeva glava procenjuje se na 50 do 120 kilograma, zavisno od udaljenosti cilja i količine goriva. Takav teret dovoljan je za napade na rezervoare goriva, skladišta municije, parkirane avione, proizvodne hale, radarske položaje i nezaštićenu komandnu infrastrukturu.

Konstrukcija nije namenjena povratku niti dugom opstanku iznad snažno branjenog prostora. FP-1 pokušava da prođe zahvaljujući maloj visini, neočekivanom pravcu leta i istovremenom lansiranju većeg broja dronova.

Deo letelica neizbežno bude oboren, ometen ili izgubljen. Napad ipak može da uspe kada samo nekoliko primeraka prođe kroz odbranu i pogodi objekat čija se vrednost meri milionima ili milijardama dolara.

Od rafinerija do aerodroma strateške avijacije

FP-1 i drugi ukrajinski dronovi dugog dometa korišćeni su u kampanji protiv naftnih postrojenja, skladišta municije, logističkih čvorišta, vojnih aerodroma i pogona ruske odbrambene industrije. Među prijavljenim metama nalazili su se i aerodromi na kojima su raspoređeni strateški bombarderi.

Velike udaljenosti više ne pružaju sigurnost kakvu su ruske oblasti imale tokom prvih faza rata. Lenjingradska oblast, udaljena od ukrajinske granice i okružena važnom industrijskom i vojnom infrastrukturom, sada zahteva stalno osmatranje i dežurstvo lovačke avijacije.

Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu potvrdio je krajem marta da ukrajinski udarni dronovi predstavljaju direktnu pretnju regionima duboko unutar zemlje. Posebno je pomenuta industrijska zona Urala, čija udaljenost više ne predstavlja nepremostivu prepreku za nove bespilotne sisteme.

Ruski analitičari istovremeno upozoravaju da postojeća odbrana ne uspeva da stvori održiv odgovor na velike talase dronova. Posledice pojedinih napada prikazane su na snimcima požara u industrijskim zonama i urbanim područjima širom zemlje.

Ukrajinska kampanja dobila je otvorenu političku i vojnu podršku u delu Evrope. Nemački general-major Kristijan Frojding pozvao je u julu 2025. godine na nastavak udara po ruskim aerodromima, avionima i pogonima odbrambene industrije pre nego što ta sredstva budu upotrebljena na frontu.

Su-35S snimljen nad Lenjingradskom oblašću zato nije jurio samo jedan FP-1. Lovac je pokušavao da zaustavi deo kampanje u kojoj jeftine jednokratne letelice primoravaju Rusiju da svoje najmodernije avione raspoređuje iznad rafinerija, fabrika, baza i gradova duboko u sopstvenoj teritoriji.