Ukrajina i Iran nisu u ratu, nemaju zajedničku granicu i do sada nisu vodili direktne borbene operacije jedan protiv drugog. Međutim, poslednja eskalacija u Kaspijskom moru pokazala je koliko su se dva odvojena sukoba približila. Ukrajina je udarila na iranski brod za koji tvrdi da je bio povezan sa transportom vojne pomoći Rusiji, dok je Teheran optužio Kijev za napad i najavio odgovor.
Sukob se za sada još uvek vodi preko logistike, savezništava i političkih poruka. Ipak, vojna računica pokazuje da obe zemlje poseduju sredstva koja, barem prema deklarisanim karakteristikama, mogu da premoste ogromne udaljenosti i ugroze ciljeve na teritoriji druge strane.
Ukrajinska prednost nalazi se u krstarećim raketama i dronovima dugog dometa, dok Iran raspolaže širokim arsenalom daleko ozbljinijih balističkih projektila srednjeg dometa.
FP-5 Flamingo
Dok zapadne zemlje ubrzano razvijaju za Kijev nove sisteme, najvažniji ukrajinski sistem u ovoj računici ostaje FP-5 Flamingo kompanije Fire Point. Prema podacima koje navode ukrajinski izvori, raketa ima domet do 3.000 kilometara i bojevu glavu mase oko 1.100 kilograma. Takav domet, ukoliko odgovara stvarnim operativnim mogućnostima, omogućava da projektil lansiran sa ukrajinske teritorije dosegne veliki deo Irana.
Teoretski, među ciljevima bi se mogli naći regioni severozapadnog Irana, uključujući područje Tabriza, ali i strateški objekti dublje u unutrašnjosti zemlje. To uključuje vojne komplekse, industrijska postrojenja i infrastrukturu povezanu sa raketnim programom.
Za razliku od balističkih raketa, krstareće rakete ne dolaze velikom brzinom iz svemira, već lete nisko, koristeći profil leta koji otežava rano otkrivanje. Upravo zbog toga veliki domet nije jedina važna karakteristika. Ključni faktori su visina leta, mogućnost zaobilaženja radara, navigacija i sposobnost da se izbegne protivvazdušna odbrana.
Flamingo je već korišćen za napade na udaljene ciljeve u Rusiji, što je pokazalo da Ukrajina razvija sposobnost dubokih udara van neposrednog fronta.
Međutim, upotreba takvog sistema protiv Irana predstavljala bi potpuno drugačiji nivo eskalacije. Udar na rusku teritoriju deo je ukrajinskog rata za opstanak. Napad na Iran otvorio bi novi front sa državom koja poseduje sopstveni arsenal raketa dugog dometa.
Iranov balistički odgovor od 2.000 kilometara
Iran ne raspolaže krstarećom raketom istog tipa kao Flamingo, ali poseduje veliki broj ozbiljnih balističkih sistema sposobnih za napade na udaljene ciljeve. Najvažniji među njima su porodice Emad, Gadr, Horamšahr-4 i 5 i hipersonični Fatah 1 i 2, dok se i Hejbar Šekan često navodi kao jedan od najmodernijih iranskih sistema.
Horamšahr-4 posebno privlači pažnju zbog kombinacije velikog korisnog tereta i dometa. Sistem je predstavljen sa deklarisanim dometom oko 2.000 kilometara i bojevom glavom mase do 1.500 kilograma, što je sasvim dovoljno da dosegne do Ukrajine.
Međutim, balistička raketa nije zaključana na jedan domet. Dovoljno je da se smanji korisni teret, posebno masa bojeve glave, raketa može da leti znatno dalje, što kod projektila poput Horamšahr-4 otvara mogućnost dometa čak i do 4.000 kilometra.
Za razliku od lakših balističkih raketa, njegova prednost nije samo brzina već i masa udara. Velika konvencionalna bojeva glava omogućava uništavanje velikih objekata, skladišta, baza i infrastrukture bez potrebe za nuklearnom razornom snagom.
Rastojanje između severozapadnog Irana i Kijeva je u granicama koje pokrivaju iranski sistemi srednjeg dometa.
To znači da bi u teorijskom scenariju Iran mogao da razmatra udare po ukrajinskim vojnim objektima, logističkim čvorištima ili industriji povezanoj sa proizvodnjom oružja.
Krstareća raketa protiv balističkog arsenala
Vojna razlika između dva pristupa je velika.
Ukrajinski Flamingo predstavlja oružje za udar na velikoj udaljenosti, ali relativno sporijeg leta. Njegova prednost je mogućnost promene pravca, letenja na maloj visini i napada sa udaljenosti koja otežava odbranu.
Iran se oslanja na balističke rakete koje cilj dostižu višestruko većom brzinom. One nude kraće vreme reakcije protivniku, ali se suočavaju sa složenijim sistemima protivraketne odbrane.
U slučaju hipotetičkog ukrajinskog udara na Iran, pitanje ne bi bilo samo da li raketa ima dovoljan domet. Važni bi bili izviđanje, izbor ciljeva, broj raspoloživih projektila i sposobnost da se probije iranska PVO.
Kod iranskog odgovora izazov bio bi izbor ciljeva. Balistička raketa može da stigne do Ukrajine, a uspešan vojni efekat zavisi od preciznosti, obaveštajnih podataka i procene vrednosti cilja.
Od logističkog sukoba do raketne računice
Ukrajina i Iran trenutno nisu u direktnom ratu. Kijev Teheran posmatra kroz njegovu saradnju sa Moskvom, posebno kroz pitanje iranskih dronova i vojne tehnologije koju Rusija koristi u Ukrajini. Iran, sa druge strane, ukrajinske udare vidi kao napade povezane sa širim pritiskom Zapada na Teheran.
Međutim, vojna realnost je da se dve države koje su udaljene hiljadama kilometara više ne nalaze van dometa jedna druge.
Ukrajinski FP-5 Flamingo i iranske balističke rakete srednjeg dometa pripadaju različitim kategorijama oružja, ali imaju istu stratešku posledicu: pomeraju granicu mogućeg udara daleko izvan sopstvenog regiona.
