Francuska i Nemačka praktično su sahranile prvobitnu ideju zajedničkog evropskog tenka nove generacije, samo nekoliko nedelja nakon što se raspala i njihova zamisao o zajedničkom borbenom avionu budućnosti. Program Glavnog kopnenog borbenog sistema, poznat kao MGCS, više se u zvaničnim dokumentima ne opisuje kao razvoj jedne zajedničke platforme koja će zameniti Leopard 2 i Leclerc. Umesto novog tenka, Pariz i Berlin sada govore o saradnji na „platformski nezavisnim tehnologijama“ za buduća oklopna vozila sa posadom i bez nje.
Takva formulacija zvuči diplomatski, ali suštinski znači da će dve zemlje verovatno razvijati sopstvena vozila, dok će eventualno deliti pojedine digitalne, komunikacione i elektronske sisteme. Evropski pokušaj da se objedine novac, industrija i vojni zahtevi završio je još jednim sporom oko toga ko će voditi projekat, ko će kontrolisati tehnologiju i čiji će top biti ugrađen u budući tenk. Isti obrazac prethodno je razorio francusko-nemački program lovca FCAS, gde su se Daso Avijacija i Erbas godinama borili oko upravljanja projektom, intelektualne svojine i podele najvrednijih poslova.
Dve najveće vojne industrije Evropske unije tako su u kratkom periodu ostale bez zajedničkog lovca i bez zajedničkog glavnog borbenog tenka. Dok Pariz i Berlin preuređuju saopštenja kako neuspeh ne bi nazvali pravim imenom, Kina, Južna Koreja i Sjedinjene Države već guraju sopstvene programe napred. Evropa je želela stratešku autonomiju, a dobila je dva paralelna nacionalna puta, nove troškove i još veću opasnost da narednu generaciju ključnog naoružanja dočeka sa modernizovanim platformama projektovanim tokom Hladnog rata.
MGCS je pokrenut 2017. godine kao jedan od najambicioznijih francusko-nemačkih vojnih projekata. Novi sistem trebalo je da u periodu oko 2040. zameni nemački Leopard 2 i francuski Leclerc, tenkove čije osnovne konstrukcije potiču iz prethodne tehnološke epohe. Naziv programa od početka je bio širi od običnog tenka.
MGCS je zamišljen kao porodica međusobno povezanih vozila, sa glavnom platformom, besposadnim nosačima oružja, izviđačkim sredstvima, dronovima, digitalnim komandovanjem i sistemima aktivne zaštite. Ideja je u velikoj meri pratila pravac koji je Rusija prikazala kroz T-14 Armatu i prateća vozila na zajedničkoj guseničnoj osnovi. Predstavljanje T-14 2015. godine snažno je uticalo na evropske procene, jer je Rusija pokazala tenk sa besposadnom kupolom i posadom smeštenom u zaštićenoj kapsuli u prednjem delu trupa.
Ruski program kasnije je usporen zbog tehničkih problema, cene, ograničene proizvodnje i pre svega prioriteta rata u Ukrajini. Početni pritisak koji je Armata stvorila ipak nije nestao, jer su se u međuvremenu pojavili novi koncepti u Kini, Južnoj Koreji, Severnoj Koreji i Sjedinjenim Državama.
Od zajedničkog tenka ostale su „platformski nezavisne tehnologije“
Posle 26. francusko-nemačkog ministarskog saveta, održanog 17. jula, zvanični jezik o MGCS-u primetno je promenjen. Ranija obećanja o zajedničkoj platformi zamenjena su mnogo neodređenijom saradnjom na tehnologijama koje mogu biti ugrađene u različita buduća oklopna vozila. Takav zaokret omogućava političarima da tvrde da program nije formalno ugašen, iako je njegov najvažniji deo potpuno nestao iz plana.
Francuska i Nemačka još mogu zajedno da razvijaju podatkovne veze, sisteme veštačke inteligencije, upravljanje dronovima, elektronsku arhitekturu, senzore i pojedine elemente aktivne zaštite. Svaka strana bi te tehnologije zatim mogla da ugradi u sopstvenu platformu. Problem takvog modela je što ukida najveće ekonomske prednosti prvobitnog projekta.
Zajednička šasija, motor, kupola i logistički sistem trebalo je da smanje troškove razvoja, olakšaju održavanje i stvore veliku evropsku proizvodnu seriju. Dva odvojena tenka znače dva razvojna programa, različite rezervne delove, odvojene lance snabdevanja i manju količinu proizvedenih vozila po državi. Evropska unija ponovo dobija više tipova opreme koji obavljaju isti zadatak, ali međusobno dele samo deo elektronike.
Industrijski sukob dugo je bio vidljiv. Nemački KNDS Deutschland, nekadašnji KMW, i francuski KNDS France, ranije Nexter, formalno se nalaze unutar iste grupacije, ali nacionalni interesi nisu nestali spajanjem kompanija. Nemačka industrija želi da zadrži vodeću ulogu stečenu kroz porodicu Leopard 2, najrasprostranjeniji zapadnoevropski tenk.
Francuska odbija da postane mlađi partner u projektu koji bi se u praksi pretvorio u nemački tenk sa francuskim komponentama. Najveći sporovi izbili su oko kupole i glavnog topa. Nemački Rajnmetal promoviše top kalibra 130 milimetara, dok francuska industrija razvija sopstveno rešenje kalibra 140 milimetara.
Izbor topa ne određuje samo vatrenu moć. Povlači za sobom municiju, automatski punjač, dimenzije kupole, raspored posade, masu vozila i kontrolu nad budućim tržištem rezervnih delova. Kompanija čije rešenje bude izabrano dobija decenije proizvodnje, održavanja i modernizacije.
Zbog toga tehnička rasprava nikada nije bila samo vojno pitanje, već borba za milijarde evra i vodeću poziciju u evropskoj kopnenoj industriji. Nemačka se u međuvremenu nije zaustavila čekajući MGCS. Rajnmetal je predstavio KF51 Panter, dok se Leopard 2 nastavlja razvijati kroz nove standarde, uključujući verzije sa poboljšanim oklopom, aktivnom zaštitom i modernizovanom elektronikom.
Francuska takođe traži način da produži život Leclerca i izgradi nacionalnu zamenu. Pariz nema luksuz da čeka 2040. godinu ukoliko zajednički program nastavi da se raspada kroz diplomatske formulacije i beskrajne studije. Leopard 2 je u upotrebi od 1979. godine, a današnje verzije dele osnovnu konstrukciju sa tenkom projektovanim pre pojave savremenih dronova, municije koja napada gornju polusferu, sveprisutnih termovizijskih senzora i mrežno povezanih protivoklopnih sistema.
Modernizacije su značajno povećale njegove sposobnosti, ali su istovremeno podigle masu, cenu i opterećenje šasije. Svaki novi sloj oklopa, aktivne zaštite, elektronike i dodatne municije gura konstrukciju bliže granicama prvobitnog projekta. Leclerc je mlađi i od početka je koristio automatski punjač, ali je proizveden u mnogo manjem broju.
Francuska je davno obustavila redovnu serijsku proizvodnju i sada mora da održava ograničenu flotu kroz modernizacije postojećih vozila. MGCS je trebalo da reši oba problema jednim velikim programom. Umesto toga, različiti zahtevi dve vojske i sukob njihovih industrija vratili su projekat na početak.
Kina uvodi novu generaciju dok Evropa i dalje pregovara
Evropsko odustajanje od jedinstvene platforme dolazi u trenutku kada razvoj tenkova ponovo ubrzava. Rat u Ukrajini nije pokazao da je tenk postao beskoristan, već da tenk bez zaštite od dronova, mina, artiljerije i napada odozgo postaje kratkotrajan i izuzetno skup cilj. Kina je u septembru 2025. predstavila Tip 100, opisan kao prvi glavni borbeni tenk nove generacije uveden u operativnu upotrebu.
Njegov koncept snažno se oslanja na zaštitu posade, umrežavanje, automatizaciju i odbranu od napada iz gornje polusfere. Posebna pažnja posvećena je krovu i bokovima, oblastima koje su kod starijih tenkova mnogo slabije zaštićene od prednjeg dela. Takav raspored direktno odgovara pretnji raketa poput Džavelina, vođene artiljerijske municije i lutajućih dronova koji cilj napadaju odozgo.
Posada je smeštena zajedno u posebnoj oklopnoj kapsuli, što smanjuje mogućnost da pogodak kupole odmah ubije sve članove. Sličan princip prvi je široko prikazan na ruskom T-14, gde se top i automatski punjač nalaze u besposadnoj kupoli. Tip 100 pokazuje da je Kina pažljivo proučavala ruska iskustva, ali i probleme otkrivene u Ukrajini.
Fokus više nije samo na debljini prednjeg oklopa i snazi topa, već na senzorima, aktivnoj zaštiti, dronovima, brzom prenosu podataka i preživljavanju posade posle prvog pogotka. Južna Koreja razvija sopstvene napredne platforme oslanjajući se na iskustvo sa K2 Black Panther, jednim od tehnološki najsloženijih tenkova koji se danas serijski proizvode. Seul istovremeno širi industrijsku bazu kroz izvoz, naročito u Poljsku, i dobija proizvodne serije o kojima francuske kompanije mogu samo da sanjaju.
Sjedinjene Države napustile su deo ranijih planova za tešku modernizaciju Abramsa i preusmerile se prema lakšoj, bolje zaštićenoj i digitalno naprednijoj budućoj verziji. Američka vojska je zaključila da beskonačno dodavanje mase postojećem tenku više nije održivo rešenje. Severna Koreja takođe prikazuje nove tenkove sa savremenijim oblikom kupole, aktivnom zaštitom i dodatnim naoružanjem.
Stvarni kvalitet tih sistema nije lako proceniti, ali je jasno da Pjongjang ulaže u novu generaciju kopnenih platformi. Ruski T-14 ostaje daleko od prvobitno najavljene masovne proizvodnje. Program ipak nije beznačajan, jer su pojedina rešenja Armate, uključujući kapsulu za posadu i besposadnu kupolu, postala važan pravac razvoja u drugim državama.
Francuska i Nemačka su za isto vreme potrošile gotovo deceniju na podelu poslova, industrijsko rukovodstvo i političko balansiranje. Rezultat nije prototip, već promena formulacije u zajedničkom saopštenju. Sličan slom dogodio se i sa programom FCAS.
Francuska i Nemačka su želele novi borbeni avion, prateće dronove, borbenu mrežu i sistem senzora koji bi nasledili Rafal i Jurofajter. Daso Avijacija insistirala je da kao jedina evropska kompanija koja je samostalno razvila savremeni borbeni avion vodi projekat novog lovca. Erbas i Berlin nisu želeli da plate veliki deo programa bez ravnopravnog pristupa tehnologiji i odlučivanju.
Posle višegodišnjih sporova saradnja je svedena uglavnom na prateće tehnologije, digitalno umrežavanje i pojedine zajedničke sisteme. Plan jedinstvenog francusko-nemačkog lovca praktično je napušten. MGCS sada prolazi kroz isti proces.
Naziv ostaje, političari govore o nastavku saradnje, dok zajednička glavna platforma nestaje iz zvaničnog jezika. Evropska odbrambena integracija tako funkcioniše sve dok ne dođe do pitanja ko poseduje tehnologiju, ko izvozi gotov proizvod i čija fabrika dobija najveći deo posla. Tada zajednički interes brzo ustupa mesto nacionalnim kompanijama, radnim mestima i političkom uticaju.
Nemačka će verovatno nastaviti da razvija naslednika Leoparda kroz sopstvenu industriju, oslanjajući se na Rajnmetal, KNDS Deutschland i veliku izvoznu bazu postojećeg tenka. Francuska će tražiti nacionalni put koji čuva Neksterovu kupolu, top, municiju i sposobnost samostalnog razvoja. Takav rasplet neće odmah ostaviti Evropu bez tenkova.
Leopard 2 i Leclerc mogu još dugo da se modernizuju, posebno uz aktivnu zaštitu, nove senzore i dronove. Pravi problem pojaviće se kada Kina i drugi proizvođači počnu da nude platforme projektovane od početka za rat zasićen dronovima, elektronskim ometanjem i udarima odozgo. Evropa će tada pokušavati da iste zahteve naknadno ugradi u šasije čiji koreni sežu do sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Posle zajedničkog lovca nestaje i zajednički tenk. Pariz i Berlin još mogu da dele prezentacije, digitalne mreže i istraživačke projekte, ali će vojnicima na kraju biti potrebni stvarni avioni i stvarna oklopna vozila. Kina već šalje novu generaciju u jedinice, Korejci šire proizvodnju, Amerikanci menjaju pravac Abramsa, dok Francuska i Nemačka ponovo pregovaraju o tome šta uopšte žele da naprave.
