Ukrajina je otvorila novu fazu pritiska na rusku pomorsku logistiku u Azovskom moru. Prema tvrdnjama Roberta „Mađara“ Brovdija, komandanta ukrajinskih Snaga bespilotnih sistema, ukrajinski dronovi su u noći 11. jula pogodili 21 ruski naftni tanker i sedam drugih plovila, uz ukupno 73 zabeležena pogotka.
Na spisku meta, prema Brovdiju, našli su se tankeri za naftu, četiri tegljača, dva broda za suvi teret i jedno specijalizovano plovilo. To znači da sama ukrajinska računica govori o 28 pogođenih plovila, iako se u delu medijskih naslova pojavljuje broj 27.
„Flota tankera koji se ne bacaju u haos se vidljivo smanjuje“, napisao je Brovdi na Telegramu, uz tvrdnju da je saobraćaj kroz Kerčki moreuz, po svemu sudeći, zaustavljen.
Ukrajinski Generalštab tvrdi da su pogođeni tankeri korišćeni za transport nafte i naftnih derivata, zaobilaženje međunarodnih sankcija i obezbeđivanje novca za finansiranje ruskog rata protiv Ukrajine. Tegljači, brodovi za suvi teret i specijalizovano plovilo, prema ukrajinskoj strani, podržavali su rusku vojnu logistiku, transport tereta i lučku infrastrukturu.
„Obim štete i rezultati udara se razjašnjavaju“, saopštio je Generalštab.
Azovsko more postaje zona udara
Napad od 11. jula nije izolovan događaj. Samo dan ranije, Brovdi je objavio da su ukrajinski dronovi pogodili 13 ruskih plovila u blizini Krima, uključujući 10 naftnih tankera koji se povezuju sa ruskom „flotom u senci“, mrežom tankera korišćenih za zaobilaženje zapadnih sankcija na rusku naftu.
Ukrajina sada pokušava da udari po istoj tački na kojoj se spajaju ratna logistika, energenti, sankcije i pomorski transport. Azovsko more, Kerčki moreuz i kanali koji vode ka Donu nisu samo geografski prostor između Rusije, Krima i okupiranih delova Ukrajine. To je logistički prolaz kroz koji se kreću gorivo, roba, plovila za podršku i deo izvoza koji Moskvi donosi novac.
Brovdi je naveo i da su ukrajinske snage tokom iste noći pogodile 53 vojna cilja na Krimu i južnim teritorijama pod ruskom kontrolom, uključujući pomorsku i energetsku infrastrukturu. Kijev time nastavlja širu kampanju udara po ruskoj pozadini, rafinerijama, skladištima goriva, lukama, pumpnim stanicama i plovilima koja održavaju rusko prisustvo na Krimu i u Azovsko-crnomorskom basenu.
Ovo nije klasična pomorska bitka. Nema velikih ratnih brodova u otvorenom sukobu, nema torpeda i artiljerijskih duela. Rat se spustio na dronove, senzore, snimke udara i plovila koja se noću pretvaraju u mete dok stoje ili se kreću blizu obale, luka i moreuza.
Rusija zaustavlja plovidbu kroz Don–Azov
Rojters je 10. jula, pozivajući se na tri izvora iz ruske industrije izvoza žitarica, objavio da je Moskva privremeno obustavila plovidbu kroz kanal Don–Azov, ključni plovni put koji povezuje reku Don sa Azovskim morem.
Prema jednom od izvora, ruski graničari su obavestili brodarske kompanije da od 18.10 po lokalnom vremenu više neće prihvatati zahteve za prolaz kroz Kerčki moreuz, koji povezuje Azovsko more sa Crnim morem. U obaveštenju nije navedeno kada bi ograničenja mogla da budu ukinuta.
To je najopipljiviji efekat ukrajinske kampanje. Nije pogođen samo jedan tanker ili jedan tegljač. Poremećen je plovni režim na pravcu koji je važan i za ratnu logistiku i za trgovinu.
Tržišni analitičari procenjuju da do četvrtine ruskog izvoza pšenice prolazi kroz Azovsko more. Posle vesti o obustavi plovidbe, fjučersi pšenice na berzi Euronext porasli su 10. jula za čak četiri odsto, dostigavši najviši nivo u poslednjih šest nedelja.
Rusija je jedan od najvećih izvoznika pšenice na svetu. Svaki prekid u Azovskom i Crnom moru odmah se čita kroz dve prizme: ratnu i tržišnu. Za Kijev, to je pritisak na ruski ratni sistem. Za trgovce žitom, to je rizik po isporuke, cene i osiguranje plovidbe. Za Moskvu, to je problem jer napadi po tankerima i plovnim kanalima prelaze iz vojne vesti u udar na širu ekonomsku infrastrukturu.
„Flota u senci“ pod sve većim pritiskom
Ruska „flota u senci“ nastala je kao odgovor na sankcije. Reč je o mreži tankera, vlasničkih struktura, zastava, posrednika i ruta koje omogućavaju transport ruske nafte i derivata mimo zapadnog pritiska. Deo tih plovila je stariji, teže osiguran, često menja vlasnike, zastave i operatere, a u ratnim uslovima dobija i dodatnu funkciju: održavanje energetskih tokova koji pune ruski budžet i snabdevaju okupirane teritorije.
Ukrajina sada pokušava da tu mrežu učini rizičnijom, skupljom i manje predvidljivom. Napadi na civilne tankere u Azovskom moru ne moraju odmah da potope veliki broj plovila da bi proizveli efekat. Dovoljno je da se poveća rizik, poremeti raspored, oteža osiguranje, zatvori prolaz, uspori transport i natera Moskva da prebacuje sredstva na zaštitu, popravke, pratnju i alternativne pravce.
Takvi udari posebno pogađaju Krim. Poluostrvo zavisi od stabilnih logističkih tokova, goriva, pomorske podrške i veze sa ruskom pozadinom. Ukrajinski napadi po tankerima, lučkoj infrastrukturi i energetskim objektima zato nisu samo simbolični. Oni ciljaju sistem koji održava vojnu i civilnu infrastrukturu pod ruskom kontrolom.
U istom okviru treba čitati i ranije udare na ruske rafinerije i pumpne stanice. Kijev ne gađa samo front, već čitav lanac koji omogućava ruskim snagama da se kreću, snabdevaju, izvoze i obnavljaju kapacitete.
Dronovi menjaju pomorski rat
Azovsko more je plitko, usko, geografski zatvoreno i logistički izuzetno važno. Upravo zato je pogodno za novu vrstu rata dronovima. Plovila nemaju širinu otvorenog okeana za manevar, pravci kretanja su predvidljiviji, luke i kanali imaju uska grla, a Kerčki moreuz ostaje tačka čije zatvaranje odmah proizvodi posledice.
Ukrajina već mesecima pokazuje da dronovi mogu da pogađaju rafinerije duboko u Rusiji, skladišta goriva, vojne aerodrome i lučku infrastrukturu. Sada se taj pritisak sve vidljivije prebacuje na plovila. Dron ne mora da bude velika protivbrodska raketa da bi napravio problem. Može da ošteti, zapali, onesposobi, natera na zaustavljanje, pokrene popravke i zaustavi plovni režim.
Za Rusiju je izazov složen. Treba štititi obalu, luke, sidrišta, kanale, mostove, tankere, tegljače, brodove za teret, vojne objekte i energetske tačke. Svaki deo tog sistema može da postane meta, a svaka zaštita košta vreme, ljude i opremu.
Za Ukrajinu je problem drugačiji: održati tempo, izbeći rasipanje resursa i birati mete koje daju najveći operativni i politički efekat. Udar na jedan tanker ima ograničen rezultat. Udar na više desetina plovila u nekoliko noći, uz privremeno zatvaranje plovidbe i skok cena pšenice, već menja sliku.
Kerčki pravac pod pritiskom
Kerčki moreuz je od početka rata jedna od najosetljivijih tačaka ruske kontrole nad Krimom i Azovskim morem. Preko njega se spajaju simbolika, logistika, trgovina i vojno prisustvo. Rusija ga tretira kao vitalni prolaz, Ukrajina kao metu i polugu pritiska.
Privremena obustava prolaza, prema navodima izvora iz ruske industrije žita, pokazuje da se rat više ne vodi samo na mapama fronta kod Pokrovska, Harkova ili Zaporožja. Vodi se i kroz plovidbena obaveštenja, osiguravajuće premije, redove tankera, cene pšenice i rizik da brod koji je juče bio deo rutinskog transporta sutra postane vojna meta.
Ukrajinski Generalštab za sada ne daje konačnu procenu štete. Ruska strana ne potvrđuje ukrajinsku verziju u istom obimu. Brovdi tvrdi da se ruska tankerska flota u regionu vidljivo smanjuje, a da je saobraćaj kroz Kerčki moreuz zaustavljen. Rojtersovi izvori potvrđuju barem ključni deo šire slike: plovidba kroz kanal Don–Azov privremeno je obustavljena, a zahtevi za prolaz kroz Kerčki moreuz više nisu prihvatani od večeri 10. jula.
Azovsko more, koje je Moskva godinama pokušavala da pretvori u praktično unutrašnji logistički prostor posle zauzimanja delova ukrajinske obale, sada se ponovo pojavljuje kao ratna zona u kojoj tankeri, tegljači i brodovi za suvi teret više nisu pozadina, već direktne mete.
