Sjedinjene Države pokrenule su treći talas udara na Iran, a Teheran je odgovorio gotovo odmah, napadima na američke vojne ciljeve širom Bliskog istoka i zatvaranjem Ormuskog moreuza. Sukob koji je, prema prethodnom Memorandumu o razumevanju, trebalo da bude zaustavljen, ponovo je ušao u fazu otvorene vojne eskalacije.
Američki napadi izvedeni su u ranim jutarnjim satima 12. jula 2026. godine. Mete su bili južni iranski gradovi Asalujeh, Konarak, Bandar Abas, Sirik i Čabahar, kao i ostrvo Kešm. Prema navodima američke Centralne komande, udari su bili odgovor na iransko zatvaranje Ormuskog moreuza i akcije protiv komercijalnih brodova u tom prostoru.
Eksplozije su potresle više gradova na jugu Irana, dok su američki avioni i sistemi za rano upozoravanje i kontrolu intenzivno delovali iznad Persijskog zaliva. Mete novih udara bili su vazdušni radari, skladišta raketa i dronova, sistemi protivvazdušne odbrane, kao i lokacije za skladištenje i lansiranje iranskih projektila.
Američki ministar rata Pit Hegset poručio je da je Iran „napravio loš izbor“ i da sada „plaća za to“. Vašington tvrdi da su napadi bili usmereni na iranske kapacitete u zoni Ormuskog moreuza, dok Teheran optužuje SAD za grubo kršenje dogovora kojim je trebalo zaustaviti vojni sukob.
Iran uzvratio napadima na američke baze
Odgovor Irana usledio je bez dužeg čekanja. Redovna iranska vojska i Korpus islamske revolucionarne garde pokrenuli su seriju napada na američke baze i objekte u regionu, posebno u Kataru, Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Jordanu.
Iranski mediji objavili su da je Iran pokrenuo „niz napada na američke ciljeve u regionu“. Korpus islamske revolucionarne garde saopštio je da je pogođen komandni centar i da su uništeni hangari za bespilotne letelice MQ-9 u vazduhoplovnoj bazi Princ Hasan u Jordanu.
„Iranska IRGC je uništila komandni centar i hangare za bespilotne letelice MQ-9 u vazduhoplovnoj bazi Princ Hasan u Jordanu“, navodi se u saopštenju iranske garde.
Serija eksplozija prijavljena je i u američkim bazama u Kataru. Stanovnicima u blizini vojnih objekata upućeni su pozivi da se sklone zbog opasnosti od novih udara. U Bahreinu je izdato upozorenje na vazdušni napad, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili da njihova protivvazdušna odbrana radi na presretanju raketa i dronova.
Sjedinjene Države još nisu zvanično potvrdile napade na svoje vojne objekte u monarhijama Persijskog zaliva. Ipak, uprkos strogoj kontroli informacija i cenzuri u regionu, na internetu su se pojavili snimci dima iznad baza i vojnih zona.
Ormuski moreuz zatvoren do kraja američke intervencije
Najopasniji deo iranskog odgovora nije bio samo napad na baze, već odluka mornarice Korpusa islamske revolucionarne garde da proglasi Ormuski moreuz zatvorenim do daljeg. Prema iranskom saopštenju, nijednom brodu neće biti dozvoljen prolaz dok se američka intervencija u regionu ne završi.
IRGC je saopštio da je raketa ispaljena na brod koji je prekršio naređenje i ignorisao iranska upozorenja. Reč je o kontejnerskom brodu M/V GFS Galaksi pod kiparskom zastavom, koji je, prema Teheranu, plovio kroz Ormuski moreuz mimo uslova koje je Iran prethodno postavio.
„Rekli smo da će strano mešanje i nezakonito određivanje rute brodova u Ormuskom moreuzu dovesti do naše odlučne akcije i poremetiti proces povećanja saobraćaja u Ormuzu“, saopštio je IRGC.
Prema iranskoj verziji, brodovi su upozoreni da se kreću dozvoljenom rutom, ali su mnogi nastavili da ignorišu naloge i podsetnike. Jedan od brodova je, kako se tvrdi, onesposobio sopstvene sisteme i time ugrozio pomorsku bezbednost, nakon čega je pogođen upozoravajućim hicima i zaustavljen.
Kontejnerski brod GFS Galaksi ozbiljno je oštećen. Nakon incidenta, Iran je objavio da se Ormuski moreuz zatvara do daljeg, uz poruku da će svaki novi američki napad izazvati udare na dodatne neprijateljske baze u regionu.
„Ako neprijatelj-agresor napravi grešku i izvrši novu agresiju protiv nas pod izgovorom ovog incidenta, koji je sam izazvao, odgovorićemo oštro i ciljaće se nove neprijateljske baze u regionu“, poručio je IRGC.
Spor oko Ormuza ruši Memorandum o razumevanju
Glavni spor između Irana i SAD sada se vrti oko kontrole Ormuskog moreuza. Iran pokušava da uspostavi posebna pravila prolaza, sa odvojenim rutama i obavezom prethodnog odobrenja za brodove koji koriste severni pravac kroz iranske teritorijalne vode. SAD tvrde da je prolaz slobodan i da Teheran nema pravo da nameće nova pravila.
Brodovi koji se oslanjaju na američko tumačenje slobodne plovidbe sve češće ignorišu iranske zahteve. Posledica je direktan rizik od novih incidenata, kakav se već dogodio u protekla 24 sata, kada je na najmanje jedan brod otvorena vatra i kada je on zaustavljen.
Iran tvrdi da Memorandum o razumevanju potpisan između SAD i Irana više ne funkcioniše. U Teheranu smatraju da Vašington nema nameru da ispuni ni uslove koje je sam nametnuo, već nastavlja da se meša u iranske poslove i pokušava da nametne svoju volju u zoni Persijskog zaliva.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je američke udare ozbiljnim kršenjem postignutih sporazuma. Prema iranskoj strani, bombardovanje započeto u noći 8. jula izvedeno je uprkos Memorandumu kojim je trebalo da bude okončan vojni sukob.
SAD, s druge strane, tvrde da su napadi odgovor na iranske akcije protiv komercijalnih brodova i zatvaranje jednog od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu.
Maskat bez dogovora: Oman predložio dva koridora
Diplomatski pokušaji da se kriza zaustavi zapeli su u Maskatu. Razgovori između Irana, SAD i Omana završeni su bez zajedničke izjave, a iranska delegacija vratila se bez prihvatanja ponuđenog rešenja.
Oman je predložio aktiviranje dve odvojene rute kroz Ormuski moreuz. Južna ruta, koja prolazi kroz omanske teritorijalne vode, bila bi otvorena za slobodnu plovidbu pod uslovima koji su važili pre rata. Severna ruta, koja prolazi kroz iranske teritorijalne vode, bila bi otvorena, ali bi brodovi morali da dobiju prethodno odobrenje Irana.
Prema predlogu, ne bi se naplaćivale putarine ili posebne takse, ali bi upravljanje rutama bilo odvojeno. Južna traka bila bi pod režimom slobodne plovidbe, dok bi severna bila pod iranskom kontrolom.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči preneo je novi omanski predlog Teheranu, ali dogovor nije postignut. Iranska strana nije odobrila plan, ocenjujući da predlog u praksi ide u korist SAD i da ne rešava osnovni problem američkog prisustva i intervencije u regionu.
Američka strana zahteva da Iran izda javnu izjavu kojom potvrđuje da su svi kanali Ormuskog moreuza otvoreni i da više neće pucati na brodove.
„Ili će nam dati tu izjavu ili nećemo imati dobar ishod za njih“, poručila je američka strana.
Uprkos početnom optimizmu, Memorandum o razumevanju sve više se urušava. Dve strane ne mogu da se dogovore ni oko najosnovnijeg pitanja: ko kontroliše pravila plovidbe u Ormuzu i pod kojim uslovima brodovi mogu prolaziti kroz vode koje su sada postale centar novog sukoba.
Požar na brodu kod Omana i rast napetosti na moru
Dok su trajali američki udari i iranska odmazda, prijavljen je i incident sa kontejnerskim brodom u istočnom Omanu. Britanska agencija za trgovačku mornaricu saopštila je da je primila izveštaj o incidentu devet nautičkih milja istočno od Omana. Prema dostupnim informacijama, brod je oštećen i na njemu je izbio požar.
Taj incident dodatno je pojačao strah da bi se kriza iz vojnog obračuna SAD i Irana mogla brzo proširiti na civilni pomorski saobraćaj. Kroz Ormuski moreuz prolazi oko 20 odsto svetskih zaliha nafte, zbog čega bi svako duže zatvaranje ili borbena dejstva u ovom prostoru mogla da izazovu ozbiljne poremećaje na energetskim tržištima.
Iran koristi Ormuz kao glavni instrument pritiska. Vašington pokušava da predstavi zatvaranje moreuza kao neprihvatljivo ugrožavanje međunarodne trgovine, dok Teheran tvrdi da je reč o odgovoru na američku agresiju i nezakonito mešanje u region.
Izrael sprema nezavisnu operaciju protiv Irana
Dodatnu nestabilnost unela je i poruka iz Izraela. Izraelski ministar odbrane saopštio je da je premijer Benjamin Netanjahu naredio vojsci da izvrši neophodne pripreme za nezavisnu vojnu operaciju protiv Irana.
Takva izjava dolazi u trenutku kada se američko-iranski sukob već vratio u fazu otvorenih udara, a Ormuski moreuz je praktično blokiran. Izraelska priprema za samostalnu operaciju pokazuje da Tel Aviv ne želi da čeka ishod američko-iranskih pregovora i da zadržava mogućnost da deluje po sopstvenoj proceni.
U međuvremenu, Vol strit žurnal je objavio da su američki zvaničnici zabrinuti da je Izrael predsedniku Donaldu Trampu dostavio nepotpune ili selektivne informacije koje bi mogle dovesti do obnavljanja rata sa Iranom.
Takva zabrinutost u Vašingtonu ukazuje na dublji problem unutar američko-izraelske koordinacije. Američka administracija pokušava da kontroliše tempo sukoba, dok Izrael, prema ovim navodima, gura procene koje mogu ubrzati novu rundu rata.
Vens pod pritiskom zbog propasti sporazuma
Američki portal Politiko navodi da bi potpredsednik SAD Džej Di Vens mogao biti najveći politički gubitnik ukoliko sporazum između SAD i Irana konačno propadne. Vens je bio centralna figura u pregovorima sa Iranom, a Memorandum o razumevanju u velikoj meri se vezuje za njegov politički plan.
„On je taj koji ima najviše da izgubi. Ovaj memorandum će verovatno biti gubitnički predlog i to je njegov sopstveni plan“, navodi Politiko.
Prema toj oceni, kršenje primirja bilo je gotovo neizbežno jer Memorandum nije rešio dva ključna pitanja: kontrolu nad Ormuskim moreuzom i vezu između rata u Libanu i normalizacije situacije u Ormuzu.
Upravo ta dva pitanja sada razbijaju čitav dogovor. Iran odbija da prihvati slobodan prolaz kroz Ormuz bez sopstvenih pravila i garancija, dok SAD odbijaju da priznaju iransku kontrolu nad severnom rutom i zahtevaju javnu izjavu da su svi kanali moreuza otvoreni.
Na terenu, američki udari po iranskim radarima, skladištima raketa, dronova i sistemima zemlja-vazduh nastavljaju da guraju region ka novoj fazi sukoba. Iran odgovara napadima na američke baze, zatvaranjem Ormuza i upozorenjem da će svaka nova agresija otvoriti listu novih ciljeva u Kataru, Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Jordanu.
