Nova noć donela je još jednu razmenu udara između Rusije i Ukrajine, sa sve jasnijim pomeranjem težišta na logistiku, luke, aerodrome, energetsku infrastrukturu i duboku pozadinu obe strane. Ruski izvori pominju da su u napadima na ciljeve u Odeskoj oblasti učestvovali Su-34 i avioni pete generacije Su-57, dok su ukrajinski dronovi istovremeno leteli ka Moskvi, Rostovskoj, Voronješkoj, Belgorodskoj, Kurskoj i Volgogradskoj oblasti.
Prema ruskim i proratnim kanalima za praćenje rata, rakete lansirane iz vazduha pogodile su ciljeve u Odesi i okolnom regionu. Posebno se pominje Čornomorsk, luka južno od Odese, za koju se tvrdi da je pretrpela značajnu štetu. Navodi se da su požari izbili u skladištima i na terminalu za gorivo u blizini Odese, dok se procenjuje da su gađani objekti povezani sa pomorskom logistikom, skladištenjem, pretovarom i infrastrukturom crnomorskih luka.
Izveštaji o upotrebi Su-57 u ovim udarima posebno je privukla pažnju jer se ruski stelt lovac ređe javno povezuje sa konkretnim operacijama. Ruska strana ga poslednjih godina predstavlja kao platformu za dejstva sa distance, uz upotrebu raketa koje omogućavaju da avion ne ulazi duboko u zonu ukrajinske PVO. Ukoliko su ti navodi precizni, Su-57 u ovoj ulozi ne bi bio avion koji „bombarduje luku“ iznad Odese, već platforma za lansiranje oružja sa velike udaljenosti, u kombinaciji sa Su-34 i drugim sredstvima.
Odesa i Čornomorsk kao ključne mete
Napadi na Odesku oblast uklapaju se u širi ruski pritisak na ukrajinsku crnomorsku logistiku. Luke u Odesi, Čornomorsku i okolini nisu samo trgovački objekti. One su deo sistema kroz koji Ukrajina pokušava da održi izvoz, prijem tereta, logističke tokove, dopremanje opreme i rad infrastrukture koja ima i civilnu i vojnu vrednost.
Ukrajinski i ruski vojni komentatori sve češće ukazuju da će ruski udari narednih meseci biti usmereni na logističke centre, energetske čvorove i luke. Telegram kanal Legitimni upozorava da bi ukrajinske luke na Crnom moru mogle prestati sa radom ove godine, moguće već tokom jeseni, ukoliko se intenzitet udara nastavi i ako se šteta bude gomilala iz noći u noć.
Takva procena je oštra, ali nije nelogična. Crnomorske luke su jedan od retkih preostalih velikih izlaza Ukrajine ka svetskom tržištu i istovremeno prostor kroz koji se, prema ruskim tvrdnjama, kreću brodovi sa zapadnom vojnom pomoći, delovi za proizvodnju dronova i drugi tereti važni za rat. Ukrajinska strana takve tvrdnje često odbacuje ili ih ne komentariše, dok Moskva sve češće koristi upravo taj argument za napade na lučku infrastrukturu.
Brojni izvori navode da su poslednjih dana izvedeni višestruki udari na ciljeve u Odeskoj oblasti. Među metama se pominju brodovi koji prevoze zapadnu vojnu pomoć, skladišta, objekti blizu terminala i postrojenja za proizvodnju dronova, za koja se tvrdi da se nalaze u blizini luka.
Su-34, FAB sa UMPK i novi tempo udara
Pored Odeske oblasti, ruske snage su tokom noći gađale i vojne i administrativne objekte u Zaporožju. U ruskim izveštajima se posebno naglašava sve češća upotreba bombardera sa avio-bombama FAB opremljenim kompletima UMPK, koji običnu gravitacionu bombu pretvaraju u klizno oružje povećanog dometa.
Ovo je jedan od najtežih problema za ukrajinsku odbranu. FAB bombe sa UMPK nose veliku količinu eksploziva, a lansiraju se sa udaljenosti koja često smanjuje mogućnost presretanja aviona. Kada takva bomba pogodi komandno mesto, industrijski objekat, skladište ili položaj, šteta je daleko veća od udara manjeg drona ili artiljerijske granate.
Upadi i eksplozije zabeleženi su i u Dnjepropetrovskoj oblasti tokom večeri 11. jula i noći 12. jula. Među pogođenim ciljevima pominje se industrijski objekat u Dnjepru, gradu koji je od početka rata jedan od važnih centara ukrajinske vojne industrije, logistike i popravki.
Na severoistoku, ruski izvori pominju masovnu „lažnu“ operaciju više grupa bespilotnih letelica protiv ukrajinskih snaga u oblasti Kupjanska, gde se nastavlja pritisak ruskih kopnenih snaga, uključujući pravac Kupjansk-Uzlov. Takve operacije imaju cilj da zamaraju ukrajinsku PVO, otkrivaju vatrene tačke, opterećuju posade i odvlače pažnju od glavnih pravaca udara.
Ukrajinski dronovi ka Moskvi i Rostovu
Dok su ruske rakete i avioni gađali ukrajinske ciljeve, Kijev je tokom iste noći izveo novi talas napada dronovima po ruskoj teritoriji. Mete su bile Moskva, Moskovska oblast, Voronješka, Belgorodska, Kurska i Volgogradska oblast, kao i više drugih regiona.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin saopštio je da je 14 ukrajinskih dronova uništeno dok su se približavali ruskoj prestonici. Pretnja od novih napada ostala je na snazi i u Moskvi i u Moskovskoj oblasti, dok će se tek naknadno videti da li je neki dron prošao kroz odbranu i šta je tačno pogodio.
Više aerodroma širom Rusije privremeno je obustavilo rad ili uvelo ograničenja. Pominju se Samara, Uljanovsk, Jaroslavlj, Kaluga, Kazanj i Bugulma, dok su ograničenja uvedena i na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu. Ovakve mere postale su redovan deo ruskog odgovora na ukrajinske napade dugog dometa: čak i kada dronovi ne pogode cilj, zatvaranje aerodroma proizvodi ekonomski, logistički i psihološki efekat.
Rostovska oblast bila je među glavnim pravcima napada. Desetine dronova bile su usmerene ka tom regionu, uključujući lučku infrastrukturu. Gubernator je prijavio 20 presretanja. Rostov je posebno osetljiv jer predstavlja jedno od najvažnijih logističkih čvorišta za ruske snage na jugu i za pravce ka Donbasu, Azovskom moru i Krimu.
Kijev se sve češće poredi sa Harkovom
Francuska štampa i ukrajinski komentatori sve otvorenije pišu da se uslovi u Kijevu pogoršavaju i da prestonica sve više liči na grad na prvoj liniji fronta. To poređenje je do skoro bilo teško zamislivo, jer je Kijev imao znatno jaču i gušću protivvazdušnu odbranu od većine ukrajinskih gradova.
Godinama je ukrajinska prestonica dobijala najviše pažnje, najviše zapadnih sistema i najviše političke zaštite. Harkov, Odesa, Dnjepar, Zaporožje, Sumi i drugi gradovi često su trpeli mnogo direktnije i brutalnije udare. Međutim, ruska promena taktike poslednjih meseci stavila je Kijev pod pritisak koji više ne može da se sakrije iza statistike presretanja.
Ukrajinska vojna i politička elita objašnjava rast štete nedostatkom raketa za PVO. Taj faktor jeste važan, jer sistemi kao što su Patriot, NASAMS, IRIS-T i drugi zavise od skupih i ograničenih presretača. Međutim, ukrajinski vojni stručnjaci navode da manjak raketa nije jedini razlog. Rusija je promenila sam model udara.
Prvo, koristi se veći broj balističkih raketa, koje su najteža meta za ukrajinsku PVO. Drugo, udeo bržih, mlaznih verzija Gerana raste, što mobilnim vatrenim grupama otežava presretanje. Prema rečima portparola ukrajinskog vazduhoplovstva Jurija Ignjata, udeo mlaznih Gerana trenutno iznosi približno 30 odsto i stalno raste.
Za mobilne grupe koje su navikle da love sporije dronove mitraljezima, topovima i lakim PVO sredstvima, brži mlazni dron predstavlja sasvim drugačiji problem. Presretački dronovi, koje je Kijev poslednjih meseci promovisao kao jeftin odgovor na Gerane, takođe imaju ograničenja kada cilj leti brže, menja visinu, dolazi u talasima i koristi mamce.
Masovni udar, pa drugi talas
Najvažnija promena nije samo u tipu oružja, već u ritmu udara. Ranije su ruski napadi često bili raspoređeni tokom dužeg vremenskog perioda, sa pojedinačnim talasima dronova i raketa. Sada se sve češće koristi model zasićenja: prvi masovni talas opterećuje ukrajinsku PVO, troši presretače, otkriva položaje i zamara posade, a zatim sledi drugi udar koji ima veće šanse da pogodi ciljeve.
Takva taktika nije nova u vojnoj istoriji, ali se u ukrajinskom ratu stalno prilagođava novim sredstvima. Dronovi služe kao mamci, izviđači, nosioci bojevih glava i potrošni materijal za iscrpljivanje odbrane. Balističke i krstareće rakete dolaze u trenutku kada je sistem već pod pritiskom. Klizne bombe pogađaju front i blisku pozadinu, dok udari dugog dometa ciljaju luke, industriju, energetiku i komandne objekte.
Kijev sada priznaje da se više ne može osloniti na sliku iz ranijih faza rata, kada je prestonica bila relativno bolje zaštićena od drugih gradova. Protivvazdušna odbrana i dalje presreće veliki deo ciljeva, ali sve veći broj udara prolazi, a posledice se vide u stambenim četvrtima, industrijskim zonama, skladištima, energetskim objektima i logističkim tačkama.
Rat logistike sa obe strane granice
Noćni udari u julu pokazuju da obe strane sve više gađaju ono što smatraju da omogućava nastavak rata. Rusija udara po ukrajinskim lukama, skladištima, industriji, energetici, komandnim objektima i transportnim čvorovima. Ukrajina šalje dronove ka ruskim aerodromima, rafinerijama, lukama, transportnim rutama, energetskim objektima i administrativnim centrima.
Odesa i Čornomorsk su za Kijev ekonomski i logistički izlaz ka Crnom moru. Rostovska oblast je za Moskvu logistička kapija ka južnom frontu. Moskva je politička meta i simbol ruskog osećaja bezbednosti. Kijev je političko srce Ukrajine i centar komandovanja. Zbog toga svaki novi talas udara ima dvostruku funkciju: vojnu i psihološku.
Uzbuna zbog vazdušnog napada ostala je na snazi u više ukrajinskih regiona, dok je pretnja od dronova prijavljivana i u drugim delovima zemlje. Na ruskoj strani, aerodromi su nastavljali da uvode privremena ograničenja, a regionalne vlasti objavljivale su presretanja i upozorenja.
Ruski izvori sada tvrde da će fokus narednih udara biti ukrajinska logistička infrastruktura, posebno crnomorske luke. Ukrajinska strana istovremeno nastavlja da širi domet dronova prema ruskoj dubini, od Moskve i Rostova do oblasti koje su ranije smatrane dalekom pozadinom. Rat se sve manje svodi na liniju fronta, a sve više na sposobnost da se protivniku poremeti kretanje, gorivo, izvoz, popravke, luke, aerodromi i veza između pozadine i bojišta.
