Thales je predstavio novo helikoptersko svetlo za pretragu i sletanje, sistem koji na prvi pogled deluje kao sporedna oprema, ali u noćnoj misiji često odlučuje da li posada vidi čoveka u vodi, spasilački tim na planini, prepreku u zoni sletanja ili sopstveni konopac za izvlačenje ranjenika.
Novo Search & Landing Light, odnosno SLL, zamišljeno je kao ugrađeni, povezani i softverski definisan sistem osvetljenja za helikoptere. Nije reč samo o jačem reflektoru ispod trupa. Thales pokušava da klasično helikoptersko svetlo pretvori u deo misijskog sistema, povezan sa senzorima, kokpitom, kacigama sa prikazom podataka i posadom koja mora da donosi odluke u mraku, lošem vremenu i pod pritiskom.
Ključna tvrdnja kompanije je pokrivanje od 360 stepeni. Kod postojećih rešenja, svetlo često zavisi od mesta ugradnje, ugla nosača i položaja helikoptera. To stvara mrtve zone, pa pilot mora da pomera letelicu da bi osvetlio cilj. Kod novog SLL-a, cilj je da posada može da drži osvetljene preživele, tim na zemlji ili zonu sletanja bez stalnog premeštanja helikoptera.
Nije samo reflektor, već deo misije
Sistem je namenjen vojnoj avijaciji, bezbednosnim službama, civilnim operaterima, misijama traganja i spasavanja, medicinskim evakuacijama i pomorskom izvlačenju. Upravo tu se vidi zašto ovakva oprema nije sitnica.
Helikopter koji noću radi iznad planinskog masiva, šume, snega ili otvorenog mora nema luksuz jasne scene. Posada traži ljude, prepreke, kamenje, kablove, drveće, talase, dim, sneg, prašinu i sopstveni položaj u odnosu na teren. Jedan pogrešan ugao osvetljenja može sakriti čoveka, zaslepiti posadu ili napraviti lažan osećaj prostora.
Thales SLL je projektovan kao kompaktan, ugradni sistem, sa manjim aerodinamičkim uticajem od spolja montiranih reflektora. To je važan detalj za helikoptere koji već nose optiku, vitla, senzore, naoružanje, dodatne rezervoare ili specijalnu opremu. Sve što štrči iz trupa pravi otpor, vibracije, mehaničko opterećenje i dodatno održavanje.
Softverski definisana arhitektura znači da se režimi osvetljenja mogu prilagođavati misiji bez velikih hardverskih izmena. Za jednog korisnika prioritet može biti potraga za ljudima u snegu, za drugog rad sa vitlom iznad broda, za trećeg taktičko ubacivanje jedinice noću. Isto svetlo mora da se ponaša različito u svakoj od tih situacija.
Spasavanje iz vazduha traži stabilno svetlo
Jedna od najvažnijih uloga novog sistema jeste potraga i spasavanje. Tokom noćnih operacija, posade često moraju da osvetle žrtvu, tim za izvlačenje i zonu manevra, dok helikopter lebdi, okreće se ili se bori sa vetrom. Svako nepotrebno pomeranje letelice produžava akciju i povećava rizik.
SLL omogućava da pilot, kopilot ili operater vitla upravljaju jednim ili više svetala. To posebno znači kod izvlačenja ljudi pomoću vitla, gde operater mora da vidi tačku spuštanja, osobu koja se izvlači i prepreke oko nje. Stabilno, ciljano svetlo može skratiti vreme izvlačenja i smanjiti opasnost za ljude na zemlji ili u vodi.
Kod medicinskih evakuacija, pomorskog spasavanja i rada u uslovima smanjene vidljivosti, ovakvo osvetljenje nije luksuz. Posada često radi nekoliko metara iznad prepreka, u mraku, dok se platforma pomera, brod ljulja, pacijent čeka, a pilot mora da drži letelicu dovoljno stabilno da ne ubije ljude koje pokušava da spase.
Vojni režimi za noć bez potpunog otkrivanja
Thales je u SLL ugradio i funkcije za taktičke noćne operacije. Sistem ima skrivene režime rada, sa smanjenom vizuelnom i infracrvenom uočljivošću. To je namenjeno misijama infiltracije, izvlačenja, specijalnim operacijama i letovima u osetljivim zonama gde posadi treba svetlo, ali helikopter ne sme da se pretvori u lampion na nebu.
Takva funkcija je posebno važna u vreme kada protivnik sve češće koristi termoviziju, infracrvene senzore, prenosive PVO sisteme, optoelektronske stanice i dronove za nadzor. Helikopter noću nije bezbedan samo zato što je mrak. Njegov toplotni trag, svetlo, silueta i zvuk mogu biti dovoljni da ga protivnik otkrije.
SLL ne rešava problem preživljavanja helikoptera u zoni ozbiljne protivvazdušne odbrane, niti ga čini nevidljivim. Njegova vrednost je uža i konkretnija: omogućava posadi da radi sa potrebnim osvetljenjem, ali sa manjim potpisom nego kod grubih, klasičnih režima osvetljavanja.
Povezivanje sa senzorima menja ulogu svetla
Sistem se može integrisati sa infracrvenim senzorima sa pogledom unapred, kacigama sa prikazom podataka i multifunkcionalnim displejima u kokpitu. Time svetlo postaje deo šire slike, a ne odvojeni uređaj koji neko ručno okreće dok ostatak posade gleda druge ekrane.
U složenoj misiji, pilot može da prati let, kopilot senzore, operater vitla zonu izvlačenja, a sistem osvetljenja da se usklađuje sa podacima koje posada već koristi. To smanjuje opterećenje ljudi u kabini, što je možda važnije od same snage svetla. Kod helikoptera, posada često ne strada zato što nema dovoljno tehnologije, već zato što u nekoliko sekundi mora da obradi previše informacija.
Thales projektuje optički sklop podsistema za osvetljenje velike snage zasnovan na LED tehnologiji, dok se integracija, sklapanje i testiranje kompletnog sistema obavljaju u pogonu kompanije u Durdanu, u Francuskoj. Kompanija za sada nije objavila podatke o intenzitetu svetla, dometu, masi, potrošnji energije ili tačnoj listi helikopterskih platformi za koje je sistem predviđen.
To su detalji koji će odlučiti koliko je novi SLL zaista upotrebljiv za postojeće flote. Jedno je prikazati povezani, softverski definisan reflektor nove generacije. Mnogo je teže uklopiti ga u realne helikoptere različitih starosti, instalacija, električnih sistema, senzora i misijskih paketa.
Za pilote, spasioce i vojne posade, prava vrednost neće biti u frazi „360 stepeni“. Biće u tome da li svetlo može da ostane stabilno tamo gde treba, da ne pravi mrtve uglove, da ne optereti helikopter, da ne zaslepi posadu i da u najgorem trenutku ne ostavi ljude u mraku.
