Primirje između Irana i SAD ulazi u 88. dan, ali slika koja se pojavljuje ostaje izuzetno krhka. Diplomatska pozadina više podseća na scenu intenzivnog geopolitičkog sukoba nego na stabilizaciju.
Iran okreće stranicu opraštajući se od istorijskog lidera u potpuno novom geopolitičkom okruženju. Izdržao je sukob sa SAD i Izraelom, ojačao svoju poziciju kroz Ormuz i etablirao se kao ključni igrač u novoj bezbednosnoj doktrini za Bliski istok.
Istovremeno, teheranski režim ne deluje oslabljeno. Oproštaj od Sajeda Alija Hamneija pretvoren je u demonstraciju jedinstva, odlučnosti i poruke da Iran ne namerava da se povuče iz nove regionalne računice.
Nova runda razgovora u Pakistanu 11. jula
Delegacije SAD i Irana održaće novu rundu razgovora u Pakistanu u subotu, 11. jula, prema Times Of Israel.
„Sledeća runda razgovora između SAD i Irana održaće se 11. jula u Pakistanu“, objavili su novinari te mreže.
Prethodna runda pregovora između Vašingtona i Teherana završena je posle sastanaka održanih u Kataru 1. jula. Dodatni detalji nisu objavljeni.
Kasnije je postalo poznato da su već formirane radne grupe za pregovore sa SAD o sprovođenju sporazuma. Međutim, sam proces dijaloga još nije počeo.
Istovremeno, međunarodni mediji poslednjih dana izveštavaju o „privremenom i neformalnom razumevanju“ između dve strane, navodno usmerenom na deeskalaciju tenzija i potencijalno ponovno pokretanje razgovora posle nedavnih političkih dešavanja u Iranu.
Novinar Al Džazire izveštava da prozor za dijalog ostaje otvoren, ali pod strogim uslovima i sa vremenskim ograničenjima.
CNN, istovremeno, citira američke zvaničnike koji tvrde da Trampova administracija pažljivo prati špijunsku mrežu sa navodnim vezama sa Izraelom, koja je navodno povećala aktivnost protiv iranskih i američkih meta. Prema istim informacijama, Vašington je putem posredničkih kanala pokušao da Teheranu pošalje upozorenje o riziku od ciljanih akcija tokom pregovora.
Iranci zaklinju osvetu na Hamneijevom kovčegu
Iran se u subotu, 4. jula, oprašta od svog najdugovečnijeg lidera. Milioni Iranaca, više od dva miliona prema konzervativnim procenama, okupili su se u Teheranu drugi dan zaredom kako bi se oprostili od Sajeda Alija Hamneija.
Zvanična sahrana počela je u petak, 3. jula, čime je otvorena šestodnevna nacionalna žalost i jedna od najvećih javnih komemoracija u istoriji zemlje.
Državna televizija objavila je početak ceremonija, dok su ogromne mase preplavile prestonicu u atmosferi duboke tuge. Iranske vlasti procenjuju da će samo u Teheranu tokom naredna tri dana učestvovati između 15 i 20 miliona ljudi, što odražava mesto koje je Sajed Ali Hamnei zauzimao u svesti velikog dela Iranaca posle više od tri decenije na vlasti.
Sajed Ali Hamnei vodio je Islamsku Republiku od 1989. godine do smrti u 86. godini, prvog dana američko-izraelskog vojnog napada na Iran, 28. februara.
Hamnei je postao vrhovni vođa 1989. godine, u trenutku kada se Iran oporavljao od rata sa Irakom. Njegova kancelarija dobila je nadzor nad oružanim snagama, pravosuđem, državnim radiom i televizijom, kao i ključnim strateškim organima javne uprave.
Tokom njegove vladavine, Islamska revolucionarna garda postala je dominantna sila u bezbednosnoj, političkoj i ekonomskoj sferi. Iran je proširio i program balističkih raketa, smatrajući ga sredstvom odvraćanja od Sjedinjenih Država, Izraela i regionalnih rivala.
Nuklearna politika Irana ostala je jedno od najspornijih pitanja u odnosima sa Zapadom. Hamnei je insistirao da Iran ne teži nuklearnom oružju, braneći pravo zemlje na obogaćivanje uranijuma.
Njegova regionalna strategija oslanjala se na savezničke vlade i oružane grupe, čime je širen uticaj Irana, ali su istovremeno rasle tenzije sa arapskim državama Zaliva, Izraelom i Sjedinjenim Državama.
Umesto da oslabi državu, njegova smrt je postala tačka okupljanja za mnoge Irance. Ceremonije će trajati šest dana i očekuje se da će privući milione ljudi iz celog Irana i inostranstva.
Teheran preplavljen: neviđeni događaji odavanja počasti
Mnogo pre zvaničnog početka ceremonija, hiljade ljudi sa crvenim zastavama, simbolom osvete, okupile su se u dvorištu teheranske Velike Mosale, čekajući dolazak tela Sajeda Alija Hamneija.
Atmosferu su obeležile tuga i odlučnost, dok su slogani „Smrt Americi“ i „Osveta, osveta“ odjekivali kompleksom.
Novinari AFP-a izvestili su da su mnogi ožalošćeni prepešačili nekoliko kilometara kako bi stigli do mesta komemoracije, dok su se stotine ljudi već od petka uveče okupile ispred velike džamije Imama Homeinija u Mosali, odlučne da prisustvuju poslednjem oproštaju.
„Želimo da se poslednji put oprostimo od našeg vođe, tako da čekanje za nas nije ni bolno ni teško“, rekla je Somaje Hamedi za AFP.
Vlasti su preduzele opsežne mere bezbednosti širom prestonice, zatvarajući puteve i pripremajući ograničenja vazdušnog prostora uoči najvećeg javnog okupljanja u Iranu od sahrane imama Ruholaha Homeinija 1989. godine.
Telo će biti položeno u Iranu i Iraku
Telo Sajeda Alija Hamneija ostaće izloženo za javno odavanje počasti do ponedeljka, 6. jula, nakon čega će pogrebna povorka proći kroz Teheran.
U utorak će telo biti preneto u sveti grad Kom, dok će u sredu nastaviti put ka svetim šiitskim gradovima susednog Iraka. Povorka će se završiti u četvrtak, 9. jula, sahranom u Mešhedu, njegovom rodnom gradu na severoistoku Irana.
Ceremonije će uključiti i sahranu članova porodice Sajeda Alija Hamneija koji su poginuli u napadima SAD i Izraela, uključujući i njegovu bebu unuku.
Iranski zvaničnici i strane delegacije na povorci
Visoki iranski zvaničnici odali su počast u petak, 3. jula, u atmosferi emocija i jedinstva posle rata. Među njima su bili predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf i Ahmad Vahidi, koji je nedavno preuzeo komandu nad Islamskom revolucionarnom gardom, nakon što je njegov prethodnik ubijen u istim napadima.
Ceremoniji su prisustvovale i međunarodne ličnosti, uključujući pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa, gruzijskog predsednika Mihaila Kavelašvilija i bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, koji je predstavljao predsednika Vladimira Putina.
Predstavnici Hamasa, Hezbolaha i avganistanske vlade takođe su bili prisutni, kao i delegacije iz velikog broja zemalja. Među visokim zvaničnicima bili su irački predsednik Nizar Amidi, turski potpredsednik Dževdet Jilmaz, kao i delegacije iz Saudijske Arabije, Omana, Katara i drugih regionalnih država.
Učestvovale su i delegacije iz Nikaragve, Mjanmara i međunarodnih organizacija, uključujući Organizaciju za ekonomsku saradnju, koju je predvodio generalni sekretar Asad Madžid Kan. Prisutne su bile i katarska delegacija, kao i diplomatske misije iz Azije, Afrike i Latinske Amerike.
Iran je gotovo svakoj stranoj delegaciji prisutnoj na sahrani Hamneija dodelio posebno odabrani kuranski ajet sa političkom porukom. Saudijska Arabija dobila je ajet o dve vojske koje se susreću u bici, od kojih jedna veruje, a druga ne. Turska je dobila ajet koji uzdiže one koji se bore iznad onih koji „sede“. Libanskoj vladi pročitan je ajet o ljudima koji odbijaju da se žrtvuju kada se to od njih zatraži.
Hezbolahu je upućena poruka: „Ne klonite i ne tugujte – vi ste nadmoćni.“ Hamas je dobio ajet koji odaje počast ljudima koji su ispunili svoj zavet Bogu: „Neki su poginuli, a drugi još čekaju.“ Jemenskim Hutima namenjen je ajet koji hvali vernike koji su se borili ne posustajući. Katar je dobio ajet o oprostu i Božjoj naklonosti, što se tumači kao priznanje njegovoj ulozi posrednika.
Poziv na nepokolebljivo jedinstvo
Iako su neprijateljstva prestala od početnog sporazuma između Irana i Sjedinjenih Država, iranski zvaničnici naglasili su da je zemlja i dalje spremna da odgovori na svaki novi napad na svoj suverenitet ili teritorijalni integritet.
„Poziv nacije na osvetu mora odjeknuti u ušima celog sveta“, rekao je Mohamed Bager Galibaf, pozivajući Irance da masovno učestvuju u ceremonijama.
Načelnik vojske Amir Hatami zakleo se da će Izrael i SAD „platiti za krv pokojnog vođe i svih mučenika nacije“.
Dok su milioni ljudi nastavili da se okupljaju kako bi odali počast, vlasti su pozvale građane da se pridržavaju bezbednosnih mera, a državna televizija emitovala je uputstva da se izbegnu gužve tokom istorijskog oproštaja od Sajeda Alija Hamneija.
Oštra retorika i politički sukob
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf zauzeo je posebno oštar ton reagujući na izjave Donalda Trampa. Naglasio je da je Teheran „odlučivao isključivo o svojoj imovini“, optužujući SAD za politiku dezorijentacije i unutrašnjeg licemerja.
Iranski ministar odbrane upozorio je da će se na svako kršenje tokom procesa pregovora reagovati „odmah“, naglašavajući da dosadašnje iskustvo ne ostavlja prostor za poverenje u Vašington i Izrael.
Galibaf se vratio i na pitanje sporazuma sa SAD, ističući da je uključivao kritične parametre koji se tiču regionalne ravnoteže i takozvanog „Otpora“. Time je jasno sugerisano da je geopolitička scena i dalje izuzetno složena.
Senka špijunaže i diplomatske sumnje
Poseban značaj dobila su otkrića CNN-a, prema kojima su SAD intenzivirale praćenje špijunskih mreža koje se pripisuju Izraelu.
Isti izvori navode da je Vašington pokušao da upozori Teheran preko trećih zemalja, strahujući od mogućih udara koji bi mogli da poremete pregovore.
Slika koja se pojavljuje ukazuje na veoma nestabilan prekid vatre, u kome diplomatski procesi koegzistiraju sa vojnom mobilnošću, sumnjom i informacionim nadmetanjem.
Uprkos pokušajima deeskalacije, scena ostaje krhka, a svaka nova izjava ili potez vraća rizik od narušavanja ravnoteže na Bliskom istoku.
Pukotina u odnosima Vašingtona i Jerusalima
Analitičari veruju da odluka SAD da upozore Teheran na moguće izraelske operacije pokazuje dubinu razmimoilaženja između dve zemlje u pogledu ciljeva rata.
Aron Dejvid Miler, bivši zvaničnik Stejt departmenta, rekao je da ovaj razvoj događaja odražava „fundamentalnu nameru Izraela da potkopa svaki pregovor koji Vašington pokuša“.
Izraelska ambasada u Vašingtonu odbila je da komentariše. Sa strane Bele kuće, američki zvaničnik je rekao: „Predsednik želi da mirovni proces napreduje.“
Razvoj rata i prve operacije
Prema informacijama iz diplomatskih i bezbednosnih krugova, kada su SAD i Izrael 28. februara pokrenuli rat u Iranu, Izrael je nastavio sa opsežnim operacijama kako bi eliminisao iranske političke i vojne lidere, uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.
Američke snage su se, istovremeno, uglavnom fokusirale na slabljenje iranske mornarice i raketnih kapaciteta.
U početku se činilo da dva saveznika dele cilj promene režima u Iranu. Međutim, njihovi stavovi su se brzo razišli, jer je Vašington zaključio da će teheranski vojni i verski establišment zadržati vlast.
Raskid je postao izraženiji nakon atentata na iranskog zvaničnika nacionalne bezbednosti Alija Laridžanija u martu, što je izazvalo snažno nezadovoljstvo na američkoj strani.
„Prekretnica nije bio atentat na vrhovnog vođu, već na Laridžanija. SAD su tražile sagovornika na iranskoj strani i on je iznenada nestao“, rekao je jedan zapadni zvaničnik.
Novi razgovori zato ne počinju iz praznog prostora, već iz dubokog nepoverenja, otvorenih rana i borbe za kontrolu nad narednom fazom bliskoistočne krize. Dok se Teheran oprašta od Hamneija uz crvene zastave i poruke osvete, diplomatski kanal prema Vašingtonu ostaje otvoren, ali sve tanji.
