Ukrajinci zatvaraju ruske „oči i uši“: udari na satelitske centre, rafinerije i veze duboko u pozadini

Ukrajina sve otvorenije pokušava da premesti težište rata u rusku dubinu. Posle rafinerija, skladišta goriva, železničkih čvorova, mostova i energetskih objekata, na meti su se našli i ruski satelitski komunikacioni centri, infrastruktura koja povezuje orbitu sa zemaljskim mrežama i služi za prenos signala, televizijsko emitovanje, internet i komunikacije državnih struktura.

U roku od nedelju dana, prema dostupnim informacijama, ukrajinske snage izvele su dva uspešna udara po važnim ruskim satelitskim komunikacionim objektima. Takvi napadi ne nose spektakularnu sliku zapaljene rafinerije, ali su vojno i strateški veoma osetljivi. Satelitske veze su deo nervnog sistema države: kroz njih idu signali, komunikacioni kanali, podaci i veze između različitih državnih i tehničkih mreža.

Dubna pod udarom dronova

Tokom 30. juna, Satelitski komunikacioni centar Dubna u Moskovskoj oblasti ponovo je bio izložen masovnom napadu ukrajinskih dronova. Prema navodima, bespilotne letelice pogodile su glavni svemirski komunikacioni centar i glavnu antenu kompleksa.

Napad je potvrdila pres služba matične kompanije centra, Državne kompanije za svemirske komunikacije. U saopštenju je navedeno da nije bilo žrtava među osobljem, kao i da televizijsko emitovanje i komunikacione usluge nisu prekinuti. Istovremeno je potvrđeno da se preduzimaju mere za uklanjanje posledica napada.

Prema fotografijama koje je objavila ukrajinska strana, dronovi su pogodili dve zgrade u blizini antene MARK-IV prečnika 32 metra. Za sada nije jasno da li je sama antena oštećena. Upravo taj detalj je ključan, jer su parabolične antene MARK-IV japanske proizvodnje među najvažnijim elementima kompleksa Dubna.

One služe za komunikaciju sa satelitima serije Express, koji se koriste za televizijsko emitovanje i internet, ali i za obezbeđivanje komunikacionih kanala različitim državnim agencijama. Centar Dubna je jedan od najvećih satelitskih komunikacionih objekata u Rusiji. Njegova uloga je da povezuje satelite u orbiti sa zemaljskim mrežama, prima, prenosi i obrađuje signale.

Prvi udar bio je 22. juna

Napad od 30. juna nije bio izolovan. U noći 22. juna ukrajinske snage su, prema navodima iz ukrajinskih analiza, prvi put gađale ne samo Dubnu, već i Svemirski komunikacioni centar Vladimir kod Gus-Hrustalnog u Vladimirskoj oblasti.

Za centar Vladimir tvrdi se da je pretrpeo ozbiljna oštećenja. Navodno su pogođene dve zgrade, uključujući hardversko-softverske i hardversko-tehničke objekte, glavna antena kompleksa od 25 metara i druga oprema u njegovom krugu.

Prema ukrajinskoj analizi, glavna parabolična antena od 25 metara i krovna antena glavnog hardversko-softverskog kompleksa kritično su oštećene. Značajnu štetu pretrpeo je i centralni deo zgrade u kojem se nalaze sobe sa satelitskim modemima i multiplekserima, kao i centralni komutacioni čvor, mesto gde se optičke komunikacione linije spajaju sa drugim svemirskim centrima.

Oštećena je i hardversko-tehnička zgrada broj 1, u kojoj se nalaze predajni i prijemni kompleksi, centralna kablovska ruta komutacije ka antenskim stubovima centra, kao i oprema za hlađenje predajnika i elektronike glavne antene.

Takva struktura mete pokazuje da cilj nije bio samo simbolički udar po „svemirskom“ objektu. Gađani su elementi koji omogućavaju rad kompleksa: antene, modemi, multiplekseri, predajno-prijemna oprema, kablovski pravci i hlađenje.

Zatvaranje očiju i ušiju

U vojnom smislu, udari na satelitske komunikacione centre imaju drugačiju logiku od napada na skladišta goriva ili rafinerije. Rafinerija smanjuje dostupnost goriva. Most usporava logistiku. Pogodak u satelitski komunikacioni centar udara na protok informacija.

Takvi centri nisu nužno direktno vojni objekti u užem smislu, ali se nalaze u prostoru gde se civilna, državna i potencijalno bezbednosna infrastruktura prepliću. Kada satelitska veza trpi oštećenja, problem nije samo televizijski signal. Pogođena može biti šira mreža prenosa podataka i komunikacionih kanala.

Ukrajinski pristup se uklapa u širu kampanju pritiska po ruskoj pozadini. Kijev više ne pokušava samo da uništi ono što direktno hrani front, već da pogađa čitave sisteme: energiju, transport, gorivo, veze i infrastrukturu koja održava funkcionisanje države u ratu.

Ruski izvori govore o završnoj fazi eskalacije

Ruski Telegram kanal „Ekstrakt“ ocenjuje da je u junu 2026. primećena nagla eskalacija sukoba i da bi to moglo ukazivati na ulazak rata u završnu fazu. Prema toj analizi, ukrajinske akcije imaju cilj da potkopaju stabilnost ruskog društva i institucija.

Mere koje se navode uključuju masovne udare po ruskoj pozadini, prelazak ukrajinskog rukovodstva na ciljane napade na gorivnu, energetsku i transportnu infrastrukturu, pokušaje prekida snabdevanja Krima i udare po ciljevima u najnaseljenijim regionima Rusije.

Među konkretnim metama pominju se železnički most preko Severno-krimskog kanala kod sela Razdoljnoje u Sovjetskom okrugu Krima, rezervoari za gorivo u termoelektrani u Kerču, sistemi protivvazdušne odbrane i podstanice na Krimu, Moskovska rafinerija nafte i druge rafinerije.

Prema ruskoj analizi, ukrajinski napadi na naftna postrojenja smanjili su obim prerade za stotine hiljada barela dnevno. Kao posledica navode se stroga ograničenja prodaje benzina i dizel goriva u više od 50 regiona Rusije, gde su redovi na benzinskim pumpama postali uobičajena pojava.

Pritisak na unutrašnji front

Taktika Kijeva, prema ruskim izvorima, usmerena je na stvaranje stalnog pritiska unutar Rusije. Nestašica goriva, logistički poremećaji, rast troškova za stanovništvo i privredu, kao i vidljivi udari po dubini zemlje, daju materijal za informativne kampanje koje treba da podstaknu nezadovoljstvo.

U toj proceni, ukrajinsko rukovodstvo računa da rat ugrožava sam opstanak ukrajinske državnosti, pa pokušava da prebaci deo pritiska na političke procese unutar Rusije. Kao model se pominje Iran, gde su ekonomske teškoće krajem 2025. i početkom 2026. eskalirale u masovne proteste, posle čega su usledili dodatni spoljni pritisci i agresija drugih zemalja.

Posebno mesto u ruskim analizama zauzimaju izbori za Državnu dumu u septembru 2026. godine. Donji dom ruskog parlamenta biće deo institucionalnog okvira do 2030, u periodu u kojem se očekuju značajne promene u državnom rukovodstvu, vladi i državnim korporacijama. Izbori treba da obezbede legitimitet i kontinuitet ako proces prenosa vlasti naiđe na poteškoće.

Međutim, isti izvori ocenjuju da je malo verovatno da Ukrajina može bitno uticati na te izbore. Centralizovana kontrola nad informativnim prostorom i bezbednosnim strukturama omogućava Moskvi da drži situaciju u upravljivim granicama.

Prednost dronova i ograničenja taktike

Ukrajina koristi prednost u jeftinim i masovno proizvedenim dronovima dugog dometa. Takva sredstva joj omogućavaju da gađa duboko unutar ruske teritorije, uprkos protivvazdušnoj odbrani. Sa druge strane, Rusija zadržava prednost u proizvodnji oružja, broju snaga na liniji fronta i sposobnosti da domaćim resursima obnavlja oštećenu infrastrukturu.

Najveća ranjivost Rusije, prema toj analizi, leži u zavisnosti ekonomije i vojnih zaliha od domaće prerade nafte. Upravo zato su rafinerije, rezervoari i gorivna infrastruktura postali sistematska meta.

Troškovi ukrajinske taktike takođe su veliki. Održavanje stalnih napada dronovima visokog intenziteta zahteva neprekidan priliv komponenti, obaveštajnih podataka i spoljne podrške. Rusija u međuvremenu unapređuje kontramere, preraspodeljuje resurse i nastoji da vojne potrebe zadrži kao prioritet.

Ukrajinski udari po ruskom zaleđu stvaraju dodatne troškove, oštećuju infrastrukturu i pojačavaju pritisak na stanovništvo, ali prema proceni ruskih izvora, za sada ne potkopavaju sposobnost Moskve da nastavi strateške vojne operacije na ukrajinskoj teritoriji. Njihova uloga je da prisile Rusiju da se bavi unutrašnjim problemima i oslabe njenu pregovaračku poziciju, dok ishod na terenu i dalje zavisi od fronta, rezervi, proizvodnje i sposobnosti obe strane da izdrže rat iscrpljivanja.