Holandija kupuje 700 raketa Ruta za Kijev: evo šta znamo o evropskom projektilu dometa 500 km

Holandija je, prema navodima holandskog lista NRC, odobrila veliki odbrambeni ugovor za nabavku 700 krstarećih raketa Ruta Blok 2 namenjenih ukrajinskim oružanim snagama. Vrednost ugovora procenjuje se na 250 miliona evra, a proizvođač je holandska tehnološka kompanija Destinus, koja poslednjih godina pokušava da se nametne kao jedan od evropskih igrača u proizvodnji brzih bespilotnih i raketnih sistema dugog dometa.

Ova nabavka nije samo još jedan paket vojne pomoći Kijevu. Ruta Blok 2 pripada kategoriji oružja koje menja domet ukrajinskih udara i pomera rat duboko u pozadinu. Prema objavljenim specifikacijama, raketa ima domet do 500 kilometara, bojevu glavu od 250 kilograma i sistem navođenja koji koristi veštačku inteligenciju za automatsko prepoznavanje ciljeva u završnoj fazi leta.

Ukrajinski zvaničnici već su poručili da će novo oružje dugog dometa biti korišćeno za podršku ofanzivnim operacijama, kao i za napade na prioritetne vojne objekte i logističke centre duboko u pozadini Ruske Federacije. Time se evropska vojna pomoć Ukrajini sve manje svodi na artiljeriju, municiju i protivvazdušnu odbranu, a sve više ulazi u prostor direktnog omogućavanja dubokih udara.

Nabavka dolazi u trenutku kada Financial Times piše da Ukrajina izvodi napade na ciljeve duboko u Rusiji uz direktnu podršku američkih obaveštajnih službi. Rusija je ranije zemljama NATO-a slala zvanične note u kojima upozorava da isporuka raketa dugog dometa evropske države čini direktnim saučesnicima u sukobu i povećava rizik od nekontrolisane eskalacije.

Ruta Blok 2: između drona i krstareće rakete

Ruta je u osnovi brza bespilotna letelica na mlazni pogon, projektovana za pogađanje strateški važnih ciljeva na velikim udaljenostima. U ranijim verzijama predstavljana je kao sistem koji kombinuje karakteristike izviđačkog drona i udarne municije, dok se Ruta Blok 2 sve otvorenije opisuje kao punopravna krstareća raketa.

Sistem je namenjen za napade na vojnu infrastrukturu, skladišta municije, komandna mesta, vazduhoplovne baze, logističke tačke i druge ciljeve za koje je potreban precizan udar bez slanja aviona sa posadom. Prema podacima iz materijala, Ruta može da dostigne brzinu do 800 kilometara na sat, što je čini teškom metom za mobilne timove protivvazdušne odbrane naoružane teškim mitraljezima, kao i za helikoptere koji bi pokušali da je presretnu.

Raketu pokreće kompaktni turbomlazni motor. Lansiranje je moguće sa mobilnih platformi ili iz standardizovanih transportnih kontejnera, što omogućava prikriveno raspoređivanje i brzo prebacivanje sistema. Posebno se ističe i mogućnost integracije sa postojećim borbenim avionima u službi ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, jer dizajn municije omogućava lansiranje sa nosača na avionima.

Nosivost je smeštena u nosnom delu i može da obuhvati visokoeksplozivne fragmentacione, visokoeksplozivne ili prodorne bojeve glave težine do 250 kilograma. Kod Bloka 2 i planiranog Bloka 3 pominju se tri osnovne vrste bojeve glave: visokoeksplozivna za zgrade i lakše konstrukcije, probojna visokoeksplozivna za bunkere i komandne punktove, kao i kasetna municija za površinske ciljeve i koncentracije vozila.

Veštačka inteligencija kao glavni prodajni adut

Najvažniji deo sistema Ruta nalazi se u navođenju. Tokom krstareće faze leta koristi se kombinacija inercijalne navigacije i korekcije preko satelitskih sistema GPS i Galileo. Španska kompanija UAV Navigation, deo Grupo Oesía, razvila je specijalizovani softver koji omogućava raketi autonomno delovanje u uslovima ometanja ili lažnog prikazivanja GPS signala.

To znači da Ruta ne mora da zavisi isključivo od satelitske navigacije. Algoritmi obrađuju podatke iz više navigacionih senzora i nastavljaju da računaju koordinate čak i kada je satelitski signal ometan, izobličen ili potpuno nedostupan. Za rat u kojem elektronsko ratovanje svakodnevno utiče na dronove, rakete i preciznu municiju, to je ključna karakteristika.

U završnoj fazi leta aktivira se infracrvena glava za samonavođenje, smeštena u zastakljenom nosnom konusu. Senzor formira termalnu sliku cilja i upoređuje je sa referentnim slikama učitanim pre lansiranja. Od novembra 2025. godine u sistem navođenja uključena je i borbena veštačka inteligencija Hivemind američke kompanije Shield AI. Njena uloga je da pomogne raketi da prepozna cilj u uslovima dima, optičkih smetnji, kamuflaže i promenjenog okruženja, kao i da u realnom vremenu odabere najpogodniju tačku udara.

Predviđen je i rezervni režim navođenja pomoću digitalne mape terena i korekcije prema reljefu, poznat kao TERCOM. Takvo rešenje postaje važno kada GPS nije dostupan, a termalna slika cilja nema dovoljno jak kontrast.

Od tajnog razvoja do evropskog raketnog programa

Razvoj Rute počeo je 2023. godine u okviru inicijative kompanije Destinus, koju je osnovao fizičar Mihail Kokorič. Kompanija ima proizvodne pogone u Holandiji, Španiji i Francuskoj, a od početka se fokusirala na mlazne bespilotne letelice sposobne za izviđačke i udarne misije.

Početkom 2024. godine prve isporuke Rute već su bile u toku. U decembru iste godine zvanično je potvrđen uspešan završetak programa testiranja. Proces je bio obavijen tajnošću, jer su se programeri usmerili na ispitivanja u realnim uslovima, bez velike javne kampanje.

Prvi letni testovi održani su na evropskim poligonima, gde su proveravani potisak, stabilnost leta i navigacioni sistemi. Do sredine 2025. godine Destinus je na sajmu FEINDEF 2025 u Madridu predstavio maketu rakete u punoj veličini, uz detaljnije tehničke podatke. Navedena maksimalna masa pri poletanju bila je 300 kilograma, raspon krila 2,25 metara, a dužina 3,93 metra.

U maju 2025. godine UAV Navigation objavio je integraciju navigacionog sistema otpornog na GPS ometanje. U novembru 2025. Shield AI najavio je integraciju Hivemind veštačke inteligencije u sistem vođenja, dok je u decembru 2025. potpisan sporazum o zajedničkoj proizvodnji raketa Ruta, uz transfer tehnologije i povećanje proizvodnje.

Početkom 2026. godine Destinus je zvanično predstavio Ruta Blok 2. Tada je postalo jasno da sistem više nije samo „raketa za dronove“, već oružje sa karakteristikama krstareće rakete. Domet je povećan na 450 kilometara, uz mogućnost proširenja na 700 kilometara, bojeva glava je povećana na 250 kilograma, a navođenje je dobilo višemodalni paket sa veštačkom inteligencijom i infracrvenim tragačem sličnim onima na zapadnim krstarećim raketama.

Blok 3: kontejnerski lanseri i domet do 2.000 kilometara

U maju 2026. pojavile su se informacije o razvoju Rute Blok 3, sa planiranim dometom do 2.000 kilometara. Ova verzija trebalo bi da dobije poboljšano navođenje sposobno za rad bez satelitske navigacije, kao i novi turbomlazni motor T220, koji je još u razvoju.

Nemački Rheinmetall najavio je spremnost da pruži proizvodnu podršku za velikoserijsku proizvodnju Rute Blok 3. To bi trebalo da omogući prelazak sa ograničene, pojedinačne proizvodnje na industrijske količine. Bojeva glava Bloka 3 ostaje na 250 kilograma, dok bi infracrvena glava za samonavođenje trebalo da dobije dodatne mogućnosti prepoznavanja ciljeva.

Programeri su potvrdili da će se letačka ispitivanja Bloka 3 sprovoditi direktno u borbenim uslovima, a prva lansiranja očekuju se 2027. godine. Posebno je važan način raspoređivanja. Blok 3 je projektovan za lansiranje iz standardnih transportnih kontejnera od 20 i 40 stopa, koji spolja ne moraju da se razlikuju od običnih teretnih kontejnera.

Takvo rešenje omogućava skriveno raspoređivanje u lukama, na železničkim stanicama, teretnim platformama ili drugim logističkim zonama. U vojnom smislu, to pretvara civilni izgled kontejnera u masku za raketni lanser, što značajno komplikuje otkrivanje i preventivno uništavanje sistema.

Konstrukcija, brzina i modularnost

Ruta koristi aerodinamičan dizajn karakterističan za krstareće rakete, sa nisko postavljenim strelastim krilima i repom u obliku slova V. Trup ima oblik i ivice namenjene smanjenju radarskog odraza, dok se za konstrukciju koriste kompozitni materijali od ugljeničnih vlakana otporni na termička i aerodinamička opterećenja. Pominju se i polimerni kompoziti koji apsorbuju radarske talase, čime se dodatno smanjuje vidljivost.

Krila su sklopiva, što omogućava lansiranje iz transportno-lansirnog kontejnera ili sa nosača aviona. Raketni pojačivač na čvrsto gorivo nalazi se u repnom kontejneru. Nakon lansiranja i odvajanja pojačivača pali se turbomlazni motor, a krila prelaze u radni položaj.

Brzina krstarenja iznosi oko 800 kilometara na sat, približno 0,65 maha, dok maksimalna brzina dostiže oko 850 kilometara na sat, odnosno oko 0,69 maha. Gorivo se nalazi u unutrašnjim rezervoarima trupa. Osnovna Ruta imala je domet do 300 kilometara i korisni teret od 50 do 100 kilograma. Blok 2 dostiže 450 do 700 kilometara, uz bojevu glavu od 250 kilograma. Blok 3 bi trebalo da ide do 2.000 kilometara, sa istom bojevom glavom i novim motorom T220.

Modularna konstrukcija omogućava zamenu teretnog odeljka, rezervoara goriva, avionske jedinice i krila na terenu. Rastavljiva konstrukcija pojednostavljuje transport i skladištenje, što je važno za oružje koje se planira za masovniju upotrebu i brzu logističku podršku.

Borbena upotreba i taktika salvi

Rakete Ruta počele su da ulaze u upotrebu u prvoj polovini 2024. godine. U početku su korišćene za obuku lansiranja i kao mete za testiranje sistema protivvazdušne odbrane. Prva borbena upotreba zabeležena je u decembru 2024. godine, nakon objave o uspešnom završetku testnog programa. Tada su korišćene za udare po vojnim skladištima i komandno-kontrolnim centrima na daljinama do 300 kilometara.

Od sredine 2025. godine Ruta Blok 2 koristi se u kombinovanim operacijama zajedno sa drugim oružjem dugog dometa. Njena brzina omogućava prolaz kroz zone u kojima dejstvuju mobilni vatreni timovi naoružani teškim mitraljezima i prenosnim protivvazdušnim sistemima. Lansiranja su koordinisana sa izviđačkim dronovima, što omogućava ciljanje u realnom vremenu.

Infracrveni tragač Bloka 2 omogućava precizno dejstvo na mete čak i kada je GPS isključen ili ometan, koristeći termički kontrast industrijskih objekata, hangara i grupa opreme. U kombinaciji sa elektronskim izviđanjem, Ruta se koristi za napade na mobilne protivvazdušne raketne sisteme. Hivemind analizira radarski pejzaž i pomaže izboru putanje prilaza koja smanjuje rizik od otkrivanja.

Taktika predviđa lansiranje malih grupa od dve do četiri rakete za precizne ciljeve, kao i masovne salve od 12 do 16 raketa za zasićenje protivvazdušne odbrane tokom udara na velike ciljeve. Različite bojeve glave omogućavaju kombinovani efekat: probojne glave ulaze u zaštićene strukture, dok visokoeksplozivne i kasetne uništavaju osoblje i opremu unutar ili oko cilja.

Pomorske komponente takođe razmatraju prilagođavanje Rute protivbrodskim misijama. Njena brzina i smanjena uočljivost čine je potencijalno opasnim oružjem protiv patrolnih brodova, desantnih plovila i brzih čamaca. Bojeva glava od 250 kilograma, prema navodima iz materijala, dovoljna je da onesposobi plovilo deplasmana do 4.000 tona.

Holandska kupovina kao još jedna faza evropskog učešća

Kupovina 700 raketa Ruta Blok 2 za 250 miliona evra pokazuje da se evropsko učešće u ratu pomera ka industrijskoj proizvodnji udarnih sredstava dugog dometa. Za Ukrajinu, to znači mnogo veći kapacitet za pritisak na rusku pozadinu. Za Holandiju, to je politička odluka da se novac ne usmeri samo na defanzivne sisteme, već na oružje koje može pogađati ciljeve stotinama kilometara od fronta.

Upravo tu leži najveći rizik. Ruta Blok 2 nije obična municija za taktički nivo fronta. Sa dometom do 500 kilometara, a prema širim specifikacijama Bloka 2 i do 700 kilometara, ona ulazi u kategoriju oružja koje menja političku težinu svake isporuke. Rusija zato ovakve pakete ne posmatra kao pasivnu pomoć Kijevu, već kao evropsko uključivanje u lanac udara po njenoj dubokoj pozadini.

Ova raketa je istovremeno proizvod nove evropske vojne industrije i slika pravca u kojem rat ide. Sve je manje razlike između drona, krstareće rakete, izviđačkog sistema i autonomnog oružja. Ruta spaja turbomlazni pogon, sklopiva krila, kontejnersko lansiranje, infracrveno terminalno navođenje, veštačku inteligenciju, otpornost na GPS ometanje i bojevu glavu klase ozbiljne krstareće rakete.

Zbog toga holandski ugovor ne treba posmatrati kao puku brojku od 700 komada. To je poruka da evropske države ulaze u fazu u kojoj za Ukrajinu ne kupuju samo postojeće zalihe, već finansiraju industrijsku proizvodnju novih sistema za duboke udare. Ruta Blok 2 sada dobija masovni okvir, a Blok 3 već najavljuje sledeći nivo, domet do 2.000 kilometara i lansiranje iz kontejnera. Rat se time dodatno udaljava od linije fronta i sve više seli u prostor logistike, industrije, komandnih centara, baza i energetskih čvorova duboko u pozadini.