Turski borbeni avion KAAN mogao bi da dobije američke motore General Electric u okviru predloženog odbrambenog sporazuma vrednog više od 700 miliona dolara. Prema dostupnim navodima, administracija Donalda Trampa sprema se da nastavi sa prodajom mlaznih motora za turski domaći lovac, uprkos primedbama dela američkog Kongresa.
Za Ankaru, ovo nije obična kupovina komponenti. Pogon je jedno od ključnih pitanja svakog borbenog aviona, a KAAN je najambiciozniji turski vazduhoplovni projekat do sada. Turska ga razvija kao lovac nove generacije koji bi u narednim decenijama trebalo da zameni zastarelu flotu F-16 i da pokaže da zemlja može da izgradi ozbiljnu domaću vazduhoplovnu industriju.
Program KAAN pokrenut je 2016. godine, kao deo šire strategije Ankare da smanji zavisnost od stranih vojnih platformi i izgradi sopstvene odbrambene tehnologije. Avion je zamišljen kao stelt lovac, ali put od prototipa do operativne borbene platforme nije moguć bez pouzdanog motora, održavanja, proizvodne infrastrukture i političkog prostora za nabavku kritičnih stranih podsistema.
Američki motor za prvu generaciju turskog lovca
Prema izveštaju, motore bi isporučivala kompanija General Electric, a oni bi pokretali prvu generaciju aviona KAAN. To je realističan korak za Tursku. Ankara radi na domaćem pogonskom agregatu, ali razvoj mlaznog motora za borbeni avion jedan je od najtežih zadataka u vojnoj industriji. Čak i države sa razvijenom avio-industrijom godinama rešavaju probleme potiska, izdržljivosti, potrošnje, hlađenja, radnog veka, materijala i održavanja.
Zbog toga američki motori za prvu generaciju KAAN-a ne znače da je Turska odustala od domaćeg motora. Pre će biti da Ankara kupuje vreme. Avion može da nastavi razvoj, testiranje i prve proizvodne serije sa američkim pogonom, dok se domaći motor razvija za kasnije blokove ili dublju modernizaciju.
Predloženi paket vredan više od 700 miliona dolara dolazi pred samit NATO-a koji bi trebalo da se održi u Turskoj sledećeg meseca. Zbog toga se ova odluka ne može odvojiti od politike. Vašington šalje signal Ankari da želi popravljanje odnosa, ali bez potpunog zatvaranja svih spornih pitanja koja godinama opterećuju dva NATO saveznika.
Prve serije i prototipovi KAAN-a oslanjaju se na američke turboventilatorske motore General Electric F110-GE-129E, dok Turska paralelno razvija domaći motor Gučhan, klase 42.000 funti potiska, koji bi u kasnijim blokovima trebalo da smanji zavisnost od američkog pogona.
Trampov gest prema Erdoganu
Predložena prodaja motora uklapa se u vidljivo poboljšanje odnosa između Vašingtona i Ankare pod Donaldom Trampom. Tramp je i ranije održavao topliji odnos sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom nego mnogi drugi američki političari, a sada se taj odnos može pretvoriti u konkretan odbrambeni potez.
Upitan o motorima za KAAN, mogućem povratku Turske u program F-35 i predstojećem samitu NATO-a, Tramp je novinarima rekao: „Verovatno ću uraditi nešto što će ih veoma usrećiti.“
Ta rečenica zvuči kao politički signal više nego kao tehnički detalj. Turska već godinama pokušava da izvuče najviše iz svog položaja unutar NATO-a, dok istovremeno razvija samostalnu vojnu industriju i vodi politiku koja često nije u potpunosti usklađena sa Vašingtonom. Amerika, sa druge strane, ne želi da potpuno izgubi Tursku, naročito u trenutku kada su Bliski istok, Crno more, Kavkaz i istočni Mediteran ponovo ključne zone pritiska.
Motori za KAAN zato imaju dvostruku funkciju. Tehnički, oni omogućavaju nastavak turskog programa. Politički, oni predstavljaju gest prema Ankari pred NATO samit i pokušaj da se odnosi smire bez potpunog rešavanja većeg spora.
F-35 ostaje nerešen problem
Paket motora ne znači da se Turska automatski vraća u program F-35. Ankara je iz tog programa uklonjena nakon kupovine ruskog sistema protivvazdušne odbrane S-400, što je izazvalo jednu od najvećih kriza u odnosima dve zemlje unutar NATO-a.
Američki zakon trenutno sprečava Tursku da koristi ruski sistem S-400 dok istovremeno učestvuje u programu F-35. Za Vašington, problem nije samo politički, već i tehničko-bezbednosni. Američka strana godinama tvrdi da prisustvo S-400 može ugroziti poverljive podatke o stelt avionu F-35 i njegovom radarskom potpisu.
Za Tursku, izbacivanje iz programa F-35 bilo je ozbiljan udar. Ankara je uložila novac, bila deo industrijskog lanca i računala na nabavku aviona. KAAN je zato postao još važniji, ne samo kao domaći projekat, već i kao politički odgovor na američko isključenje.
Potpredsednik Dž. D. Vens rekao je da američki zvaničnici ponovo razmatraju da li je Turska ispunila zakonske uslove potrebne za mogući povratak u program F-35. Njegova formulacija bila je oprezna: „Pit i ceo tim ovo trenutno preispituju, jer postoje određene stvari koje moramo da potvrdimo da su se dogodile… kako bismo se pridržavali američkog zakona.“
To pokazuje da vrata nisu potpuno zatvorena, ali ni otvorena. Motor za KAAN je lakše političko rešenje od povratka Turske u F-35. Vašington može pomoći turskom domaćem programu, a da pritom ne pređe odmah preko spora oko S-400.
Kongres se protivi, ali administracija može da gura posao
Zabrinutost u američkom Kongresu i dalje postoji. Prema izveštaju, Gregori Miks, vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, izneo je primedbe na predloženu prodaju motora tokom neformalnog procesa razmatranja.
Takvo protivljenje može usporiti ili politički opteretiti velike prodaje oružja, ali ne mora nužno da ih blokira ako administracija odluči da ide dalje. Očekuje se da će Trampova administracija nastaviti sa transakcijom i formalno obavestiti Kongres u narednim danima.
U američkom sistemu, velike odbrambene prodaje često prolaze kroz političko nadmetanje između Bele kuće, Stejt departmenta, Pentagona i Kongresa. Primedbe zakonodavaca mogu promeniti tempo, uslove ili javni pritisak, ali predsednička administracija ima prostor da gura posao ako proceni da je strateški koristan.
U ovom slučaju, računica je jasna. Turska je problematičan, ali važan saveznik. Ima drugu najveću vojsku u NATO-u, kontroliše prostor od Crnog mora do istočnog Mediterana, ima rastuću odbrambenu industriju i sve otvorenije gradi samostalnu poziciju. Vašington pokušava da zadrži uticaj kroz selektivne ustupke, a motori za KAAN su upravo takav ustupak.
KAAN dobija podsticaj, ali zavisnost ne nestaje
Za Tursku, eventualni sporazum o motorima bio bi ozbiljan podsticaj programu KAAN. Omogućio bi nastavak razvoja prve generacije aviona, testiranja i planiranja proizvodnje bez čekanja da domaći motor dostigne potreban nivo zrelosti.
Međutim, taj dogovor istovremeno pokazuje i granicu turske samostalnosti, posebno kada je reč o izvozu novog lovca. Ankara razvija domaći lovac, ali za početnu generaciju i dalje treba američki pogon. To nije neobično u avio-industriji, ali pokazuje da se strateška autonomija ne gradi deklaracijama, već motorima, materijalima, senzorima, softverom, održavanjem i industrijskim lancem koji može da izdrži decenije.
KAAN ostaje kamen temeljac turske ambicije da se izgradi domaća borbena avijacija. Motori General Electric mogu mu pomoći da pređe iz političkog i industrijskog simbola u operativniji program. Ipak, veća pitanja ostaju: šta će biti sa S-400, može li se Turska vratiti u F-35, koliko daleko će Vašington ići u popravljanju odnosa sa Ankarom i kada će Turska zaista imati sopstveni motor za svoj najvažniji lovački avion.
Za sada, Trampova administracija šalje signal da je spremna da Erdoganu ponudi nešto konkretno. Ne pun povratak u F-35, ne potpuno brisanje spora oko S-400, već motore za KAAN. To je dovoljno da Ankara dobije vazduhoplovni predah, a Vašington politički kanal prema savezniku koji nikada nije lako držati pod kontrolom.
