Administracija Donalda Trampa objavila je nacrt Memoranduma o razumevanju sa Iranom, dokument od 14 tačaka koji bi mogao da označi najveći diplomatski pomak između Vašingtona i Teherana u poslednjih mnogo godina. Američki predsednik najavio je da se konačno potpisivanje očekuje u roku od 48 sati, dok dve strane unose poslednje korekcije u tekst.
Dokument nosi naziv „Islamabad Memorandum of Understanding between the United States of America and the Islamic Republic of Iran“. Prema dostupnim informacijama, pregovori o konačnom sporazumu trebalo bi da počnu u Švajcarskoj, a rok za rešavanje najosetljivijih tehničkih pitanja je 60 dana.
Najviše pažnje izazvala je Trampova izjava o iranskom balističkom programu. Američki predsednik rekao je da bi bilo „malo nefer“ zahtevati od Irana da nema balističke rakete ako ih imaju druge zemlje u regionu, pominjući Saudijsku Arabiju i Katar. To je važan zaokret u tonu, jer je iranski raketni program godinama bio jedna od glavnih tačaka sukoba između Teherana i Zapada.
Za Iran, balističke rakete predstavljaju ključni element odvraćanja u regionu u kojem se nalaze američke baze, izraelska vojna infrastruktura i arsenali zalivskih monarhija. Za Vašington i njegove saveznike, isti program bio je dokaz iranske sposobnosti da ugrozi američke snage, Izrael i energetske rute u Persijskom zalivu. Tramp sada praktično priznaje da jednostrano razoružavanje Irana u toj oblasti nije realno ukoliko se ne dira širi regionalni balans.
Ormus, Liban i nuklearni pregovori
Memorandum predviđa trenutni i potpuni prekid neprijateljstava na svim frontovima, uključujući Liban. Strane se obavezuju da će se uzdržati od pretnje silom i upotrebe sile, što pokušava da zaustavi širi lanac sukoba od Persijskog zaliva do istočnog Mediterana.
Jedna od ključnih tačaka odnosi se na Ormuski moreuz. SAD se obavezuju da odmah počnu uklanjanje pomorske blokade i da je potpuno okončaju u roku od 30 dana. Iran se obavezuje da će uložiti najbolje napore da tokom narednih 60 dana obezbedi prolaz trgovačkih brodova kroz Ormus bez naplate, dok bi promet trebalo da bude obnovljen u roku od 30 dana.
Iran u dokumentu potvrđuje da neće nabavljati niti razvijati nuklearno oružje. Pitanje zaliha obogaćenog materijala, budućih ograničenja i mehanizma nadzora biće rešavano kroz tehničke pregovore tokom narednih 60 dana, uz metodologiju razblaživanja na licu mesta pod nadzorom IAEA.
Sankcije, imovina i 300 milijardi dolara
Sporazum predviđa postepeno ukidanje svih američkih sankcija po dogovorenom rasporedu u okviru konačnog sporazuma. Zamrznuta ili ograničena iranska sredstva trebalo bi da postanu potpuno dostupna za korišćenje, dok bi SAD izdale potrebne licence i dozvole.
Posebno ambiciozna tačka odnosi se na plan oporavka Irana. Sjedinjene Države bi, zajedno sa regionalnim partnerima, trebalo da razviju program obnove i ekonomskog razvoja od najmanje 300 milijardi dolara. Mehanizam sprovođenja tog plana tek treba da bude utvrđen u konačnom sporazumu.
Predviđa se i stvaranje posebnog izvršnog kontrolnog mehanizma, kao i odobravanje konačnog sporazuma obavezujućom rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Time bi dogovor dobio međunarodni okvir, a ne samo karakter bilateralnog aranžmana između Vašingtona i Teherana.
Najveći problem ostaje Izrael. Izraelski zvaničnici poručuju da neće biti vezani sporazumom SAD i Irana, dok izraelske snage nastavljaju operacije u Libanu i drže deo libanske teritorije. Upravo zato će održivost memoranduma zavisiti ne samo od potpisa Vašingtona i Teherana, već i od toga da li će se tačka o prekidu neprijateljstava na svim frontovima zaista primeniti na terenu.
