Sjedinjene Američke Države i Iran postigli su okvirni sporazum o okončanju rata, čime je jedna od najopasnijih kriza poslednjih godina ušla u novu fazu. Donald Tramp je objavio da je dogovor potpisan, Pakistan je potvrdio da su Vašington i Teheran usaglasili tekst, a iranska strana poručila da prihvata sporazum tek nakon što su u njega uključeni ključni zahtevi Teherana.
Najvažnija tačka je otvaranje Ormuskog moreuza i ukidanje američke pomorske blokade iranskih luka. Time se, barem na papiru, uklanja najopasnija tačka sukoba: mogućnost da rat preraste u globalni energetski šok. Ormuz nije samo regionalni prolaz, već arterija svetske nafte. Svaka blokada tog pravca odmah se preliva na cene energenata, osiguranje brodova, transport i političku stabilnost tržišta.
Tramp je na svojoj društvenoj mreži, Truth Social, objavio poruku u svom stilu: „Sporazum sa Islamskom Republikom Iran je potpisan. Čestitam svima! Brodovi sveta, upalite motore! Neka nafta poteče!“
Prema dostupnim informacijama, dokument je prvo potpisan na daljinu, dok se zvanična ceremonija očekuje u Švajcarskoj. Pominju se Ženeva i datum 19. jun, uz mogućnost da se deo procedure završi ranije. U ime Sjedinjenih Država dokument bi trebalo da potpiše potpredsednik Dž. D. Vens, dok će Iran predstavljati ministar spoljnih poslova Abas Aragči.
Prekid vatre na svim frontovima
Sporazum predviđa trenutni i trajni prekid neprijateljstava na svim postojećim frontovima. Posebno se pominje i Liban, što znači da dogovor ne obuhvata samo direktnu američko-iransku konfrontaciju, već i širi regionalni krug sukoba u kojem je Hezbolah imao važnu ulogu.
Prema saopštenjima koja su preneta iz diplomatskih kanala, strane će u narednim danima otvoriti niz radnih sastanaka o sprovođenju dogovora. To je važan detalj, jer potpisani dokument nije kraj političkog procesa, već okvir za narednu fazu. Teheran ga opisuje kao osnovu za dalje rešavanje, dok se glavni pregovori o konačnom sveobuhvatnom sporazumu očekuju u narednih 60 dana.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova naglasilo je da memorandum ne znači prenos poverenja prema „neprijateljima“. Teheran poručuje da će svako kršenje američkih obaveza biti dočekano oštrim merama odmazde. Takva formulacija jasno pokazuje da Iran ne želi da sporazum predstavi kao popuštanje, već kao dokument koji je potpisan pod njegovim uslovima i uz zadržavanje prava na odgovor.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi izjavio je da je Iran pristao na potpisivanje tek nakon što su Sjedinjene Države uzele u obzir sve iranske zahteve. U Teheranu se sporazum već predstavlja kao pobeda Irana nad Sjedinjenim Državama.
Ormuz kao ključna tačka sporazuma
Najkonkretniji deo dogovora odnosi se na Ormuski moreuz i iranske luke. Američka blokada, prema iranskim i posredničkim navodima, biće ukinuta od danas, dok se očekuje obnavljanje bezbedne plovidbe.
Tramp je najavio povlačenje američkih ratnih brodova i otvaranje prolaza za brodove. To je poruka svetskom tržištu nafte, ali i pokušaj da se sporazum predstavi kao velika američka diplomatska pobeda. Vašington želi da pokaže da nije ušao u rat bez izlaza, već da je vojni pritisak pretvorio u dogovor.
Teheran čita istu situaciju drugačije. Za iransku stranu, činjenica da se blokada ukida i da se razgovori o nuklearnom programu pomeraju u narednu fazu predstavlja dokaz da Amerika nije uspela da nametne jednostrane uslove ratom. Iran insistira da Ormuz ostaje njegova strateška poluga i da otvaranje prolaza ne znači odricanje od pritiska koji je taj moreuz dao Teheranu tokom krize.
Pakistan, Katar, Saudijska Arabija i Turska u ulozi posrednika
Pakistanski premijer Šehbaz Šarif potvrdio je da su strane postigle dogovor i najavio zvanično potpisivanje završnih dokumenata u Švajcarskoj. Pakistan je u ovoj krizi imao vidljivu posredničku ulogu, a Šarif je posebno zahvalio Kataru, Saudijskoj Arabiji i Turskoj na diplomatskoj pomoći.
Uloga tih država nije sporedna. Katar već dugo funkcioniše kao kanal za pregovore u najtežim regionalnim krizama. Saudijska Arabija ima direktan interes da se rat ne prelije na energetsko tržište i Zaliv. Turska želi da zadrži položaj posrednika između blokova i da ne dozvoli potpuno američko-iransko urušavanje regionalne ravnoteže. Pakistan, sa sopstvenom težinom u islamskom svetu i vezama sa obe strane, sada pokušava da se predstavi kao ključni arhitekta smirivanja krize.
Prema najavama, ove nedelje počinje serija radnih sastanaka o mehanizmima praćenja i sprovođenja sporazuma. Tu će se videti da li je dogovor zaista mirovni sporazum ili samo produžena pauza između dve runde pritiska.
Najveći dobitak i najveći rizik
Za Trampa, sporazum donosi izlaz iz rata koji je pretio da postane skup, dug i politički nepredvidiv. Otvaranje Ormuza omogućava mu da tvrdi da je zaštitio globalno tržište nafte, smanjio rizik za američku mornaricu i naterao Iran na dogovor.
Za Iran, dogovor donosi ukidanje blokade, obnavljanje pomorskog saobraćaja i političku sliku zemlje koja je izdržala američki pritisak. Zato Teheran govori o pobedi, a ne o kompromisu.
Najveći rizik ostaje u onome što nije rešeno odmah. Nuklearni program, regionalne mreže saveznika, raketni arsenal, sankcije, zamrznuta sredstva i mehanizmi kontrole tek ulaze u novu rundu pregovora. Sporazum zato zaustavlja rat, ali ne briše razloge zbog kojih je rat izbio.
Tramp je poručio: „Neka nafta poteče.“ Iran odgovara da poverenja nema i da će svako kršenje biti kažnjeno. Između te dve rečenice nalazi se stvarna sudbina sporazuma: Ormuz se otvara, brodovi se vraćaju, ali ratna logika nije nestala. Samo je prebačena za pregovarački sto u Ženevi.
U Iranu su izbili masovni protesti
Nisu svi zadovoljni dogovorom. Masovni javni nemiri i ulični protesti nastavljeni su u nekoliko većih gradova Islamske Republike Iran. Demonstranti se kategorički protive zvaničnom sporazumu sa Sjedinjenim Državama, koji je Ministarstvo spoljnih poslova zemlje prethodno objavilo.
Prema izvorima, tenzije na ulicama iranskih gradova su naglo eskalirale nakon objavljivanja detalja memoranduma o prekidu neprijateljstava. Demonstranti optužuju diplomatsko rukovodstvo za izdaju nacionalnih interesa i otvoreno pozivaju na hitnu egzekuciju sadašnjeg ministra spoljnih poslova Irana Abasa Arakčija, koji je vodio pregovore.
Usred rastućih nemira, iranske snage bezbednosti raspoređuju dodatne snage kako bi održale red i zakon i zaštitile vladine institucije. Vladini zvaničnici se trenutno uzdržavaju od komentarisanja razmera protesta ili zahteva demonstranata.
Turbandzije moje ne daju na sebe.