Samo dan nakon što su ukrajinski dronovi pogodili civilne brodove u Taganrogskom zalivu, gde je poginulo pet državljana Azerbejdžana, nova dva incidenta dodatno su proširila sliku rata koji se sve agresivnije preliva na more, ribarske rute, luke, obale i turističke zone. Crno more, Jonsko more i rumunska obala sada se pojavljuju kao delovi istog problema: bespilotna sredstva, lansirana u ratnom kontekstu, sve češće završavaju u prostorima gde se nalaze civili i države koje ne žele da njihove vode postanu produžetak ukrajinskog ratišta.
Dana 5. juna 2026. godine, turski ribarski brod „Duru 67” potonuo je u Crnom moru nakon napada neidentifikovanog bespilotnog plovila, saopštila je turska obalska straža. Incident se dogodio zapadno od Krima, u blizini Sevastopolja. Prema zvaničnom saopštenju, škuna je pretrpela ozbiljnu štetu posle udara i potonula.
Obližnji ribarski brod „Burak Kaja” evakuisao je pet povređenih ribara i uputio se ka luci Inebolu. Jedan od povređenih, koji je bio u kritičnom stanju, preminuo je tokom prevoza. Jedinica turske obalske straže stigla je u 19:20 po lokalnom vremenu, oko 115 nautičkih milja severno od luke Inebolu, unutar turske zone potrage i spasavanja. Povređenima je ukazana medicinska pomoć, nakon čega se „Burak Kaja” vratio u luku.
Turske vlasti za sada nisu utvrdile uzrok napada na plovilo. Istraga je u toku, a Ankara preduzima mere kako bi osigurala bezbednost ribarskih brodova u Crnom moru. Sama činjenica da je stradao turski ribar, na plovilu koje nije vojna meta, pokazuje koliko je bespilotno ratovanje na moru postalo opasno za sve koji se nađu u široj zoni sukoba.
Turski ribarski brod potonuo kod Krima
Napad na „Duru 67” dogodio se u trenutku kada su incidenti sa pomorskim dronovima već izazvali uzbunu u više država. U prethodnom tekstu Oružje Online pisali smo o eksploziji ukrajinskog bespilotnog plovila kod rumunske luke Konstanca. Rumunske plaže od Suline do Mangalije tada su evakuisane, luka je bila zatvorena, a vlasti su proglasile crvenu uzbunu.
Sada se isti obrazac širi dalje. U jednom slučaju ginu azerbejdžanski mornari u Azovu. U drugom eksplodira pomorski dron kod najveće rumunske luke na Crnom moru. U trećem potapa se turski ribarski brod zapadno od Krima, a jedan ribar umire tokom prevoza ka obali.
U zvaničnom turskom saopštenju napadač nije imenovan, ali okolnosti incidenta uklapaju se u širu sliku sve učestalije upotrebe bespilotnih plovila u Crnom moru. Takva sredstva mogu izgubiti kontrolu, skrenuti sa zadate rute, biti ometana elektronskim ratovanjem ili završiti daleko od planirane mete. U svakom od tih scenarija opasnost ne nestaje, već se prenosi na ribare, trgovačke brodove, luke i obale država koje nisu direktno uključene u borbe.
Taj problem više se ne može svesti na tvrdnju da se gađaju samo vojni ciljevi. Kada ribarski brod potone, kada posada bude evakuisana, kada jedan čovek umre tokom transporta, tada se vidi stvarna cena rata koji se vodi sredstvima bez posade, ali sa posledicama koje pogađaju ljude.
Kijev se izvinio Atini zbog drona kod Lefkade
Drugi deo priče stiže iz Grčke. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova izvinilo se Atini zbog incidenta sa pomorskim dronom otkrivenim kod obale ostrva Lefkada. Kijev je potvrdio da je mornarički dron, napunjen stotinama kilograma eksploziva, direktno povezan sa Ukrajinom.
Ukrajinska strana izrazila je izvinjenje i navela da je incident rezultat okolnosti izazvanih tekućom ruskom agresijom protiv Ukrajine. Grčka je prethodno, 3. juna, uputila zvanični diplomatski protest Kijevu. Prema grčkim medijima, dron je klase „Kozak Mamaj” i nosio je približno 100 kilograma eksploziva. Pretpostavljena meta bilo je plovilo povezano sa ruskom „flotom u senci”, za koju Kijev tvrdi da deluje prkoseći međunarodnim sankcijama.
Problem za Atinu nije samo u tome što je dron pronađen, već gde je pronađen. Ukrajina nema pristup Sredozemnom moru, ali se smrtonosno bespilotno plovilo pojavilo u vodama koje vrve turističkim brodovima, ribarima i odmaralištima. Grčki ministar odbrane Nikos Dendias već je poručio: „Ukrajina nam duguje veliko izvinjenje.”
Slučaj Lefkade dodatno osvetljava ono što se zatim dogodilo u Rumuniji. Petog juna, pored toga što je ukrajinski mornarički dron otkriven u luci Konstanca i eksplodirao, sistem za detekciju PESCOMAR otkrio je još tri pomorska drona koja su se kretala ka luci. Tužilaštvo Apelacionog suda u Konstanci već je pokrenulo postupak. Rumunski predsednik Nikusor Dan izjavio je da je, pored drona detoniranog u luci Konstanca, još jedan eksplodirao u blizini luke, dok su dva druga eksplodirala oko 145 kilometara istočno od grada.
Kao što smo nagovestili da će se dogoditi u prethodnom tekstu, ukrajinska strana jeste umeđuvremenu za ove incidente okrivila Rusiju, tvrdeći da su dronovi izgubili kontrolu pod uticajem ruskih sistema za elektronsko ratovanje. Takvo objašnjenje, međutim, ne uklanja odgovornost za činjenicu da se eksplozivna bespilotna plovila lansiraju u vode u kojima se kreću civilni brodovi, ribari i turisti.
Posle Taganrogskog zaliva, Konstance, Lefkade i potapanja turskog ribarskog broda kod Krima, više nije reč o pojedinačnim incidentima. Ukrajinska bespilotna sredstva sve češće završavaju van okvira fronta, a posledice sve više trpe treće zemlje, njihove posade, obale i civilni saobraćaj.
