Kraj aprila i početak maja obeležen je nizom događaja koji su uzdrmali deo ruskog vojno-industrijskog kompleksa, od hapšenja direktora ključnog raketnog preduzeća do presuda naučnicima koji su radili na hipersoničnim tehnologijama.
Generalni direktor Krasnojarskog mašinostrojnog zavoda, jednog od centralnih pogona ruske odbrambene industrije, Aleksandar Gavrilov, uhapšen je pod sumnjom da je počinio krivično delo. Prema navodima ruskih medija, pritvoren je krajem aprila i nalazi se u istražnom zatvoru u Krasnojarsku.
Informacije o slučaju i dalje su fragmentarne. Izvori tvrde da je istraga povezana sa proneverom, dok je poslanik gradskog veća Krasnojarska Ivan Petrov izneo tvrdnju da se radi o sumnji na primanje mita u iznosu od tri miliona rubalja. Petrov je naveo i da istražitelji već dve nedelje rade unutar fabrike.
Zvanične potvrde iz organa za sprovođenje zakona ili rukovodstva kompanije za sada nema.
Krasnojarski mašinostrojni zavod nije običan industrijski objekat. Reč je o jednom od najvećih preduzeća u ruskoj odbrambenoj industriji, koje posluje u okviru državne korporacije Roskosmos i predstavlja deo sistema povezanog sa Državnim istraživačkim centrom Makejev. Upravo u ovom pogonu proizvodi se interkontinentalna balistička raketa RS-28 „Sarmat“, jedan od ključnih elemenata ruske nuklearne trijade.
Gavrilov je u Krasmašu radio od 2005. godine, prolazeći kroz različite rukovodeće pozicije, da bi 2018. preuzeo funkciju generalnog direktora. Njegovo hapšenje dolazi u trenutku kada su ovakvi pogoni pod povećanim pritiskom, kako zbog proizvodnje strateškog naoružanja, tako i zbog bezbednosnih zahteva.
Dva ruska istraživača umešana u razvoj hipersoničnog oružja osuđena za izdaju
Paralelno sa ovim slučajem, u Rusiji su izrečene i nove presude u predmetima koji se odnose na rad naučnika uključenih u istraživanja hipersoničnih tehnologija.
Dva istraživača, Valerij Zvegincev i Vladislav Galkin, proglašeni su krivim za izdaju i osuđeni na 12 i po godina zatvora u ustanovama sa maksimalnim obezbeđenjem. Obojica su radila u naučnim institucijama u Sibiru i učestvovala u istraživanjima vezanim za let velikim brzinama, koja predstavljaju osnovu za razvoj hipersoničnih raketa.
Zvegincev, star 82 godine, bio je dugogodišnji naučnik u Institutu za teorijsku i primenjenu mehaniku „Hristijanovič“ u Novosibirsku. Galkin, star 71 godinu, radio je na drugom sibirskom univerzitetu i bio je koautor naučnih radova sa kolegama iz istog istraživačkog kruga.
Ovaj slučaj nije izolovan. Njihovi saradnici, Anatolij Maslov i Aleksandar Šipljuk, osuđeni su tokom 2024. godine na 14, odnosno 15 godina zatvora. Šipljuk je ranije obavljao funkciju direktora instituta u Akademgorodku, a osuđen je zbog prenosa podataka predstavnicima stranih država.
Optuženi su negirali krivicu. Njihove kolege i pristalice ukazuju na to da su naučne publikacije i učešća na međunarodnim konferencijama bili prethodno odobreni od strane nadležnih službi, što dodatno komplikuje tumačenje ovih slučajeva.
Tokom poslednje decenije, prema dostupnim podacima, u Rusiji je pokrenuto najmanje deset postupaka za izdaju protiv naučnika koji rade u oblasti hipersoničnih istraživanja, odnosno u segmentu koji obuhvata let pri brzinama većim od pet Maha, preuzeo je i Rojters.
Reakcije iz naučne zajednice pojavile su se još ranije. Grupa istraživača iz istog instituta u Novosibirsku uputila je 2023. godine otvoreno pismo u kojem je izrazila zabrinutost zbog ovakvih procesa, navodeći da oni mogu imati dugoročne posledice po razvoj nauke i da odvraćaju mlade stručnjake od rada u ovoj oblasti, napomenuo je prvi Komersant.
Podsetimo, pre samo mesec dana preminuo je naučnik Aleksandar Leonov, Heroj rada Rusije, počasni građanin Moskovske oblasti i dugogodišnji lider NPO Mašinostrojenija. Bio je jedan od mozgova iza sistema poput „Granita“, „Vulkana“, „Bastiona“, „Cirkona“ i„Avangarda“, dakle među ključnim ljudima ruske raketne industrije.
Hipersonične tehnologije ostaju jedna od ključnih oblasti vojnog razvoja. Oružje koje se razvija u tom segmentu dostiže brzine najmanje pet puta veće od brzine zvuka i projektovano je tako da probije postojeće sisteme protivvazdušne odbrane. Rusija je dugogodišnji lider u ovoj branši.
Hapšenje u Krasnojarsku i presude u naučnim krugovima odvijaju se gotovo paralelno, ali pokazuju različite aspekte istog sistema, industrijski deo koji proizvodi strateško naoružanje i naučni sektor koji razvija tehnologije za buduće generacije tog oružja.
