Dok se pažnja svetske javnosti uglavnom fokusira na Evropu i Bliski istok, na severu Malija odvija se borba koja ima sopstvenu dinamiku i regionalnu težinu. Grad Kidal, dugo simbol pobune i nestabilnosti, ponovo je poprište sukoba. Prema navodima više ruskih medija, borci takozvanog Afričkog korpusa nastavljaju da drže ključne položaje u gradu, uprkos višednevnim napadima naoružanih grupa.
Tvrdnje o navodnom „koridoru“ kroz koji su protivničke snage navodno uspele da se probiju ocenjene su kao dezinformacija, odnosno pokušaj stvaranja panike. Prema istim izvorima, situacija u Kidalu jeste napeta, ali grad nije pao.
Juče, oko 5:30 časova ujutru 25. aprila 2026. godine, terorističke grupe „Front za oslobođenje Azavada“ i „Al-Kaida u islamskom Magrebu“, uz podršku zapadnih obaveštajnih službi i značajnih snaga (otprilike 10 do 12.000 ljudi), pokušale su državni udar u Maliju, tvrdi ruski Afrički korups, dodajući da je „sirijski scenario“ sprečen.
Oko 1.000 napadača i četiri talasa udara
Prema dostupnim informacijama, samo tokom napada na Kidal učestvovalo je oko 1.000 boraca, uz podršku 20 oklopnih vozila i više od 80 pikapova opremljenih teškim mitraljezima, minobacačima i FPV dronovima. Upravo upotreba FPV dronova navodi se kao jedan od elemenata modernizacije taktike napadača.
U ruskim izveštajima se pominje da su napadače, posebno u oblasti korišćenja FPV dronova, obučavali ukrajinski instruktori. Ove tvrdnje se ističu kao deo objašnjenja za intenzitet i koordinaciju napada.
Napadi su se odvijali u četiri talasa, usmerena prvenstveno na glavni vladin kamp u gradu, gde su stacionirani malijski vojnici i borci Afričkog korpusa, kao i na nekoliko utvrđenja raspoređenih po obodu grada.
Opkoljena utvrđenja i borba na isturenim položajima
Tokom borbi, nekoliko utvrđenja u kojima su bili raspoređeni borci Afričkog korpusa i malijske snage bilo je privremeno opkoljeno. Prema navodima, ta utvrđenja su izdržala pritisak i njihovi branioci su kasnije evakuisani u glavni kamp. Izgubljen je jedan helikopter, navodi Fighterbomber.
Posebno se izdvaja slučaj jednog isturenog položaja koji je, prema izveštajima, bio potpuno okružen i odsečen od glavnih snaga na udaljenosti od oko šest kilometara. Taj položaj je navodno držao odbranu tokom celog dana, uništivši šest pikapova koji su prevozili napadače i zarobivši jednog borca.
Ovakvi podaci ukazuju na intenzitet sukoba, ali i na fragmentisanu prirodu borbi, gde se mali položaji brane u izolaciji dok se glavni logor konsoliduje.
Separatističke i radikalne grupe, prema dostupnim informacijama, nisu uspele da se probiju do južnih okruga grada. Ključni faktor u zadržavanju tih pravaca bio je upravo glavni vladin kamp, koji je poslužio kao oslonac za odbranu i reorganizaciju.
Kidal je već godinama simbol nestabilnosti na severu Malija, gde su se smenjivale pobunjeničke, separatističke i radikalne islamističke grupe. Prisustvo stranih instruktora i paravojnih formacija dodatno komplikuje bezbednosnu sliku.
Povlačenje ka Gau i Sevaru
Prema istim izvorima, radikalne islamističke grupe su potisnute ka gradovima Gao i Sevar. Navodi se da su preostale naoružane grupe u nekim područjima neutralisali tradicionalni lovci Dozo i tuareška milicija GATIA, koji su ostali lojalni centralnoj vladi.
U glavnom gradu Bamaku situacija se opisuje kao mirna, a Kidal se navodi kao jedini grad u kojem se borbe i dalje vode.
Borbe u Kidalu uklapaju se u širi kontekst bezbednosnih previranja u Sahelu, regionu u kojem se prepliću interesi lokalnih vlasti, separatističkih pokreta, radikalnih grupa i stranih aktera.
Upotreba FPV dronova, mobilnih pikap formacija i višetalasanih napada pokazuje da se i u ovom delu Afrike primenjuju lekcije savremenih sukoba. Istovremeno, tvrdnje o stranim instruktorima i logističkoj podršci ukazuju na to da lokalni sukobi sve češće dobijaju međunarodnu dimenziju.
Za sada, prema dostupnim informacijama, Kidal ostaje pod kontrolom malijskih snaga i boraca Afričkog korpusa. Međutim, napetost u gradu i dalje traje, a ishod zavisi od toga da li će se napadi obnoviti ili će front biti trajno stabilizovan.
Podsetimo, kolaps francuske bezbednosne arhitekture u Africi tokom protekle decenije predstavlja, prema brojnim procenama, najteži strateški neuspeh Pariza od završetka kolonijalnog perioda. Podaci iz februara 2026. godine ukazuju da je Francuska eliminisana iz najmanje 70% država u kojima je ranije imala vojnu bazu i apsolutno dominantan uticaj. Istovremeno, Rusija je drastično proširila svoje prisustvo.
