Obrt u slučaju ruskog pilota Ka-52: nakon vesti o samoubistvu blogera Zemcova, pojavile se nove tvrdnje

Ažurirano [14:05] – Prema najnovijim informacijama koje prenosi Telegram kanal SHOT, Aleksej Zemcov je živ. Navodno ga je porodica, koja je bila u kontaktu sa njim, sprečila da izvrši samoubistvo. U toku je potraga za njim jer je, prema istim navodima, bez dozvole napustio svoju jedinicu.

Dan ranije Zemcov je objavio video u kojem je govorio da planira da sebi oduzme život zbog optužbi za diskreditaciju ruskih oružanih snaga, problema u braku i pritiska komandanata. On je navigator helikoptera Ka-52 i suočava se sa krivičnim prijavama zbog napuštanja jedinice.

Zemcov se ranije obratio šefu Istražnog komiteta Rusije Aleksandru Bastrikinu tražeći istragu protiv Rostovske vojno-istražne uprave i jednog starijeg poručnika za kojeg tvrdi da je iznuđivao svedočenje.

Prvobitno su se pojavile informacije o samoubistvu, sada su te informacije demantovane:

Aleksej Zemcov, stariji poručnik Garde, bivši pilot jurišnog helikoptera Ka-52 i autor Telegram kanala „Voevoda veščajet“ (Воевода вещает), navodno je preminuo nakon što je izvršio samoubistvo. Oficir i vojni bloger bio je suočen sa ozbiljnim ličnim problemima i profesionalnim sukobima, a protiv njega je ranije pokrenut postupak zbog navodne diskreditacije ruskih oružanih snaga.

U video snimcima koje je objavio, Zemcov je govorio o pritisku koji je, prema njegovim rečima, trpeo od vojne komande. U poslednjem obraćanju poručio je da ne želi da živi sa „sramotom“ ili optužbama koje su mu stavljene na teret.

„Ne nameravam da živim sa sramotom ili ‘diskreditacijom’ ruske vojske. Živite pošteno, to je jedini način da pobedimo“, rekao je Zemcov u oproštajnoj poruci.

Njegov javni angažman započeo je ranije kroz Telegram kanal „Opsednut ratom“, koji je vodio do 2023. godine. Nakon toga pokrenuo je sopstveni kanal „Vojvoda prenosi“, koji je ubrzo stekao značajnu publiku. Međutim, emitovanje mu je suspendovano nakon objava u kojima je kritikovao određene probleme unutar ruske vojske.

U jesen 2025. godine protiv njega je pokrenut krivični postupak. Zemcov je proveo četiri i po meseca u pritvoru, nakon čega je raspoređen u jurišnu jedinicu. Taj period označio je prelomnu tačku u njegovom javnom i profesionalnom životu.

Bloger, analitičar i publicista Boris Rožin, autor Telegram kanala Colonelcassad, naveo je da Zemcovljeva smrt nije bila isključivo posledica optužbi za diskreditaciju vojske. Prema njegovim rečima, postojali su i ozbiljni lični problemi, uključujući navodne bračne teškoće i sumnje u neverstvo supruge.

Telegram kanal „Vojvoda prenosi“, koji je imao više od 160.000 pretplatnika, postao je prostor za diskusiju o aktuelnim vojnim temama. Upravo ta vidljivost i otvorene objave o stanju u vojsci dovele su do sukoba sa strukturama koje su njegove komentare smatrale problematičnim.

Okolnosti koje su se nagomilavale tokom poslednjih godina, navodno su se završile tragično. Njegova smrt, ukoliko se dogodila, ostavila je snažan odjek među pratiocima i u krugu vojnih komentatora.

Niz tragičnih sudbina ruskih vojnih blogera

Od početka rata u Ukrajini, ruski vojni Telegram kanali dobili su ogroman značaj. Njihov rast nije bio slučajan. U uslovima globalne informativne polarizacije i masovnih blokada ruskih medija na svim postojećim zapadnim platformama, Telegram je postao prostor u kome su se informacije, analize i kritike prenosile bez filtera. Upravo ta digitalna migracija, nastala kao nusprodukt presedanske cenzure medijskih kanala, stvorila je paralelni informativni ekosistem.

Vojni blogeri, takozvani „vojni korespondenti“, odjednom su postali faktor. Njihove procene fronta, kritike logistike, komentari o komandnim greškama ili pohvale pojedinim jedinicama često su imale veći domet od zvaničnih saopštenja. Sa stotinama hiljada, pa i milionima pratilaca, ti kanali su postali neformalni centri uticaja.

Njihov uticaj rastao je zajedno sa publikom, ali su rasli i rizici. Neki su stradali u atentatima za koje su odgovorne ukrajinske službe, drugi su poginuli u eksplozijama u samoj Rusiji, dok su pojedini završili pod istragama ili iza rešetaka zbog optužbi za „diskreditaciju vojske“.

Najpoznatiji slučaj bio je atentat na blogera Vladlena Tatarskog u Sankt Peterburgu 2023. godine, kada je ubijen u eksploziji tokom javnog događaja. Taj napad je okarakterisan kao teroristički čin i odgovornost je u potpunosti pripisan ukrajinskim strukturama. Taj događaj označio je prekretnicu, ruski vojni blogeri su od informatora postali direktne mete. Sa druge strane, do danas nije čak ni spekulisano, a kamoli dokumentovano da je bilo koji poznati ukrajinski vojni bloger likvidiran, ubijen ili „neutralisan“ delovanjem ruskih službi.

Međutin, pored atentata od strane protivnika, usledili su i slučajevi hapšenja i krivičnih postupaka protiv autora koji su javno kritikovali stanje u vojsci ili komandne odluke. U jeku rata, granica između patriotske kritike, tvrdokornih stavova ili „diskreditacije“ postajala je sve tanja. Pojedini autori su suspendovani, kanali su gašeni, a protiv nekih su pokretani postupci koji su završavali pritvorom ili raspoređivanjem u borbene jedinice.

U takvom ambijentu, slučaj Alekseja Zemcova dobija širu dimenziju. Njegova smrt, ukoliko se dogodila, ne stoji izolovano, već ulazi u niz događaja koji pokazuju koliko je prostor za vojnu javnu reč postao opasan i spolja i iznutra. Od atentata izvršenih od strane neprijatelja, preko unutrašnjih obračuna i pravosudnih postupaka, do ličnih slomova pod pritiskom, vojni blogeri su se našli između fronta i sistema koji su pokušavali da komentarišu.

Poslednjih godina jasno je da informativni rat nije samo borba narativa, već i borba za ličnu bezbednost i opstanak onih koji o ratu govore javno. U tom kontekstu, Zemcovljeva sudbina uklapa se u širu sliku, sliku u kojoj se granica između ratnog izveštavanja, propagande, kritike i lične tragedije sve teže razaznaje.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen sa informacijama o smrti, koje su kasnije izmenjene nakon novih podataka.