Ruski laserski sistem „Posok“, o kojem se govorilo još prošle godine kao o eksperimentalnom odgovoru na talas FPV dronova, sada se ponovo pojavljuje u fokusu, ovog puta sa konkretnijim brojkama i ambicijom da izađe iz faze demonstracije.
Prema najnovijim podacima koje prenosi TASS, sistem kompanije LazerBuzz uspeo je da uništi dron na udaljenosti od 1.500 metara. Na prvi pogled, to deluje kao očekivani korak, jer su slične projekcije pominjane još ranije. Ali ono što je važnije od samog dometa jeste činjenica da se sada vidi pomak u načinu na koji ovaj sistem funkcioniše.
Naš raniji tekst, iz novembra 2025. godine je ukazao na osnovni princip rada, detekciju, fokusiranje i spaljivanje cilja na manjoj udaljenosti. Sada se, međutim, govori o integraciji radara i razvoju kompletnog ciklusa, od otkrivanja cilja do njegovog uništenja. Drugim rečima, „Posok“ više nije samo laser koji pogađa dron, već pokušaj stvaranja slojevitog sistema protiv bespilotnih pretnji.
Prema dostupnim informacijama, novi testovi uključivali su angažovanje ciljeva koji se kreću brzinom od 130 do 140 kilometara na sat, što je bliže realnim uslovima nego raniji demonstracioni snimci. Takođe se pominje da sistem koristi iterbijumsku lasersku tehnologiju, koja deluje direktno na strukturu cilja, spaljujući njegove ključne komponente.
Ovaj pristup ima jednu jasnu prednost, ne oslanja se na elektronsko ometanje, već fizički uništava dron. U teoriji, to znači da svaki pogodak ima konačan rezultat. U praksi, međutim, stvari su znatno komplikovanije.
Laser ne funkcioniše kao raketa. Da bi uništio cilj, mora da zadrži energiju fokusiranu na jednoj tački dovoljno dugo da probije strukturu. To postaje problem kada meta manevriše, ubrzava ili menja pravac. Još veći problem predstavljaju atmosferski uslovi, kiša, magla, dim ili prašina mogu drastično oslabiti efekat snopa.
Zato je integracija radara i dodatnih senzora ključna. Detekcija i stabilno praćenje malih, nisko letećih ciljeva često su teži zadatak od samog uništenja. Pominje se i razvoj akustičnih senzora, koji bi mogli pomoći u ranom otkrivanju dronova u uslovima smanjene vidljivosti.
Sve to ukazuje na jednu širu sliku. „Posok“ se razvija iz pojedinačnog eksperimentalnog sistema u deo šire protivvazdušne mreže, gde laser ima svoju tačno određenu ulogu, pre svega protiv sporijih i bližih ciljeva.
Ono što za sada nedostaje jesu ključni podaci. Čekamo informacije o snazi sistema, njegovoj izdržljivosti, performansama u lošim vremenskim uslovima i sposobnosti da deluje protiv više ciljeva istovremeno.
Test na 1,5 kilometara treba posmatrati kao jasan znak napretka, uoči operativne spremnosti. Ako se pogleda šira slika, pravac razvoja je jasan. Dronovi su postali masovna i jeftina pretnja, a klasični sistemi protivvazdušne odbrane su često preskupi za njihovo obaranje. Laser, sa teorijski neograničenim brojem „hitaca“, predstavlja logičan odgovor. Međutim, između ideje i realnosti i dalje stoje energija, hlađenje i fizika.
Ipak, na društvenim mrežama se još 12. avgusta 2025. godine pojavio video na kome se vidi kako je FP-1, jedan od najvećih ukrajinskih kamikaza dronova, uništen laserom sa udaljenosti od oko 2–2,5 kilometra, i to za svega deset sekundi.
Lasersko oružje se već decenijama razvija kao tehnologija budućnosti, ali je tek u poslednjih nekoliko godina dostiglo nivo operativne upotrebe na bojištu. Glavni izazovi u razvoju laserskog oružja su pored vremenskih uslova, visoki energetski zahtevi, potreba za stabilnim platformama i efikasno hlađenje sistema. Napredak u energetskim izvorima i optoelektronici omogućio je da laseri postanu realno sredstvo borbe protiv dronova, raketa i granata.
