Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je 15. aprila 2026. godine da se uskoro očekuje potpisivanje ugovora o naoružanju od velikog značaja za bezbednosnu arhitekturu zemlje. Time je najavljena nova faza ubrzane modernizacije Vojske Srbije.
Iako zvaničnici još uvek ne preciziraju dobavljače, analiza vojnog portala Army Recognition, zasnovana na postojećem sastavu srpskog arsenala, jasno ukazuje da Kina ostaje ključni strateški partner u jačanju višeslojne protivvazdušne odbrane.
Ova odluka dolazi u trenutku pogoršane regionalne bezbednosne klime. Vučić je kao jedan od razloga naveo jačanje bezbednosne saradnje na relaciji Zagreb–Tirana–Priština, ocenjujući da Srbija mora da odgovori sopstvenim kapacitetima i očuva stratešku ravnotežu.
Indikativni su i logistički podaci iz prethodnih meseci. Transportni avioni Il-76MF, registrovani na egipatsko ratno vazduhoplovstvo, primećeni su na ruti Urumči u Kini – Ujedinjeni Arapski Emirati – vazdušna baza Batajnica. Reč je o koridoru koji se i ranije dovodio u vezu sa isporukama kineskih raketnih sistema za Srbiju.
Učestalost tih letova, naročito u periodu januar–april 2026. godine, ukazuje na mogućnost nabavke dodatnih baterija sistema srednjeg dometa HQ-22, poznatog i kao FK-3, kao i sistema HQ-17AE namenjenog presretanju ciljeva na manjim visinama, uključujući bespilotne letelice i krstareće rakete. Taktički cilj je zatvaranje preostalih praznina u postojećoj mreži i stvaranje gustine vatre sposobne da odgovori na napade zasićenja. U igri je takođe i HQ-9, kineski sistem velikog dometa.
Ukoliko se ova nabavka realizuje, ili je već realizovana, Srbija će dobiti zaokruženu protivvazdušnu odbranu na svim nivoima: malog dometa (do 15–20 km), srednjeg dometa (do 50–100 km) i velikog, odnosno visokog dometa (preko 100 km). Time bi bila uspostavljena slojevita zaštita od dronova, helikoptera, aviona i balističkih raketa.
Posebnu pažnju privlači način na koji Srbija integriše različite tehnologije u jedinstveni sistem. Beograd je već uveo francuske radare Thales Ground Master, modele GM400a i GM200, koji čine okosnicu senzorske mreže. Kineski i ruski raketni sistemi povezuju se sa zapadnim senzorima u hibridnu arhitekturu koja je jedinstvena u Evropi.
Ovakav pristup zahteva složenu digitalnu interoperabilnost, ali Srbiji daje operativnu fleksibilnost i smanjuje zavisnost od jednog dobavljača. Istovremeno, izbegavaju se politička uslovljavanja koja često prate ugovore sa NATO zemljama. Budžet za odbranu, koji je 2026. godine dostigao oko 3,3 odsto BDP-a, prati ovu strategiju. Pored PVO sistema, nabavljeni su i izraelski višecevni raketni sistemi PULS, kao i savremeni dronovi Hermes, čime se pokrivaju i kopneni i vazdušni domen.
Modernizacija se ne završava na tehničkim sredstvima. Planirano je formiranje elitnih jedinica opremljenih jurišnim bespilotnim letelicama i sistemima za elektronsko ometanje. Time se Vojska Srbije prilagođava iskustvima savremenih sukoba, u kojima su dronovi i precizno navođena sredstva postali ključni faktor na bojnom polju. Partnerstva sa izraelskom industrijom i kontinuirani visokosofisticirani tehnološki transfer iz Kine stvaraju okvir za razvoj sopstvenih kapaciteta.
Srpsko ratno vazduhoplovstvo takođe je napravilo značajan tehnološki iskorak. Lovci MiG-29 u sastavu Vojske Srbije dobili su kineske rakete vazduh-zemlja CM-400AKG, što predstavlja novo poglavlje u modernizaciji naoružanja srpske avijacije. Podsetimo, raketa u određenim fazama leta može dostići brzinu između 4,5 i 5,5 maha.
Ubrzano naoružavanje dolazi paralelno sa intenziviranjem bezbednosne saradnje među susednim državama Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Beograd takve procese tumači kao signal za dodatno jačanje sopstvene odbrane, ali istovremeno naglašava politiku vojne neutralnosti.
Srbija, s jedne strane, produbljuje saradnju sa Kinom i Izraelom, a s druge strane potpisuje ugovore sa Francuskom o nabavci lovaca Rafal. Time gradi višeslojni sistem zasnovan na različitim tehnološkim centrima moći. Rezultat je najgušća i najsloženija protivvazdušna mreža u regionu, oslonjena na kinesku raketnu tehnologiju, izralesku artiljeriju i dronove, zapadne radare i domaću operativnu integraciju.
U takvoj konfiguraciji, Beograd jasno poručuje da želi da samostalno upravlja sopstvenom bezbednošću i da izbegne situaciju u kojoj bi regionalne promene mogle da ga zateknu nespremnog.
