Francuska više ni ne pokušava da sakrije u kom pravcu ide. Pariz ubrzano odbacuje ritam mirnodopske proizvodnje i ulazi u ono što se sve otvorenije može nazvati ratnom ekonomijom. Nema više priče o sporim evropskim projektima, dugim rokovima i skupim platformama koje dobro izgledaju na papiru, a loše podnose realnost rata visokog intenziteta. Sada se traži masa, brzina, zalihe i sposobnost da se dugo izdrži.
Prema nacrtu novog vojnog programskog zakona u koji je Politico imao uvid, Francuska planira da do 2030. poveća zalihe lutajuće municije, odnosno dronova-kamikaza, za čak 400 odsto. To nije tehničko doterivanje arsenala, već priznanje da se evropske vojske spremaju za sasvim drugačiji tip rata od onog koji su godinama zamišljale u kabinetima.
Istovremeno, zalihe vođenih bombi AASM Hammer trebalo bi da porastu za 240 odsto, dok će rakete iz porodica Aster i Mica biti povećane za oko 30 odsto. Za dronove i rakete Francuska izdvaja 8,5 milijardi evra. To je cifra koja sama po sebi govori da je era „ograničenih zaliha za ograničene operacije“ završena. Sada se pravi arsenal za duži, skuplji i brutalniji sukob.
Ova strategija biće zvanično predstavljena 8. aprila, ali suština je već jasna. Francuska menja model. Umesto oslanjanja na mali broj preskupih sistema, fokus ide na mnogo veći broj jeftinijih i potrošnih udarnih sredstava. Lekcija iz Ukrajine i sa Bliskog istoka očigledno je bila bolna, ali jasna, onaj ko nema masu municije i dronova, brzo ostaje bez daha.
Posebno je važno to što se u Parizu sada otvoreno računa sa ogromnom potrošnjom. Francusko ratno vazduhoplovstvo i šira zapadna mreža već su morale da troše ozbiljne količine raketa i presretača na Bliskom istoku, uključujući presretanje iranskih dronova i projektila. To je još jednom ogolilo problem koji niko više ne može da gura pod tepih, skupi presretači troše se na jeftine ciljeve, a zalihe ne mogu da se obnavljaju tempom kojim se prazne.
Zato nova francuska računica stavlja isplativost u sam centar. Cilj više nije samo da se poseduje „najnaprednije“ oružje, već da se pronađe način da se neprijateljski dron ili raketa obore bez trošenja sistema koji koštaju višestruko više od mete. Zbog toga se u planovima pominju dronovi-presretači, helikopteri u ulozi protivdron platformi, kao i opremanje Rafala pristupačnijim laserski vođenim raketama.
Industrijska osnova za ovakav zaokret već se gradi. MBDA, evropski raketni gigant, već je saopštio da planira povećanje ukupne proizvodnje za 40 odsto ove godine, a ključni cilj je udvostručavanje proizvodnje raketa Aster. U pozadini se odvija ono što je suština cele priče, država više neće samo kupovati, već će aktivno finansirati širenje proizvodnih linija i gurati industriju da skrati rokove i ukloni birokratska uska grla koja su prethodnih godina usporavala isporuke.
Drugim rečima, Francuska sada želi fabrike koje rade kao ratna mašina, a ne kao tromi evropski administrativni projekat. To je možda i najveća promena u celoj priči.
Još zanimljivije je ono što u nacrtu nedostaje. Nema novih velikih kupovina borbenih aviona Rafal. Nema novih fregata. Nema velikih gestova iz prethodnih političkih obećanja. Čak i program Eurodrone, razvijan sa Nemačkom, Italijom i Španijom, praktično tone u drugi plan, bez novih izdvajanja. Poruka je jasna, Pariz više nema luksuz da čeka spore, preskupe i komplikovane multinacionalne projekte dok se bezbednosna situacija pred njegovim očima menja.
Isti obrazac vidi se i u kopnenom segmentu. Francuska sada pokreće studije za naslednika tenka Leclerc, što je jasan znak da raste nepoverenje i prema zajedničkom francusko-nemačkom projektu MGCS. Ako i kopnena komponenta počne da se oslobađa iluzije da će veliki evropski projekti stići na vreme, onda to znači da Pariz menja logiku od vrha do dna.
Francuski vojni budžet trebalo bi da poraste sa 63,3 milijarde evra 2027. na 76,3 milijarde evra 2030. godine. To više nije samo povećanje iz predostrožnosti, već ozbiljna fiskalna priprema za period u kojem država računa da mora da proizvodi i skladišti mnogo više oružja nego ranije. U nekim političkim krugovima već se otvoreno govori i o potrebi da se ide do 3,5 odsto BDP-a za odbranu, što je još juče delovalo kao krajnja granica političke fantastike.
U pozadini svega stoji i jedan širi strah koji se u Evropi više ne prikriva, šta ako američke bezbednosne garancije više ne budu ono što su bile? Povratak Donalda Trampa u Belu kuću dodatno je ubrzao taj proces otrežnjenja. U Parizu, Berlinu i drugim evropskim prestonicama sve manje veruju da mogu da nastave po starom, oslanjajući se na američki kišobran, dok istovremeno održavaju tanke zalihe i usporenu proizvodnju.
Još jedan važan sloj ove priče jeste Ukrajina. Francusko ubrzano gomilanje dronova, raketa i municije teško se može odvojiti od mogućnosti da će Evropa hteti sama da preuzme mnogo veći deo tereta daljeg naoružavanja Kijeva ako administracija Donalda Trampa zaista smanji ili preseče američku vojnu podršku proksi ratu. U tom scenariju, Pariz ne pravi samo zalihe za sebe, već i gradi industrijsku osnovu za duži evropski ratni napor protiv Rusije bez pune američke logističke kičme.
Ne planiraju francuzčići da se naoružaju zbog Rusije, mada to deluje na prvi pogled, već zbog Nemačke, koja je počela sa velikim ulaganjima u vojsku. Znači, francuski nacisti se boje švapskih nacista. Jer ako krenu na Ruse, u Parizu će biti još jedan ruski most- Vladimirov, pored mosta cara Aleksandra I. No suština je da su i švabe i francuzi okupirani od 1944/45. godine od strane anglosaksonaca i da bez njihovog ” miga” ne smeju ni saopštenje da puste. Pudlice.
Ne treba podcijeniti mogućnosti zemalja Eu i siguran sam da Rusija to neće uraditi. To su visoko industrijski razvijene zemlje sa savremenim tehnologijama i velikim brojem stanovnika. Ako se rat u Iranu završi tako da ostanu u mogućnosti da kupuju energiju i sirovine po koliko toliko normalnim cijenama ubrzo bi mogli postati opasnost za Rusiju.
U tom slučaju Rusi će biti primorani da koriste taktičke na Ukrajini a šta nas dalje čeka niko ne zna.
Istresite te žabare galske petliće iz gaća.
U Nemackoj pocela da dejstvuju nova pravila za nemacke punoletne muskarce, svi uzrasta 17-45 godina duzni u slucaju napustanja Nemacke na period duzi od 3 meseca da ranije obaveste Bundeswehr (“Paragraph 3 WPflG”).