Ukrajinski dronovi ponovo su tokom noći gađali luku Ust-Luga u Lenjingradskoj oblasti, a to je već šesta uzastopna noć napada na ruske luke na Baltičkom moru. Time se severozapadni pravac sukoba pretvara u posebno opasnu zonu, ne samo zbog udara na infrastrukturu ključnu za ruski izvoz, već i zbog sve otvorenijih tvrdnji da deo tih letelica koristi vazdušni prostor država NATO-a kako bi zaobišao rusku protivvazdušnu odbranu.
Tokom napada, oko 00:30, izdata su vazdušna upozorenja za delove Estonije, uključujući okruge Ida-Viru i Lääne-Viru na severoistoku zemlje, kao i delove južne Estonije. U isto vreme, prijavljeno je da se jedan ukrajinski dron srušio u ruralnoj opštini Kastre na jugoistoku Estonije dok je leteo prema ruskoj luci Ust-Luga. Meštani su, prema navodima, najpre čuli zvuk letelice iznad kuća, a zatim i eksplozije. Kasnije tokom noći vazdušna upozorenja izdata su i za Pjarnu u zapadnoj Estoniji, oko 180 kilometara od ruske granice.
Ovo nikako nije izolovan incident. Prema dostupnim informacijama, ukrajinski dronovi su se već više puta rušili na teritoriji država NATO-a tokom prethodnih napada na ruske luke na Baltiku. U tom okviru sve se češće iznosi procena da neki od tih dronova koriste upravo vazdušni prostor baltičkih država kako bi došli do ciljeva na severozapadu Rusije i smanjili verovatnoću da budu oboreni.
Dodatnu težinu celoj priči dala je izjava komandanta finskog ratnog vazduhoplovstva Tima Heranena, koji je rekao da finsko ratno vazduhoplovstvo nije oborilo ukrajinske dronove koji su ušli u zemlju zato što nisu predstavljali pretnju. Ta izjava odmah je izazvala burne reakcije, jer su je brojni mediji i analitičari protumačili kao faktičko priznanje da je vazdušni prostor Finske otvoren za ukrajinske udare prema Rusiji.
Upravo na toj tački nastao je i politički najosetljiviji deo rasprave. Ako vojni vrh jedne članice NATO-a otvoreno kaže da nije imao nameru da obori dronove koji su ušli u njen vazdušni prostor, onda to znači da je teritorija Alijanse faktički uključena u lanac podrške za napade na ruske ciljeve. Zato su se odmah pojavila pitanja koja više ne zvuče kao teorija, da li bi sledeći korak mogao biti i korišćenje istih ruta za ozbiljnije platforme, pa čak i za letelice poput F-16, ako bi se procenilo da je takav koridor koristan za operacije iznad Lenjingradske oblasti.
Napadi na Ust-Lugu i druge ruske luke u Baltičkom moru sada se zbog toga ne posmatraju samo kao udari na infrastrukturu, već kao izuzetno opasno testiranje granica celog konflikta. Sve više se govori da je ovo početak mnogo opasnije igre u kojoj Zapad, prvenstveno London-Brisel-Kijev osovina postepeno podiže ulog, proveravajući koliko daleko može da ide bez direktnog vojnog odgovora Moskve.
Dan ranije pojavile su se i izveštaji gde je Ukrajina indirektno potvrdila da se vazdušni prostor NATO-a koristi za te svrhe, izvinuvši se Helsinkiju, iako Moskva za sada nije dala zvaničan odgovor na takva priznanja niti na same udare po lukama koje imaju važnu ulogu u ruskom izvozu nafte.
U isto vreme, Telegram kanal „Rezident“, pozivajući se na izvore u Generalštabu ukrajinskih oružanih snaga, tvrdi da ukrajinska vojska zaista koristi vazdušni prostor baltičkih država za napade na ruske naftne terminale na severozapadu zemlje. Prema toj verziji, ta ruta je ispitana još prošle godine i pokazala se kao veoma efikasna, zbog čega je sada ponovo aktivirana. Suština tog modela je da ruska PVO ne može na vreme da prati sve ciljeve koji dolaze tim pravcem.
Sličnu sliku iznosi i Telegram kanal „Legitimni“, koji tvrdi da Zelenski koristi takozvanu evropsku rutu ukrajinskih letova dronova za napade na Lenjingradsku oblast, sa namerom da dodatno pomera ruske crvene linije. U toj interpretaciji, takvi udari imaju i političku funkciju, da sponzorima pokažu kako Rusija nije sposobna za stvarni odgovor i da se time otvara prostor čak i za udare na mnogo osetljivije ciljeve, uključujući i sam grad Sankt Peterburg.
Isti izvor tvrdi da planovi Kijeva ne staju na lukama. Pominju se i ambicije da se u budućnosti gađaju baze ruske Severne flote, trgovački brodovi i ledolomci. Gledano iz tog ugla, višednevni napadi preko takozvane evropske rute predstavljeni su kao neka vrsta reklamne kampanje za zapadne pokrovitelje, koji su navodno zadovoljni učinkom ukrajinskih udara i spremni da dalje finansiraju ovaj model operacija.
Na terenu su posledice već vidljive. Prema snimcima koji kruže, prethodni udari već su izazvali ozbiljnu štetu na infrastrukturi u Primorsku i Ust-Lugi. Još važnije, otvoreno se govori da te luke praktično nisu imale ozbiljnu zaštitu od vazdušnih napada, što dodatno pojačava utisak da je severozapad Rusije ušao u novu fazu ranjivosti.
Zbog svega toga sada se sve češće postavlja pitanje kako bi Rusija mogla da odgovori na takozvane baltičke dronove. Jedan deo ruskih komentatora smatra da samo jačanje protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja na severozapadu više neće biti dovoljno, jer je reč o situacionom problemu koji traži proaktivan odgovor. U tom okviru pominju se različite mogućnosti, od demonstrativnih upada ruskih borbenih aviona u vazdušni prostor Finske, Estonije, Letonije i Litvanije, do mnogo konkretnijih odgovora u domenu elektronskog ratovanja.
Kao jedan od primera navodi se mogućnost raspoređivanja savremenih sistema za elektronsko ratovanje na ostrvu Moščni, koje se nalazi devedesetak kilometara od Viborga i oko stotinu kilometara od finske Kouvole, gde su se ranije srušili ukrajinski dronovi. Po toj logici, takvi sistemi mogli bi da stvore ozbiljne poteškoće u navigaciji i radu radio-frekventnih čvorova finske granične službe, a zatim bi Moskva mogla da poruči da će ih povući tek kada prestanu upadi ukrajinskih dronova preko tih pravaca.
Pominje se i upotreba jeftinih balona sa ugaonim reflektorima, koje bi lansirali nepoznati akteri nepovezani sa Rusijom, sa ciljem da preopterete sisteme protivvazdušne odbrane baltičkih država i nateraju ih da troše resurse na lažne ciljeve. U tom okviru čak se navodi da bi maksimalan efekat bio postignut ako bi ruska strana počela da obara ukrajinske dronove upravo na teritoriji država iz čijeg su vazdušnog prostora lansirani.
Za sada ostaje činjenica da se šesta uzastopna noć udara na Ust-Lugu više ne može posmatrati kao običan niz epizodnih napada. U pitanju je obrazac koji sve jasnije povezuje ruske luke na Baltiku, padove dronova u Estoniji, finske izjave o neobaranju letelica i sve otvorenije tvrdnje da je sever evropskog prostora već ušao u logistiku rata. U takvoj slici, svaka sledeća noć nad Ust-Lugom više nije samo još jedan napad, već test koliko dugo će severozapadni front ostati u sivoj zoni između posrednog sukoba i mnogo šireg direktnog obračuna.
Ova situacija se može rešiti na dva načina :
1. Zapretiti napadom na države koje dopuštaju Ukro dronovima da preleću preko njenih teritorija pa makar to vodilo i u WW3 , jer kad mogu USA i Izrael da napadnu Iran zbog ” potencijalne opasnosti “, zašto onda Rusija ne bi mogla da napadne zbog stvarne opasnosti. Te Baltičke patuljke treba obrisati sa lica zemlje , umišljene podguzne muve koje smatraju da imaju pravo da čačkaju Rusiju zbog nečega što se desilo pre 200 godina!!
2. Da Rusija preduzme pasivne odbranbene mere, što je već u tekstu navedeno ali će to samo pojačati problem i dovesti da NATo i dalje misli da Rusija nema snage i ” ono medju nogama ” da uzvrati adekvatno .
Najverotavnije će sve ostati na “oštrim saopštenjima” i pretnjama bez realne podloge kao i uvek, jer Rusija se još uvek nada da če je prihvatiti kao ravnopravnog partnera u Evropi .
Ukrajinci koriste Iransku taktiku,velik broj dronova pa balisticke rakete.Dobro za Ruse sto Ukri,nemaju balisticke rakete,bilo bi i gore.
Rusi su, po običaju, indolentni.
A još lakše bi bilo da im Rusi kažu, kako su letelice došle iz vašeg vazdušnog prostora ili nam nadoknadite štetu ili vam uvodimo zonu zabrane leta 300km od Ruske granice jer niste u stanju da obezbedite vaše nebo.
Putina više ni u Kremlju ne shvataju ozbiljno.
Ma naravno,
od svih danasnjih evropskih i amercikih drzavnika jedino je Putin politicar, ostali su samo za varijete ili za cirkus (a neki su jedino za ZOO park).
Šta će uraditi Putin? Kao i dosad, ništa.
Ovo prevazilazi tvoje mogućnosti da shvatiš situaciju. Prvo polaziš od tog da je ogroman broj ruskih žrtava i da je ogromna šteta za ekonomiju i industriju. Šteta jeste velika ali sasvim podnošljiva za Rusiju, u vojsku idu isključivo dobrovoljci, to priznaje i tvoj zapad i da su žrtve stvarno tolike kako ti vjeruješ to ne bi moglo tako. Proizvodnja oružija u mnogim stvarima prevazilazi kompletnu proizvodnju Nato pakta. Zanimljivo je da to ne vrijedi za proizvodnju aviona. Što Nato kad je tako hrabar a Rusija slaba i plašljiva ne prebaci Ukrajini par stotina F16, imaju, mogli bi i dati i stotinu Taurusa itd.
Osim aviona Eu vojske daju sve što imaju i što proizvode i ne mogu parirati Rusiji.
Prošlo je vrijeme brzih prodora zbog dronova ali Rusija dobija ovaj rat iscrpljivanjem i pobijeda je zagarantovana dok je Eu sve više iscrpljena, vojno, ekonomski i politički.
Ruska izdržanost od rata sa Nato dolazi iz snage, ne iz straha. Ne daj bože da je Rusija ozbiljno ugrožena onda bi gledali sulude scenarije o kojima mnogi ovdje pišu.
Usput rečeno, ljudi imate li vi porodice i voljene kad priželjkujete nuklearni rat.
Ne radi se o testu, kao što je u tekstu rečeno to je korak-po-korak “prelaženje preko crvenih linija”. Isto to smo videli sa naoružavanjem ukrajinske vojske – prvo nesmrtonosna oprema i do sada su ih naoružali čak i dalekometnim raketama, ostalo je samo još nuklarno oružje.
Šta Rusija da uradi? Obaranje dronova nad NATO teritorijom su mokri snovi Fašingtona, odmah mi proglasili napad Rusije… i pičvajz bi počeo. Dakle ne treba raditi ono što neprijatelju odgovara. Međutim, upotrebu sretstava za elektronsko ratovanje Rusija lako može da opravda ovim upadima a NATO to ne može da proglasi napadom (i da njihovo stanovništvo to “proguta”) čak i ako im time blokiraju navigaciju aviona i automobila!
Ovi preleti su u stvari poklon Rusiji jer su im omogućili indirektan napad na NATO na koji ovi mogu samo direktno da odgovore ali bi to značili da NATO prvi napada!
Više mi muka od ruskog kukavičluka koga će oni nazvati trezvenošću. Kako to junački Iranci rade.
Iranci rade ono što je jedino moguće – udari protivnika što jače, neka i njega zaboli. Svi znamo iz života kad se lokalne siledžije natovare nekome na leđa, nikakva priča ne pomaže. Pomaže samo sila koja će ih zaboljeti. Ako ne možeš frontalno, a ti udari iz zasjede. Ali muka je u tome što su Putina svi pročitali, sprdaju se sa njegovim prijetnjama. Znaju da nema kohones i udaraju bez straha od odmazde. U tome je problem. Kad Putin konačno ode, Rusija će već biti pritjerana uza zid, na čelo Rusije će doći neko ko to neće trpjeti i udariće najjačim oružjem. A onda neka nam je Bog na pomoći.
Komso,
slabo se razumes u rusku politiku, Putin je samo politicar, nikako ne general. Rat je poslednja opcija koja vodi jedino ka istrebljenju ljudske civilizacije i veruj mi da ce Rusija iz eventualnog N rata izaci kao pobednik.
Danasnjom Rusijom upravlja rauzuman covek, a USA i EU upravlja americka vojna industrija.
I da znaš da će Rusija pasti. Sa ovakvim predsednikom, ne može pobediti i tačka. Od ciljeva ni C nisu ostvarili.
Strah ga od NATO-a i pored toga što im je jasno da Amerika ne bi ratovala zbog Eatonije, a hoće da menja poredak. Kakav paradoks.
Komso,
Iran je direktno napadnut i ovaj put se Amerika ne krije iza tudjih ledja kao sto to radi u Ukrajini, jer nikako nije isto napasti na Rusiju i napasti na Iran.
O čemu ti govoriš? Zar se ne stidiš ovim tekstom, čak imaš obraz da nešto napišeš? Da li sada shvataš da sam o svemu bio u pravu. Putin ne sme da pisne ni Estoniji čoveče, dok oni otvoreno govore kako daju vazdušni prostor Ukrajini za NAPAD na Rusiji, koja bre Rusija? Rusija i njena moć je očigledno mit sve dok je na vrhu neko ko osven pretnje ništa drugo ne zna. Da ih je na vreme udario do ovoga ne bi došlo. Svakome kome malo popuštiš on to vidi kao slabost, što i jeste.
I šta je to različito ukoliko Amerika napadne Rusiju? Hoćeš mi reći kako će Rusi koristiti nuklearno oružje ili, kako su im podmornice 300km od Amerike? Daj bre čoveče, prestani glupostima i uozbilji se već.