Dok stepama Donbasa prodiru elitne jedinice Oružanih snaga Ruske Federacije i cela država živi i radi u tihom modu ratne privrede, kriminalci ne miruju. Oni vide svoju šansu u pljački, korupciji, podmićivanju, crnoj berzi, ucenama, falsifikovanju dokumenata, kupovini raznih potvrda; pokušavaju da stvore privid bezvlašća, anarhije i prostora da se lako i brzo, na nepošten način obogate. A tu su i veliki sportski skupovi, mogući sukobi navijača, izgredi na terenu i van njega…
Uporedo s frontovskim naporima, velika država kroz niz svojih vojnih i paravojnih formacija (MČS, službe bezbednosti svih vrsta) obezbeđuje javni red i mir boreći se protiv kriminalaca jer oni nisu uzeli tajm-aut; naprotiv, u vremenu Specijalne vojne operacije i oni vide svoju šansu. Reč je, svakako, o ljudima lišenim bilo kakvih moralnih načela (osim nepisanih kriminalnih dogovora), časti i lojalnosti. Protiv takvih se, između ostalih, bori i OMON.
Mobilni odred posebne namene (отряд мобильный особого назначения), ranije Odred milicije posebne namene (отряд милиции особого назначения) jeste poseban deo Nacionalne garde Rusije (Росгвардия, Федера́льная слу́жба войск национа́льной гва́рдии Росси́йской Федера́ции). OMON će svakako biti predmet jedne šire studije jer je reč o velikoj, odlično organizovanoj i regionalno raspoređenoj formaciji čiji je osnovni zadatak da se bori za očuvanje javnog reda i mira, društvenog poretka i opšte bezbednosti.
U tu oblast spadaju i veliki skupovi, ali i krizna žarišta iz kojih mogu iznići razni neredi; u našem policijskom rečniku ta pojava naziva se remećenje javnog reda i mira u većem obimu i sa većim brojem lica. Preteče ovako zamišljenog očuvanja javnog reda i mira bile su jedinice tzv. Bele, sibirske milicije koje su osnovane ukazom Aleksandra Kolčaka petog maja 1919. godine.
Čime su naoružani pripadnici OMON-a?
Uobičajeno je verovanje da je OMON policijska jedinica koja služi za rasterivanje mase prilikom demonstarcija ili nereda. U stvarnosti, nije baš sve tako. Najpre, ova formacija potčinjena je i ulazi u sastav Nacionalne garde, a ne Policije. Drugo, nezavisno od stalnog zadatka očuvanja državnog poretka i obezbeđenja masovnih skupova i događaja koji su stalni posao OMON-a, u zadatak spada i poternički rad, hvatanje begunaca i dezertera, privođenje naoružanih prekršilaca zakona i antiteroristička delatnost.
Ovom prilikom posvetićemo se vatrenom oružju u arsenalu OMON-a. Podsetimo da njegovi pripadnici imaju brojna pomagala za primenu fizičke sile kao što su palice raznih vrsta i veličina, odbrambeni kompleti u obliku štitova, šlemova, pancira, sredstva vezivanja i sprečavanja kretanja, hemijska i neletalna oružja i opremu. U voznom parku nalaze se i vozila za suzbijanje i rasterivanje demonracija.
Pogledajmo šta koriste njegovi pripadnici, kada reč o kratkim i dugim cevima, kako se to obično u rečniku policije kaže. Napominjemo da su ovo standardna, masovno primenjivi modeli, a da OMON ima i deo naoružanja specijalne namene koji se retko prikazuje u javnosti i ne pripada klasičnom formacijskom zaduženju. Pošto smo o njima više puta pisali, ovde ćemo ih ukratko, na jednom mestu, predstaviti, kako bi se naši čitaoci podsetili osnovnih svojstava.
PB-4 SP ”Osa”
Osa je neletalni pištolj bez cevi (mada liči na revolver). Ima više namena: pre svega samoodbrambenu pomoću traumatskih patrona, a može ispaljivati signalne, osvetljavajuće, svetlosno-praskave i gasne patrone. Prvi put je predstavljen 1996. godine, a u naoružanje je ušao 1999. godine. Konstruktori su izbegli tradicionalna rešenja stvorivši unikatni, namenski pištolj. Ova modifikacija konstruisana je posebno za pripadnike zaštite pravnog poretka.
Osnovni model sa četiri mesta za patrone predstavlja traumatsko oružje koje se može nabaviti uz dozvolu i za građansku samoodbranu. Praksa je pokazala da je reč o veoma prikladnom, ali i opasnom oružju jer pogodak iz neposredne blizine može biti smrtonosan. Koriste ga i druge oružane strukture, a nalazi se u naoružanju čak deset država, uključujući i saveznu državu Arizona, SAD, gde se nalazi u arsenalu državnih šerifa (maršala).
Pištolji Makarova i Jargina
Pištolj Makarova je posle tetejca najmasovnije proizvođen pištolj u SSSR/Rusiji. Ima ga nekoliko miliona komada. On je standardni policijski pištolj. Tu je i pištolj Jargina (Ярыгин, Владимир Александрович), poznati Grač (gačac, porodica vrana) takođe standardno oružje u kalibru 9 x 19 mm.
Koristi više vrsta municije, a u osnovnoj verziji prima 18 metaka. To je jedno od prvih ruskih oružja kratke cevi na kome je moguće, pomoću šina sistema Pikantini, montirati niz pomoćnih sredstava, od nišana raznih vrsta do rasvetnih tela. Ova dva pištolja mogu se naći u gotovo svim bezbednosnim strukturama Ruske Federacije.
Automatski pištolj Stečkina s prigušenom varijantom
Jedan od malobrojnih pištolja velikog kapaciteta i automatskom paljbom, bez obzira na evidentne primedbe, našao je svoje mesto u standardnoj (APS) i u prigušenoj modifikaciji (APB – Автоматический пистолет бесшумный).
I on je čest gost na našem portalu, pa ovde navedimo da se on koristi u posebnim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova i Nacionalne garde, a ima ga i u jedinicama Oružanih sanga RF. U svim modifikacijama koristi metak 9 x 18 PM (konstruisan još 1951. godine). Ovaj metak ne treba mešati s metkom 9×18 Ultra, nemačke kompanije Geko.
Glok 17
Poznati austrijski pištolj koji je konstruisan početkom osamdesetih godina prošlog veka jeste najzastupljeniji model na svetu u odredima posebne namene, ali i u brojnim policijskim jedinicama. Proizveden je i proizvodi se u više generacija i u brojnim modifikacijama, u zavisnosti od namene i želje kupca.
Ima ga u različitim kalibrima i gabaritima. Pun komercijalni pogodak, jedno je od retkih oružja koje se probilo pored bogate i cenjene sovjetsko-ruske oružarske industrije i stiglo u naoružanje OMON-a. Broj isporučenih partija i primeraka koji su stigli u OMON je veoma mali, ali ih ima.
SPS Vektor/Gjurza
Pištolj Grjuza (Самозарядный пистолет Сердюкова – СПС, Гюрза, СР-1, индекс ГРАУ 6П53) ime je dobio po najvećoj otrovnoj zmiji. Poznat je i po nazivu Vektor, ali i oznaciP-9. Razrađen je tokom programa iz koga je nastao Grač. Naglim prodorom kriminala, kada su prestupnici počeli da koriste napredne pancire, pojavila se potreba za metkom koji ih može probiti.
Koristi metak povećane snage s čeličnim jezgrom 9×21 mm M 1995 (ruska oznaka РГ 054), s energijom na ustima cevi od 635 džula. Nastao je kao rezultat velikog iskustva iz lokalnih ratova. Nazivi Vektor i Grjurza nisu zvanični u ne pojavljuju se u odlukama o uvođenju u naoružanje. Dalja unapređenja dovela su do modifikacije SR-1 (skraćenica od specijalni razvoj) i pojave metka SP.10. Obavljeno je nekoliko manjih izmena u konstrukciji.
Automatske puške porodice Kalašnikov
Pisali smo često o porodici automatskih pušaka Kalašnikov, pa nećemo ovde to posebno ponavljati. Ono što je sigurno i što je viđeno tokom redovnih aktivnosti omonovaca, to je da su zastupljene sve varijante AK-74, posebno AK-74M i AKS-74U (U od укороченный, skraćeni). Ima i oružja serije AK-103 do 105. U neke jedinice počeli su da pristižu u malom obimu i modeli A-545 i A-762.
Razvijeni su u Zavodima Dektarjov kao produžetak rada na automatima AEK-971 i AEK-937 napravljenih tokom osamdesetih. Oni su tek deo brojnih modela konstruisanih u sklopu perspektivnog programa ”Ratnik” kojim je traženo novo oružje za ruske oružane snage raznih namena. Model AEK-971 je učestvovao u programu ”Abakan” u kome je pobednik bio AN-94.Ova dva modela, AEK-971 i AEK-937 najpre su stizali u jedinice posebne namene, pa je u nedostatku njih OMON popunjavao arsenal preko modela AK-12 i AK-15.
Automati
Modeli proizvedeni u Rusiji karakteristični su, kao i svi iz ove porodice, po svojoj kompaktnosti. Vojnik je danas opterećen mnoštvom opreme, pri čemu mora da dejstvuje u gradskim uslovima, provlačeći se kroz prostorije, prepreke, prevozna sredstva, itd. Ova vrsta oružja koje Rusi zovu пистолеты-пулеметы nije mnogo zastupljena kod njih.
Stoga je broj modela relativno mali i oni su u jedinice OMON-a stizali i stižu u nepravilnom rasporedu. To su PP-91 Kedr, PP-19-01 Vitez i SR-2M Veresk. Ono što ograničava njihovu upotrebu i masovnost jeste mala vatrena moć, pa se viđaju uglavnom prilikom redovnih patroliranja ili održavanja javnog reda i mira na skupovima gde je procena da neće doći do izgreda.
Snajperske puške
U arsenalu OMON-a najviše je zastupljena SV-98 razvijena u koncernu Kalašnikov na bazi sportske puške ”Rekord”. Koristi obrtno-čepni sistem zabravljivanja što joj omogućava eliminaciju kolebanja cevi, tipičnu za automatiku pozajmice barutnih gasova pa je time i preciznost vrhunska. Koristi municiju 7,62 mm R, 7,62 x 51 mm NATO i .338 Lapua Magnum.
Pored nje dugo je već u upotrebi i standardna puška SVD. Poslednjih godina ona se polako povlači iz naoružanja, a koristi metak 7,62 x 54R. Vedeta snajperskog arsenala u OMON-u je Vintorez (Винтовка Снайперская Специальная, na ruskom – nareznica). Ne treba je mešati s puškom Val (bedem) zbog spoljne sličnosti. Ona je u projektu već dobila integralni prigušivač za mala rastojanja (do 400 metara) i koristi dozvučne metke 9 x 39 mm SP-5 i SP-6.
Teško oružje
OMON na svu sreću nije morao da koristi teško pešadijsko oružje, ali to ne znači da ga nema. U popisnoj listi nalaze se RPG-18 ”Meha” (krzno ili koža) i mitraljez Pečenjeg ( Печенег, srednjevekovni turski nomadski narod). Službena oznaka mu je 7,62-мм пулемёт ПКП Печенег, indeks GRAU 6P41. Reč je o univerzalnom mitraljezu na nivou čete koji je razvijen na arhitekturi PKM, puškomitraljeza Kalašnikov modernizovanog. Koristi metak 6,2 mm x 51R.
Ovaj uvid u spektar dostupnog oružja koje koristi OMON nije kompletan jer je izbor oružja daleko širi. Međutim, veći broj modela koji nismo spomenuli nalazi se formalno na popisu. Može se koristi jer se nalazi na čuvanju, ali se trenutno koriste modernija oružja koje traže primenu usko specijalizovanih modela. U svakom slučaju, pripadnici OMON-a mogu reći da su odlično naoružani još od vremena kada su najavljivani kao čuvari reda u gradu terora, Moskvi iz devedesetih godina.
