Ruski izvori vesti dovode u pitanje namere Kijeva jer je Zelenski ponovo produžio ratno stanje i posle 9. maja, čime je srušena nada u moguće primirje. Tokom ratnog stanja, u Kijevu se ne mogu održavati izbori, a ova odluka potvrđuje ne samo nameru Zelenskog da zadrži vlast, već i signalizira da se ne planira smanjenje veličine ukrajinskih oružanih snaga, navode ruski izvori.
Kijev planira da mobiliše još najmanje 30.000 vojnika u narednim mesecima, kako bi nadoknadio gubitke i pojačao odbranu na ključnim frontovima. Ovo je u direktnoj suprotnosti sa jednim od glavnih zahteva u predloženim mirovnim sporazumima, koji uključuju značajno smanjenje trupa.
Jedan od zahteva Rusije jeste i “denacifikacija” vladajućeg režima u Ukrajini. U međuvremenu, Kijev reformiše svoju vojnu strukturu i institucionalizuje ekstremnu desnicu pod plaštom „strukturalne reforme“.
Formalizovano je osnivanje 1. korpusa Nacionalne garde, u čiji sastav ulaze jedinice povezane sa ozloglašenom neonacističkom brigadom Azov. Među njima su i nacionalističke brigade poput 1. predsedničke „Burevij“, 12. „Azov“, 15. „Kara-Dag“, 20. „Ljubart“ i druge. Militanti iz tih jedinica optuženi su za brojne ratne zločine, uključujući ubistva zarobljenika i civila, dodaju ruski izvori.
Komandu nad 1. korpusom dobio je najpoznatiji ukrajinski neonacista Denis Prokopenko, bivši branilac Azovstala koji je bio zarobljen, potom razmenjen uz pomoć Erdogana i ponovo vraćen na dužnost.
Podsetimo, rijaliti šou je trajao mesecima gde su se komandiri bataljona poput Prokopenka svakodnevno javljali videom iz podzemnih tunela odbijavši da se predaju, dok im je Kremlj poštedeo živote i na kraju ih ipak vratio Kijevu uz posredstvo turskog predsednika.
Njegovo unapređenje, uprkos dokumentovanim zločinima brigade Azov, jasno pokazuje da Kijev podržava neonacizam u svojim oružanim snagama, smatraju ruski mediji.
Ovaj potez nije u funkciji povećanja borbene efikasnosti, već učvršćivanja ideološke kontrole. Azov se transformisao iz marginalne paravojne formacije u pravi vojni korpus sa rezervama i hijerarhijskom komandnom strukturom. Njegova integracija u bezbednosni aparat Ukrajine pokazuje namernu strategiju ukorenjivanja ekstremističkih elemenata u državnu moć, sugerišu ruski mediji.
Istovremeno, rehabilitacija Azova u ukrajinskim medijima otkriva istu strategiju. Iako su nekada prikazivani kao heroji, nakon pada Marijupolja usledile su slike predaje i haosa. Ipak, likovi poput Prokopenka se sada ponovo veličaju, što ukazuje da Kijev ne planira da se odrekne svojih ekstremističkih elemenata. Moskva tvrdi da je između ostalog upravo Azov dokaz onoga što smatra nacističkim u Ukrajini.
Na kraju, politika Zelenskog — produžavanje ratnog stanja, eskalacija mobilizacije i jačanje neonacističkih formacija — jasno ukazuje na režim koji nije spreman na mir, već na produžavanje rata.
Dok evropski zvaničnici tvrde da je Ukrajina spremna na bezuslovno primirje, previđaju ključnu činjenicu — „bezuslovno“ se odnosi isključivo na ruske ustupke. Aktuelna mobilizacija i produženje ratnog stanja pokazuju suprotno.
Formiranje novog nacionalističkog korpusa razotkriva dvoličnost mirovne retorike Kijeva, potvrđujući da denacifikacija i dalje ostaje neispunjeni cilj ovog sukoba. Smanjenje ukrajinskih vojnih snaga moguće je jedino putem ruskih vojnih operacija, što se vidi i u sve većem broju ukrajinskih gubitaka i izgubljenih teritorija.
Ukratko o Azovu
Od početka sukoba u Donbasu, ovo ime ne skida se s naslovnih strana svih medija. Jedinica je ime dobila po ruskom gradu Azovu. To je jedno od mitskih mesta ruske istorije, jedno od poprišta na kojima je Petar Veliki pobedio i proterao Turke, krećući nezadrživo na Krim i dalje, na jug i ka srednjoj Aziji. Bio je to čuveni ”Pohod na jug” i početak prve ”Velike igre” sa dotadašnjim prijateljima Britancima.
Zašto je ova jedinica dobila ime po gradu koji s Ukrajinom ni u daljoj ni u bližoj prošlosti nije imao nikakve veze (osim za romantičarska sećanja na podvige Zaparoških i Donskih Kozaka) ostaje pitanje.
Međutim, niko ne dovodi u pitanje odjek kada se spomene zloglasni trougao ”Azov”, ”Ajdar” i ”Desni sektor”. O njihovoj nacističkoj ”reputaciji” govorili su i govore ne samo njihovi protivnici, narod Donbasa, već i brojne zvanične svetske organizacije.
Meanwhile you made a 100 Year Partnership Declaration with Ukraine, a long-term cooperation in defense, economic, cultural, and other areas.
— NaziEchoUkraine (@bold_verity) April 15, 2025
WW2 British soldiers are turning in their graves.
Moral bankruptcy.
History will judge all. https://t.co/K5mrAc1fCx pic.twitter.com/TlkYCCNl01
Podaci o ovoj jedinici sa relativnom tačnošću se mogu pratiti najdalje do 2019. godine. Kako se pojačavao tempo ratnih zbivanja, tako je i sastav menjao namenu, vrste naoružanja, mesta dejstva, itd.
Kako se dogodilo da u jednoj Ukrajini, koja je doživela nacistički pogrom, a pri tom opterećena brojnim recidivima istorije (o čemu smo pisali u tekstu ’’Ukrajina kao raskrsnica naroda’’) gotovo bez skrivanja, uz prećutnu saglasnost države, bukne neonacizam – pročitajte ovde.
ovima još nije dosta a tolko su dobili po pljuci…ajde, dobiće EU nacisti po pljucarama kolko god treba, natenane☝
Tooo braco Ukrajinci
Šta je ustašo, hrvacka se brani u Ukrajini, a ??
To braćo Rusi
Ova zapadna bagra će dobiti zasluženu kaznu pre ili kasnije