Bajdenova administracija ukinula zabranu upotrebe američkog oružja neonacističkoj ukrajinskoj brigadi Azov

Bataljon Azov, krajnje desnih, neonacističkih korena, sada se zvanično pridružio ukrajinskoj Nacionalnoj gardi.

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena odlučila je da ukine zabranu upotrebe američkog oružja nametnutu kontroverznoj nacionalističkoj jedinici ukrajinske vojske, objavio je u ponedeljak Vašington post, pozivajući se na Stejt department.

Američki Stejt department odlučio je da ukine deceniju staru zabranu brigade Azov – koja obuhvata i obuku američkih vojnika i upotrebu oružja proizvedenog u SAD – nakon što je analiza zaključila da nema dokaza o kršenju ljudskih prava od strane jedinice, prema ovoj američkoj publikaciji.

„Posle temeljnog pregleda, ukrajinska 12. brigada specijalnih snaga Azov prošla je proveru Leahy koju je sproveo Stejt department“, navodi se u saopštenju američkog Stejt departmenta do kojeg je list došao.

Stejt department nije odmah odgovorio na pitanje Rojtersa za komentar.

Takozvani Leahy zakon, nazvan po bivšem demokratskom senatoru Patriku Lihiju, zabranjuje američku vojnu pomoć jedinicama za koje se utvrdi da su počinile kršenje ljudskih prava.

Bataljon Azov, krajnje desničarskog, neonacističkog porekla, sada se pridružio Nacionalnoj gardi Ukrajine. Formiran je 2014. godine, kada se borio protiv proruskih separatista koji su proglasili nezavisnost regiona istočne Ukrajine.

Ovaj bataljon je često veličan u Kijevu, a u pokušaju odbrane Mariupolja ukrajinska i zapadna porpaganda ih je proglasila herojima kada su grad izgubili. Naime, rijaliti šou je trajao mesecima gde su se komandiri bataljona svakodnevno javljali videom iz podzemnih tunela odbijavši da se predaju, dok im je Kremlj poštedeo živote i na kraju ih ipak vratio Kijevu uz pomoć turskog predsednika Erdogana.

Moskva tvrdi da je između ostalog upravo Azov dokaz onoga što smatra nacističkim u Ukrajini.

Da od prvog dana koriste američko naoružanje postoje miliona dokaza, te ova vest nema nikakvog značaja sem da je jedinica sada i papirološki legitimna Vašingtonu.

Odluka da se dozvoli upotreba američkog naoružanja brigadi Azov doneta je u kontekstu tekućeg sukoba između Ukrajine i Rusije, gde je Kijev u lošoj poziciji, dok odluka SAD stvara dodatni krug eskalacije.

Od početka sukoba u Donbasu, ovo ime ne skida se s naslovnih strana svih medija. Jedinica je ime dobila po ruskom gradu Azovu. To je jedno od mitskih mesta ruske istorije, jedno od poprišta na kojima je Petar Veliki pobedio i proterao Turke, krećući nezadrživo na Krim i dalje, na jug i ka srednjoj Aziji. Bio je to čuveni ”Pohod na jug” i početak prve ”Velike igre” sa dotadašnjim prijateljima Britancima.

Zašto je ova jedinica dobila ime po gradu koji s Ukrajinom ni u daljoj ni u bližoj prošlosti nije imao nikakve veze (osim za romantičarska sećanja na podvige Zaparoških i Donskih Kozaka) ostaje pitanje.

Međutim, niko ne dovodi u pitanje odjek kada se spomene zloglasni trougao ”Azov”, ”Ajdar” i ”Desni sektor”. O njihovoj nacističkoj ”reputaciji” govorili su i govore ne samo njihovi protivnici, narod Donbasa, već i brojne zvanične svetske organizacije.

Podaci o ovoj jedinici sa relativnom tačnošću se mogu pratiti najdalje do 2019. godine. Kako se pojačavao tempo ratnih zbivanja, tako je i sastav menjao namenu, vrste naoružanja, mesta dejstva, itd.

Kako se dogodilo da u jednoj Ukrajini, koja je doživela nacistički pogrom, a pri tom opterećena brojnim recidivima istorije (o čemu smo pisali u tekstu ’’Ukrajina kao raskrsnica naroda’’, gotovo bez skrivanja, uz prećutnu saglasnost države, bukne neonacizam pročitajte ovde.