Ruski region Belgoroda na udaru Kijeva: Ukrajinske snage tvrde da su uništile dva sistema Pancir-S1

Ukrajinske bespilotne letelice tvrde da su pogodile dva ruska sistema Pancir-S1, navodno u Belgorodskoj oblasti. Dronovima su upravljali pripadnici Odbrambene obaveštajne službe (GUR) Ukrajine. Oficiri GUR-a objavili su i video snimak kako tvrde, napada na ruske PVO sisteme.

Odbrambena obaveštajna služba (GUR) Ukrajine navela je da je 6. januara 2024. godine izvedena “još jedna operacija grupe vojnika iz snaga za specijalne operacije, usmerena na slabljenje vojnih sposobnosti ruske vojske, navodi ukrajinsko glasilo Militarnyi.

U okviru ove misije, ukrajinske snage za specijalne operacije su navodno pogodile ruske položaje PVO u Belgorodskoj oblasti. “Kao rezultat upotrebe jurišnih dronova, uništena su 2 ruska raketna sistema zemlja-vazduh Pancir-S1.”

Snimak se prekida pre konkretnog udara, a na snimku se može primetiti da ukrajinska letelica iako uspeva da prenese video koji gledamo, GPS ne radi usled ruskih sistema elektronskog ometanja.

U izveštaju se navodi da je specijalna operacija na ruskoj teritoriji izvedena uz pomoć platforme United24, inicijative vlade u Kijevu koja prikuplja novac za kupovinu dronova.

„U okviru složene misije sprovedene uz pomoć platforme United24, operateri ukrajinske vojne obaveštajne službe su pogodili ruske položaje PVO na teritoriji Belgorodske oblasti. Posle napada dva ruska protivvazdušna raketna sistema Pancir-S1 stavljena su van upotrebe“, navodi se u saopštenju Glavnog obaveštajnog direktorata (GUR) ukrajinskog Ministarstva odbrane.

GUR nije otkrio više detalja o tome kako je operacija planirana, niti koji tip kamikaza dronova je korišćen za gađanje ruskih sistema PVO u Belgorodu.

Treba napomenuti da su Oružane snage Ukrajine već tvrdile uništavanje nekoliko ruskih protivvazdušnih sistema 96K6 Pancir-S1.

Jedan takav incident dogodio se u Hersonskoj oblasti u novembru 2023. Kompleks je pogođen u polju u blizini sela Čaplinka. U to vreme, sistem je najverovatnije uništila raketa GMLRS kalibra 227 mm.

Sistemi Pancir u različitim modifikacijama se odavno dokazao u Ukrajini

Odbrambeni sistem Pancir je značajan element ruskog odbrambenog arsenala. Verzija Pancira S1 je između ostalog korišćena i za odbranu ruskog predsednika Vladimira Putina i Moskve.

Kada je Kremlj bio napadnut, medijski izveštaji su ukazivali da su ruski sistemi PVO Pancir strateški raspoređeni na krovovima nekoliko ključnih zgrada u Moskvi, uključujući i krov sedišta ruskog Ministarstva odbrane.

U više navrata pojedini vojni stručnjaci su isticali nedostatke PVO sistema Pancir-S. Međutim, sistemi su bili široko raspoređeni na bojnom polju, posebno nakon što je Ukrajina nabavila najsavremenije artiljerijske granate i projektile od svojih sponzora u NATO-u.

Uz jedinstvenu prednost dva nezavisna kanala za navođenje, odnosno radara i elektrooptike, Pancir S1 pokazuje izuzetnu sposobnost da istovremeno gađa ne samo jednu već dve mete.

Sudeći prema tvrdnjama iz Rusije o čestoj i blagovremenoj nadogradnji, sistem se u hodu razvija da bi se popunili nedostaci. Ukrajina je, sa svoje strane, već primetila da je efikasnost njenih HIMARS sistema značajno smanjena.

Ruski mediji javili su takođe nedavno izvestili da nova verzija PVO sistema Pancir već učestvuje u sukobu u Ukrajini.

Prema RIA Novostima, unapređeni PVO sistem Pancir-SM pokazuje povećanu efikasnost u poređenju sa baznom verzijom. Ova poboljšanja nude značajno prošireni domet detekcije, praćenja i angažovanja, navodno sposobni za presretanje mini-dronova, vođenih artiljerijskih projektila i balističkih ciljeva velike brzine.

Pancir S1 ukratko

Ruski biro za projektovanje KBP počeo je da razvija Pancir 1989. godine kako bi zamenio sistem protivvazdušne odbrane 2K22 Tunguska. U početku je sistem bio namenjen za odbranu od napada na aerodrome, raketnih silosa, komandnih mesta i komunikacionih nizova.

Međutim, nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. Pancir je prenamenjen kao odbrana kratkog dometa ruskih kopnenih snaga. Finalni dizajn Pancira uveden je u službu 2003. godine. Pancir-S se sastoji od šasije kamiona, dvanaest raketa navođenih radio komandom, dva brzometna 30-milimetarska topa 2A38 i elektrooptičkih i radarskih senzora.

Supersonične rakete 57E6 osnovnog modela mogu da gađaju mete na udaljenosti od 20 kilometara i dostignu velike maksimalne visine od 33.000–49.000 stopa, dok topovi dodaju dodatnu konačnu liniju odbrane.

Sistemi Pancir su izvezeni u mnoge zemlje, a specijalizovane varijante su proizvedene za upotrebu na ruskim korvetama i u arktičkoj klimi. Alžir, Brazil, Iran, Irak, Jordan, Libija, Saudijska Arabija, Slovenija, Sirija, UAE i Vijetnam su neke od zemalja koje imaju sisteme Pancir ili planiraju da ih imaju, pored Rusije.

Međutim, u ruskoj službi, Pancir prvenstveno vodi PVO da bi obezbedio blisku odbranu za druge PVO sisteme, kao što su raketne jedinice dugog dometa S-400 i vazdušne baze prepune lovaca i bombardera.

U početku pokazali su se ranjivim na napade od strane dronova Kamikaza koji koriste teren da prikriju svoju rutu od radara i niskoletećih projektila.

Godine 2020., glavni konstruktor Pancira otkrio je postojanje dve nove rakete kompatibilne sa Pancirom. Prema izveštajima, prva je stupila u rusku službu; ima manju fragmentacionu bojevu glavu i maksimalnu brzinu od 5 maha.

Druga raketa se još uvek razvija i očekuje se da će biti u proizvodnji između 2023. i 2024. Raketa, koja ima maksimalni domet od 5-7 kilometara i manju veličinu koja omogućava da se do 48 ugradi na kupolu Pancira, je namenjena uništavanju malih letelica bez posade.

U junu 2020. Sjedinjene Države su prokrijumčarile Pancir-S1 iz Libije. Američke snage su navodno premestile Pancir-S1 sa međunarodnog aerodroma Zuvara u vazdušnu bazu Ramštajn u Nemačkoj.

Sistem je takođe doživeo brojne nepovoljne ishode. Naime, 2020. godine, sistemi Pancir su oštećeni u sukobima sa turskim borbenim dronovima Bayraktar ​​i bespilotnim letelicama Anka-S, prvo u zapadnoj Libiji, a zatim u sirijskoj provinciji Idlib. Takođe ukrajinci navode da su njihove trupe zarobile sistem tokom sukoba.

Međutim nakon početnih problema Rusi su nadogradili sistem specijalno za borbu protiv dronova, te je vremenom, Ukrajina malte ne ostala bez bespilotnih letelica turske proizvodnje Bayraktar.

Pored osnovnog modela Pantsir-S1, tu su i brojne varijacije Pancir-S1M, Pancir-M/EM, Pancir-S2/S2E, Pancir-SM, Pancir-SA. Pancir-S od nedavno dobija i 48 mini-raketa kako bi postao još teža prepreka bespilotnim letelicama.