NaslovnaNovostiHipersonična raketa H-47M2: Ukrajinski izveštaji u kojima obaraju Kindžal su idalje bez...

Hipersonična raketa H-47M2: Ukrajinski izveštaji u kojima obaraju Kindžal su idalje bez ijednog dokaza

Ukrajina sve češće iznosi tvrdnje da obara hipersonične rakete H-47M2 Kindžal koje su lansirali lovci MiG-31K ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga.

4. maja 2023. komandant ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, general Nikolaj Oleščuk, izjavio je da je Kinžal presretnut korišćenjem sistema PVO Patriot.

16. maja 2023. portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva je izjavio da je presrelo svih šest raketa Kindžal koje je lansiralo šest lovaca ruskog vazduhoplovstva MiG-31K. Prosto neverovatno ali portparol je tada priznao da je jedna od raketa Kinzhal oštetila bateriju Patriot.

Nakon toga, obaranje rakete, kako je na engleskom nazivaju Kh-47M2, postaje skoro pa svakodnevica. Šala koja se zbija po društvenim mrežama glasi ovako: Kada god Kidžal udari u metu na zemlji, zemlja je ta koja je presrela raketu, te ukrajinski izvori jave da je presretnuta.

Činjenica je da manevarska hipersonična raketa Kindžal ne može da se presretne aktuelnom tehnologijom. U narednim paragrafima, prvo ćemo objasniti zašto je Kindžal tako strašna meta, a zatim ćemo se zadržati na fizici koja je potrebna za presretanje takve mete.

kindzal
kindzal

Sekvenca lansiranja Kinžala

Avioni ruskog vazduhoplovstva MiG-31K naoružani projektilima Kindžal ostaju u vazduhu i patroliraju koliko je to moguće, za razliku od prošlosti kada bi MiG-31 leteo samo kada je to potrebno za napad na metu.

Ruski inventar lovaca MiG-31K ranije je bio ograničen. Brojni mediji tvrde da sada postoji više od dvadeset MiG-ova 31K u sastavu ruskog vazduhoplovstva

U prošlosti, Ukrajina bi bila upozoravana na napad Kindžala samo posmatranjem poletanja MiG-31K. Sada se suočava sa napadima Kindžala bez ikakvog upozorenja.

Koordinate i radarska slika cilja se preko bezbedne veze za prenos podataka prenose do patrolnog MiG-31K. Podaci o ciljanju, koji se često dobijaju pomoću radarskog satelita za snimanje, mogu se preneti putem satelita direktno na MiG-31K ili preko zemaljske kontrole.

Sistem za upravljanje oružjem i ciljanje na MiG-31K koristi primljene podatke o ciljanju za programiranje autopilota rakete Kindžal, dakle učitava radarsku sliku cilja u tragač rakete i izračunava tačku lansiranja rakete. Posada zatim pokreće sekvencu lansiranja, koja je potpuno automatizovana.

Kindžal je u suštini, ugrubo, raketa Iskander-M sa skraćenom verzijom raketnog motora Iskander-M. Lansirna platforma MiG-31K igra ulogu nedostajuće dužine raketnog motora rakete Iskander-M.

iskander m
iskander

Da bi lansirao Kindžal, MiG-31K treba da bude na brzini, visini i koordinatama na kojima bi bio Iskander-M, sa sličnim preostalim vremenom sagorevanja.

Kada je projektil spreman za puštanje, posada pokreće sekvencu lansiranja. Avion tada leti autonomno, kako bi precizno postigao parametre lansiranja projektila. Kada se postignu parametri, posada pušta raketu.

Obično se lansiranje projektila odigra na visini od oko 20 km pri brzini od 2 maha.

Nakon puštanja, Kindžalov raketni motor na čvrsto gorivo se pali. Autopilot kontroliše putanju projektila pomoću aerodinamičkih peraja. Projektil se brzo penje do granice stratosfere da bi minimizirao otpor.

Sa povećanjem visine leta, aerodinamička peraja postaju neefikasna, a projektil prelazi na kontrolu vektora potiska. Po dolasku do granice stratosfere, projektil leti horizontalno i ubrzava do 10 maha.

Tokom čitavog leta do cilja, projektil manevriše nasumično koristeći kontrolu vektora potiska i kasnije peraja da izbegne raketnu odbranu.

Dolaskom u ciljno područje, raketa uključuje svoj aktivni radarski tragač za navođenje. Ona kontinuirano upoređuje radarsku sliku koju vidi njen tragač sa slikom mete učitanoj u njenoj memoriji pre lansiranja. Čim otkrije poklapanje, manevrira da pogodi cilj stižući na udaljenosti od 10 m.

Izazov protivvazdušne odbrane

Da bi uspešno presreo cilj, PVO sistem mora da izračuna koordinatne tačke presretanja u vazdušnom prostoru gde će meta i projektil presretač stići u isto vreme.

patriot
patriot

Mogućnosti ubrzanja rakete presretača, brzina ciljane rakete i domet otkrivanja cilja radara su ključni za uspešno presretanje. U svim varijantama, ciljna tačka je daleko ispred trenutne pozicije duž putanje ciljane rakete.

Ako je razdaljina detekcije mete kratka, a brzina mete veoma velika, kao što je to slučaj kod presretanja Kindžala, neće biti moguće odrediti nišanske tačke.

U slučaju veoma ranog otkrivanja, bilo bi moguće izračunati nišansku tačku, ali bi to bilo zasnovano na trenutnoj putanji ciljane rakete. Ako ciljana raketa neprekidno menja putanju, tačka ciljanja bi morala biti iznova kalkulisana beskonačno.

Približavajući se ciljnoj raketi, inercija rakete presretača bi onemogućila precizno praćenje cilja.

Zaključak

Presretanje manevarske hipersonične rakete tokom njene terminalne faze skoro je nemoguće sa trenutnim stanjem tehnologije globalno.

Međutim, postoji mogućnost presretanja Kindžala ubrzo nakon njegovog oslobađanja iz MiG-31K kada se penje na granicu stratosfere i ne manevriše.

Međutim, to bi zahtevalo da se PVO sistem, u ovom slučaju Patriot, postavi veoma blizu tačke lansiranja Kindžala.

S obzirom na to da Kinžal ima domet od 2000 km, isključene su šanse da se baterija Patriot nalazi u krugu od 30 km (domet rakete presretača PAC-3) od lansirne tačke Kindžala.

klicko pored betonske bombe
klicko pored betonske bombe

Osim toga, Ukrajina nikada nije predstavila nikakve fizičke dokaze o tvrdnji o obaranju Kinžala. Za otadžbinu i u cilju propagande, gradonačelnik Kijeva Vitali Klićko je u stručnim krugovima, takođe ismejan slikavši se sa betonskom bombom.

18 KOMENTARA

  1. Ovi Ukrainci se ugledali na Kristijana i njegove bajke pa sole samo. Nema veze što u to niko ne veruje. Malo da se uvuku Amerima za patriot pa lupetaju kao da su travu pušili. Čudo kako neko od sebe može budalu da napravi. Cirkuzanti kao i Amerikanci….

  2. Од могућих 30 лансираних Кинжала Укри оборили 40.Свака част Укрина само тако наставите и заузећете Москву у Кијеву и Лавову.

    • Problem je što ni jedan dokaz nisu priložili. Kako su Rusi mogli priložiti dokaz kada su oborili ATCAMS ili Shadow Storm, a Ukrajinci nakon kako oni kažu 30+ ako ne i više oborenih kinzhala, nisu mogli ni jednom da se domaknu bar do nekakvog parčeta koje će potvrditi da to jeste kinzhal. Znam da i sa obe strane propaganda je postigla vrhunac, međutim lično ja ne verujem da je kinzhal oboren. Sve je to lepo smišljeno kako bi degradirali Rusiju

  3. Koliko treba vremena od uslikanja od strane satelita da povratna info tj slika stigne do pregledača?

    • Zavisno od koliko često tvoji sateliti nadletaju područje od interesa, a to zavisi od “konstalacija” (sazvezđa) satelita koje imaš gore. Pa onda, takođe zavisi i od sistema koji stoji iza svega toga, ljudi koji analiziraju te slike (ili te analize danas možda radi AI ?!…mada ne verujem, ne bi ja to ostavio AI softveru, da se slučajno desi da bolnicu pogrešno identifikuje kao vojni hangar.) I onda na kraju sam lanac komande. Sve u svemu ima kašnjenje sigurno od jednog sata do par časova, zavisno i od drugih pratećih okolnosti. Nisam ovo ja smislio, ako meni ne veruješ, slobodno pitaj ljude dosta stručnije od mene na polju satelita i satelitskog korištenja, pa će ti reći maltene ovo isto, samo što će oni baš da odu u sitna crevca.

      Satelit možeš da koristiš da “ošancuješ” položaj neke PVO baterije, ali za konačnu potvrdu ti treba neki drugi izvor, npr možda najbolje neki izviđački dron. Još je lepše ako se dotični PVO položaj demaskira time što će oboriti taj dron. Faktički je uradio tvoj posao za tebe. A naravno moramo uzeti i potencijalne helikopterske i avionske platforme za SIGINT i ELINT (Signalno izviđanje i Elektronsko izviđanje). Jer ukoliko PVO baterija aktivira svoj radar, odaće svoj položaj. Tj. odaće azimut do svog položaja, a onda se triangulacijom određuje sama lokacija PVO položaja.

      Da je lov na PVO tako prost biznis, Ukrajina bi ostala bez kompletne PVO mreže već u prvih 2 nedelje rata. Ustvari, MI bi 99te ostali bez PVO mreže već u prvih nedelju dana. Ali nismo, imali smo funkcionalnu PVO tokom cele agresije. Jest da nismo imali nešto preterano mnogo uspeha, ali nismo imali ni preterano mnogo gubitaka, pogotovo kod KUB baterija gde, čini mi se, nijedna nije bila izbačena iz stroja.

        • Da, oboren je F-117A, i to već trećeg dana, ustvari u toku agresije, omlaćena su bar dva F-117A, a moguće i da je omlaćen i treći. No to nije tema, već je poenta mog pisanja da su naše PVO jedinice mogle, makar u teoriji, imati još više obaranja, ALI bi imali i znatno veće gubitke u uništenim radarima i čitavim baterijama izbačenim iz stroja, upravo iz razloga jer bi se više izlagali neprijateljskoj kontra-vatri. Ovako smo imali obaranja koliko smo imali, ali smo prošli sa relativno malim gubicima, POGOTOVO kad se uzme u obzir protiv koga smo ratovali.

  4. Meni samo jedno nešto nije jasno. Ako je nemoguće da se kinzhal obori, a verujem da jeste nemoguće. Zašto onda Rusi ne gađaju patriote, sve da ih unište? Kako novi dođe, samo ga rokni. Nanesi štetu Amerikancima i degradiraj njihovi tehnologiju.

    • To ni izbliza nije tako prosto. Kinžal nije antiradijacijski projektil pa da može da se sam navede u antenu uključenog radara, i time jednim pogotkom izbaci iz operacije celu Patriot bateriju. On mora da gađa sve komponente baterije pojedinačno, pa šta natrefi. A baterija dok je na borenom položaju je raštrkana na velikoj površini. U svojoj najkompaktnijoj konfiguraciji, kad je raspoređena u urbanoj sredini, PAC-3 baterija je raspoređena na površini od cirka 1.5km kvadratni. Rastojanja između lansirnih vozila i komandnog vozila su ~1200-1300 metara i povezana su optičkim kablovima. U svim drugim konfiguracijama, ova rastojanja su znatno veća i veza je bežična (usmereni snopovi mikrotalasa). Što znači da ako je položaj baterije PAC-3 negde u Ukrajinskom ataru, očekuj da je cela baterija raspoređena na pozamašnoj površini, gde su rastojanja između komandnog vozila i lansirnih vozila možda i preko 2.5km. A i radarsko prikolica/vozilo isto nije blizu komandnog. (Tu je veza čini mi se uvek sa optičkim kablovima, ali to opet znači da može ići do 1000 metara). To nema ni teoretske šanse da ćeš onesposobiti sa jednim ili dva Kinžala, osim ako dotični Kinžali ne nose taktičke nuklearne bg. Da ne pominjemo da PAC-3 baterija nije stacionarna već je mobilna i menja položaj. Što je veći rizik da dobije po tamburi to je i češća promena položaja. I ne, ne možeš satelitima tražiti PVO baterije, jer osmatrački sateliti ne daju povratne informacije u realnom vremenu. To jest, dok ti dobiješ podatak sa satelita, i dok ti odreaguješ na to, ta PVO baterija se najverovatnije spakovala i otišla sa položaja gde si je uslikao. Plus, sateliti nadleću unapred poznatim predvidivim putanjama, tako da ovi mogu namerno se spreme za promenu položaja, ali da sačekaju prelet satelita da ih tu fotografiše, i onda odmah posle preleta odu sa te lokacije. Jeste malo detinjasto, ali jako velika ahilova peta osmatračkih satelita je to što znaš kud će proleteti i kad će proleteti. Možeš unapred da se pripremiš.

      • Baš si ga uprakao. Misliš da Rusi imaju taj jedan satelit … Ha, ha, ha. Drugo , Gps isto radi preko satelita i navodi te u realnom vremenu a po tebi su vojni spori…. To što ti znaš o tome je naiva i zato mućni glavom pre pisanja. E moj brate koja je to tehnologija i nauka i koji su tu naučni timovi a mi ćemo da o tome filozofiramo zeleni ubrani. Ameri ne mogu ni ceo zapad da im na rep stanu. Znaju oni dobro šta i kako rade a ovima ostaju samo laži i bajke ali i to više ne pije vodu. Ceo svet već zna ko je ko i ne znaju kako da se iz ovoga izvuku u šta ih je Amerika uvukla a na kraju će ih Ameri ostaviti sve na cedilu i izmaknuti svoje d.

        • @Godžo
          Važi Godžo ti si ekspert. Samo još kad bi znao razliku između niskoorbitalnih satelita i srednjeorbitalnih satelita (GPS, GLONASS, Galileo) i zašto ovi prvi ne mogu da rade u realnom vremenu, bio bi još mnogo veći ekspert !

          Ajde uzdravlje!

        • @Godžo
          A što se tiče GPS, GLONASS, Gallileo, svi oni su nastali za vojne potrebe, prvenstveno ova prva dva, tako da oni svi jesu vojni satelitski sistemi, a tek kasnije su postali komercijalizovani i za civilnu upotrebu(Dok im je vojna upotreba i dalje primarna). A tehnologija kao tehnologija i vojna i civilna mora da poštuje zakone fizike, jer ni ta vojna tehnologija nije nikakva mistična mađija da može da prekrši fiziku i matematiku i dobije nešto “na gotovo”.
          Tako da, pamet u glavu Godžo. GPS, GLONASS malo veze imaju sa osmatračkim satelitima, osim što su…jel…sateliti.

    • Pa i ne mora, ona koja nosi geostacionarne satelite moze da se ne vrati na zemlju. Ode na neku drugu planetu ili u bespuca svemira.

      • Tačno tako, dosta otpada od lansiranja satelita je još uvek gore i biće gore ko zna koliko dugo. (Matematički se može proračunati koliko na osnovu koje udaljenosti od Zemlje dotični otpad orbitira.) A ima i onaj pojas otpada upravo “iza” geostacionarne orbite. Sve što je tu zarobljeno valjda se više nikad neće vratiti nazad na Zemlju.

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave