Manje od mesec dana nakon što su objavili da ima rakete dugog dometa koje mogu da pogode „700 kilometara dalje“, ukrajinski zvaničnici priznaju da je jedan od ruskih napada pogodio objekat u kome su rakete proizvedene.
Aleksij Danilov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, jedan od najvažnijih funkcionera u bezbednosnom sistemu Ukrajine i među onima koji je preživeo smene, priznao je u intervjuu španskom izdanju ABC da su Rusi tokom jednog od napada pogodili mesto gde su bile sastavljane ukrajinske rakete.
Zvaničnik je takođe dodao da je deo proizvodnje premešten iz zemlje. Komentarišući oružje sopstvene proizvodnje, posebno rakete, Danilov nije želeo da ulazi u detalje.
„Ovo je tajni program i niko vam neće reći kakav je njegov status. Ono što mogu da kažem je da je, nažalost, Rusija pogodila mesto gde su se ove rakete sklapale. Sada smo deo proizvodnje prebacili iz naše zemlje“, rekao je on.
Ukrajinska raketa dugog dometa
Predsednik Volodimir Zelenski je 31. avgusta saopštio da je oružje velikog dometa ukrajinske proizvodnje pogodilo rusku metu sa udaljenosti od 700 kilometara. Ne zna se koja je svrha, cilj niti raketa.
700 kilometara je približna udaljenost od Ukrajine do Pskova, gde su se u noći 30. avgusta dogodile eksplozije na aerodromu. Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine tvrdi da su uništena četiri ruska aviona Il-76.
Danilov je potom pokazao snimak probnog lansiranja nove ukrajinske rakete.
The missile program of the President of Ukraine in action. The tests are successful, the implementation is effective.
— Oleksiy Danilov (@OleksiyDanilov) August 31, 2023
“Sevastopol is waiting, Kamchatka is waiting, Kronstadt is waiting…”.
P.S. Quiet and singing Ukrainian night… pic.twitter.com/0sBmXZWFLh
On je takođe govorio o „apsolutno besprekornom” rezultatu ukrajinske rakete, koja je navodno korišćena za uništavanje ruskog protivvazdušnog raketnog sistema S-400 Trijumf na rtu Tarhankut na Krimu.
U okviru ovog masovnog napada dronom 30. avgusta, izveštaji ruskih medija su ukazali da su Ukrajinci napali vazdušnu bazu u Pskovu i oštetili četiri ruska vojna aviona u napadu dronom. Pskov je bliži granicama Estonije i Letonije i nalazi se na preko 800 kilometara severno od Kijeva i oko 700 kilometara od same ivice Ukrajine.
U okviru ovih udara, ruske snage protivvazdušne odbrane su takođe oborile ukrajinsku raketu iznad istočnog Krima i najmanje jednu bespilotnu letelicu iznad regiona Brjanska u zapadnoj Rusiji. Rusi nisu identifikovali ništa što su oborili, alil su odmah uzvratili sopstvenim raketnim i dronovima.
Ukoliko Ukrajina ima projektil dometa 700 km koji uništava S-400, bolji je svih koji im stižu sa Zapada
Ovo nije prvi put da Ukrajina udara na rusku bazu duboko u Rusiji. Međutim, nesumnjivo je privukla pažnju Kremlja, sobzirom da se razlikuje od ukrajinskih napada na koje smo navikli.
Poznato je da je Ukrajina modifikovala neke dronove dugog dometa iz sovjetske ere za izvršavanje misija većeg dometa. (poput drona Striž, koji je tokom modifikacije i testiranja završio u Zagrebu).
Prvi uspešan udar Ukrajine na Rusiju na velikom dometu dogodio se još u decembru prošle godine kada je napala dve ruske vazduhoplovne baze, Engels i Djagilevo, u kojima se nalaze ruski bombarderi dugog dometa, slanjem modifikovanog drona Tu-141 Striž.
Dron je putovao oko 600 kilometara od ukrajinskih granica da bi pogodio bazu u srcu Rusije. Obe baze su bile bliže Moskvi nego ukrajinskoj granici.
Iako su mnoge zemlje NATO-a u početku pokazivale nespremnost da naoružaju Ukrajinu municijom koja bi Kijevu omogućila da napada teritorije duboko unutar Rusije, situacija se menja, pa kijevski režim očekuje isporuku ATACMS i raketa Taurus iz Nemačke.
Kijev je odavno obezbedio neke rakete većeg dometa (do 500 kilometara) kao što su Storm Shadow/SCALP EG rakete iz Velike Britanije i Francuska. Međutim tada se tvrdilo da su dobili izvozne varijante kraćeg dometa.
Reč je o projektilima lansiranim iz vazduha lansiranim sa Su-24MR, koje su korišćene za udaranje na ruske teritorije poput Krima. Iako je Rusija stalno tvrdila da bi napad na Krim pomoću NATO raketa dugog dometa predstavljao crvenu liniju, Ukrajinske trupe su ovim projektilima oštetile dva ključna mosta koji vode ka Krimu, te pre samo nekoliko dana pogodile bazu crnomorske flote.
Doskorašnja navodna nevoljnost Sjedinjenih Država da isporuče ATACMS je nesumnjivo gurnula Ukrajinu da pokuša da proizvodi oružje dugog dometa koje bi joj bilo potrebno da napada Rusiju.
Neki ukrajinski dronovi i projektili, poput modifikovane protivbrodske rakete Neptun (navodnog proširenog dometa sa 100 na 300 km), nedavno su privukli pažnju. Međutim to idalje nije dovoljno da se premosti jaz od 700 km.
