U skladu sa razvojnom dinamikom globalnog ratovanja, ruski sistem protivvazdušne odbrane prolazi kroz značajna poboljšanja. Male rakete, posebno dizajnirane za opremanje različitih varijanti protivvazdušnog raketnog sistema Pancir-S, trenutno su podvrgnute rigoroznom testiranju na domaćem dometu.
Ovu informaciju je dopisniku RIA Novosti preneo zvanični predstavnik holdinga Rostec, koji potkrepljuje posvećenost nacije jačanju svojih sposobnosti protivvazdušne odbrane.
Mini-rakete imaju stratešku ulogu u oblasti vojnih angažovanja „bliskog sukoba“, prvenstveno fokusiranih na hvatanje i naknadnu neutralizaciju malih vazdušnih pretnji. Ove pretnje, često u obliku ogromnih rojeva, obuhvataju bespilotne letelice, koje uključuju i jurišne dronove i bespilotne letelice kamikaze, kao i MLRS projektile. Poslednji model ruske protivvazdušne raketne tehnologije svedoči o tome, posebno projektovan za borbu na daljinama do 500 metara.
Prema dobijenim informacijama, složeni raketni kompleks, koji je do sada imao po jednu raketu tipa 9M335/57E6 na svakoj „šini za navođenje“, sada ima kapacitet da primi četiri mini-rakete.
Sistem Pancir-S se može pohvaliti sa dvanaest takvih redovnih vodilica. Shodno tome, u svojoj rekonstruisanoj verziji, Pancir-S ima potencijal da bude naoružan sa impresivnih ukupno četrdeset osam PVO raketa. Štaviše, bespilotne letelice nisu samo podložne raketnom naoružanju, već mogu biti i onesposobljene zahvaljujući dvocevnom topovskom sistemu od 30 mm.
Sistem se čvrsto etablirao kao pouzdan i moćan instrument za presretanje širokog spektra vazdušne opreme koju koriste Oružane snage Ukrajine, od aviona do dronova za napad.
Naročito je evoluirao da bi se suprotstavio naprednim projektilima HIMARS i stelt projektilima britansko-francuskog porekla, Storm Shadow. Postoje spekulacije, zasnovane na značajnim dokazima, da bi u bliskoj budućnosti mogao biti naoružan hipersoničnim projektilima presretačima.
Sistemi Pancir u različitim modifikacijama se dokazao u Ukrajini
Odbrambeni sistem Pancir je značajan element ruskog odbrambenog arsenala. Verzija Pancira S1 je između ostalog korišćena i za odbranu ruskog predsednika Vladimira Putina i Moskve.
Kada je Kremlj bio napadnut, medijski izveštaji su ukazivali da su ruski sistemi PVO Pancir strateški raspoređeni na krovovima nekoliko ključnih zgrada u Moskvi, uključujući i krov sedišta ruskog Ministarstva odbrane.
U više navrata pojedini vojni stručnjaci su isticali nedostatke PVO sistema Pancir-S. Međutim, sistemi su bili široko raspoređeni na bojnom polju, posebno nakon što je Ukrajina nabavila najsavremenije artiljerijske granate i projektile od svojih sponzora u NATO-u.
Uz jedinstvenu prednost dva nezavisna kanala za navođenje, odnosno radara i elektrooptike, Pancir S1 pokazuje izuzetnu sposobnost da istovremeno gađa ne samo jednu već dve mete.
Sudeći prema tvrdnjama iz Rusije o čestoj i blagovremenoj nadogradnji, sistem se u hodu razvija da bi se popunili nedostaci. Ukrajina je, sa svoje strane, već primetila da je efikasnost njenih HIMARS sistema značajno smanjena.
Pancir S1
Ruski biro za projektovanje KBP počeo je da razvija Pancir 1989. godine kako bi zamenio sistem protivvazdušne odbrane 2K22 Tunguska. U početku je sistem bio namenjen za odbranu od napada na aerodrome, raketnih silosa, komandnih mesta i komunikacionih nizova.
Međutim, nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. Pancir je prenamenjen kao odbrana kratkog dometa ruskih kopnenih snaga. Finalni dizajn Pancira uveden je u službu 2003. godine. Pancir-S se sastoji od šasije kamiona, dvanaest raketa navođenih radio komandom, dva brzometna 30-milimetarska topa 2A38 i elektrooptičkih i radarskih senzora.
Supersonične rakete 57E6 osnovnog modela mogu da gađaju mete na udaljenosti od 20 kilometara i dostignu velike maksimalne visine od 33.000–49.000 stopa, dok topovi dodaju dodatnu konačnu liniju odbrane.
Sistemi Pancir su izvezeni u mnoge zemlje, a specijalizovane varijante su proizvedene za upotrebu na ruskim korvetama i u arktičkoj klimi. Alžir, Brazil, Iran, Irak, Jordan, Libija, Saudijska Arabija, Slovenija, Sirija, UAE i Vijetnam su neke od zemalja koje imaju sisteme Pancir ili planiraju da ih imaju, pored Rusije.
Međutim, u ruskoj službi, Pancir prvenstveno vodi PVO da bi obezbedio blisku odbranu za druge PVO sisteme, kao što su raketne jedinice dugog dometa S-400 i vazdušne baze prepune lovaca i bombardera.
U početku pokazali su se ranjivim na napade od strane dronova Kamikaza koji koriste teren da prikriju svoju rutu od radara i niskoletećih projektila.
Godine 2020., glavni konstruktor Pancira otkrio je postojanje dve nove rakete kompatibilne sa Pancirom. Prema izveštajima, prva je stupila u rusku službu; ima manju fragmentacionu bojevu glavu i maksimalnu brzinu od 5 maha.
Druga raketa se još uvek razvija i očekuje se da će biti u proizvodnji između 2023. i 2024. Raketa, koja ima maksimalni domet od 5-7 kilometara i manju veličinu koja omogućava da se do 48 ugradi na kupolu Pancira, je namenjena uništavanju malih letelica bez posade.
U junu 2020. Sjedinjene Države su prokrijumčarile Pancir-S1 iz Libije. Američke snage su navodno premestile Pancir-S1 sa međunarodnog aerodroma Zuvara u vazdušnu bazu Ramštajn u Nemačkoj.
Sistem je takođe doživeo brojne nepovoljne ishode. Naime, 2020. godine, sistemi Pancir su oštećeni u sukobima sa turskim borbenim dronovima Bayraktar i bespilotnim letelicama Anka-S, prvo u zapadnoj Libiji, a zatim u sirijskoj provinciji Idlib. Takođe ukrajinci navode da su njihove trupe zarobile sistem tokom sukoba.
Međutim nakon početnih problema Rusi su nadogradili sistem specijalno za borbu protiv dronova, te je vremenom, Ukrajina malte ne ostala bez bespilotnih letelica turske proizvodnje Bayraktar.
Pored osnovnog modela Pantsir-S1, tu su i brojne varijacije Pancir-S1M, Pancir-M/EM, Pancir-S2/S2E, Pancir-SM, Pancir-SA.
Pancir-S2 desetkovao dronove Bayraktar
Pancir-S1 je mobilni sistem PVO naoružan topovima i projektilima na šasiji vojnog kamiona 8×8. Na snimku koji je objavilo rusko Ministarstvo odbrane, Pancir raspoređen u Ukrajini je poboljšana verzija Pancira-S1 koji koristi isti raketni bacač i protivvazdušne rakete.
Nadograđena verzija Pancira, koju smo nazvali Pancir-S2, može da lansira nove rakete zemlja-vazduh za uništavanje vazdušnih ciljeva u dometu do 30 km. Ova verzija je takođe opremljena novim SOTS S-band radarom za pretragu kako bi se povećao domet detekcije sa 36 km na preko 40 km.
U sukobu u Ukrajini, dron turske proizvodnje Bayraktar koriste ukrajinske snage za izviđanje i udarne misije. Zapravo bespilotna letelica Bayraktar može biti naoružana sa četiri vođene rakete kako bi uništila kopnene ciljeve kao što su tenkovi ili borbena vozila na maksimalnom dometu od 14 km.
Može biti opremljen optičkim sistemima za posmatranje uključujući termovizir, nekoliko dnevnih kamera i laserski daljinomer, ili alternativno, radarom sa AFAR-om (Active Phased Antenna Array). Slabost drona je što nema sistem protivtopovske vatre na kratkom dometu ili raketne vatre na velikom dometu.
Novi radar Pancir-S2 je dizajniran za otkrivanje širokog spektra bespilotnih pretnji kao što su male i srednje bespilotne letelice. Unapređeni Pancir je značajno povećao sposobnost kako bi se suprotstavio svim vrstama dronova. Konkretno, sistem je sposoban da efikasno otkrije i uništi sve vrste dronova.
Pancir-S2 je u stanju da ispali novi tip projektila kao i sve rakete koje ispaljuje Pancir-S1. Dronovi imaju nizak radarski presek i njihov domet detekcije je često kraći od operativnog dometa njihovog naoružanja. Operativni domet novog Pancira je proširen i dronovi se sada mogu sasvim jasno identifikovati u zoni borbe.
Za razliku od sistema Pancir-S1, Pancir-S2 je naoružan sa dva protivavionska topa 2A38M 30 mm i dvanaest projektila 57E6-E spremnih za ispaljivanje u upravljanim lansirnim kontejnerima postavljenim na zadnjem delu šasije kamiona 8×8.
Topovi imaju kombinovanu brzinu paljbe između 3.900 i 5.000 metaka u minuti (1.950 do 2.500 obrtaja u minuti za svaki top) a početna brzina je 960 m/s. Pancir-2 ispaljuje rakete 57E6-E koje imaju dvokalibarsko telo u tandem konfiguraciji, odvojivi pojačivač i nosač sa mehanizmom za odvajanje.
Pancir-S2 je opremljen novim SOTS S-band radarom za pretragu koji povećava domet detekcije sa 36 km na preko 40 km sa pokrivenošću od 360°. Sistem sada može da prati više od 40 dolaznih ciljeva u rasponu od 8-10 i sada može da pogađa ciljeve koji putuju brzinom do 1.200 metara u sekundi do 1.000 m/s. Azimut pretrage je takođe povećan sa 80° na 90° zahvaljujući elektronskom upravljanju snopom.
