Dana 16. jula, ruske snage su oborile retku metu iznad ukrajinskih linija fronta. Bespilotna letelica Bayraktar TB2 presretna je u blizini sela Geroiskoe u Hersonskoj oblasti. Nosio je laku podesivu MAM-L bombu turske proizvodnje.
Ruski vojni izvori su sutradan podelili fotografije olupine bespilotne letelice Bayraktar TB2. U izveštajima se navodi da su je oborili pripadnici ruske 80. arktičke brigade.
Poslednja bespilotna letelica Bayraktar oborena je u maju. Nalazio se iznad trga Majdan u Kijevu. U pitanju je bila “prijateljska vatra” te su Ukrajinci greškom oborili sopstveni dron turske proizvodnje iznad Kijeva.
U međuvremenu, preostali dronovi TB2 u redovima ukrajinskih snaga se sada gotovo i ne pojavljuju na prvim linijama fronta.
Na samom početku ruske operacije u Ukrajini, Bayraktar je postao jedan od magičnih štapića iz inostranstva kojim je Kijev obećao da će odmah pobediti „ruske osvajače“.
Ukrajinci su bili uvereni da su Bayraktar, kao i Javelin primera radi, superoružja van lige „ruske zastarele sovjetske opreme“. Kroz propagandu, strani pokloni postali su magični štapići za obične Ukrajince.
Neki roditelji su svoju decu čak i nazvali Bayraktar, a neki Javelini su takođe rođeni u ratom razorenoj Ukrajini. Činjenica je da roditelji danas verovatno žale zbog svojih odluka, jer čudotvorno oružje nije pomoglo ukrajinskoj vojsci i nakon nekog vremena pokazalo se beskorisnim protiv ruskih snaga.
Bespilotne letelice Bayraktar trebalo je da se koriste za napad, ali nakon što je izgubila do 90 odsto bespilotnih letelica, ukrajinska vojska je promenila taktiku.
Od tada, nekoliko bespilotnih letelica koje su ostale u službi ukrajinske vojske korišćene su daleko od linija fronta kao klasične izviđačke bespilotne letelice za korigovanje artiljerijskog granatiranja. Bespilotne letelice mogu da otkriju mete na udaljenosti do 40 km.
Prema zvaničnim izveštajima, poslednja partija od 19 turskih dronova isporučena je Ukrajini prošle godine. Početkom 2023. primećeno je više Bayraktara koji rade u gotovo svim ratom zahvaćenim regionima.
Međutim, danas se, i to retko, mogu videti u južnim i centralnim ukrajinskim regionima, daleko od linija fronta.
Slava Bayraktara nije dugo trajala
U septembru 2020. godine, ubrzo nakon sukoba između Jermenije i Azerbejdžana, Kijev je od Turske kupio prvu seriju bespilotnih vozila Bayraktar TB2, što je ostavilo primetan trag u istoriji sukoba na Kavkazu.
Dok se Bayraktar pokazao veoma uspešnim na strani Azerbejdžana protiv Jermenije u Nagorno Karabahu, u Ukrajini je dominirao u početku sukoba, kada je globalna pomama za modelom TB2 doživela i svoj vrhunac, a potom nestaje sa radara.
Zatim, 2022. godine, tokom vojnih operacija, Ukrajina je dobila još oko 50 ovih dronova. Međutim, kako se ispostavilo, njihova borbena efikasnost je bila donekle preuveličana, navodi se u analizi američkog izdanja Biznis Insajder.
Napominje se da se Baryaktar pokazao kao moćno oruđe protiv Jermenije, uglavnom zbog nedostatka sistema za elektronsko ratovanje i PVO u jermenskim snagama. Međutim, ovaj pristup nije uspeo sa Rusijom. Oružane snage Rusije nakon grešaka u početku, brzo su uništile većinu turske flote dronova.
Kijevu ostao bez većine dronova Bayraktar TB2
Oružane snage RF uspešno koriste sisteme protivvazdušne odbrane i elektronske borbe za otkrivanje i uništavanje dronova. Prema statistici britanskog instituta RUSI, Rusija svakog meseca uništi do 10.000 dronova, uključujući i one proizvedene u Ukrajini i zapadnim zemljama.
Ukrajina, Katar i Azerbejdžan su već kupili dronove TB2, a Poljska je prošle godine postala prva država članica EU i NATO koja je nabavila dronove od Turske, potom ih je sledila i Rumunija.
Rusija tvrdi da je modifikacijama svojih sistema poput Tor-a i Pancir S-2, oborila preko 100 letelica ovog tipa. Tu tvrdnju su pokrepili i sa brojnim video snimcima obaranja, poput ovog.
Po svemu sudeći, uništavanje bespilotnih letelica Bayraktar TB2 potvrđuje da efikasnost upotrebe bespilotnih letelica u savremenom oružanom sukobu može u velikoj meri zavisiti od sposobnosti odbrambenih sistema neprijatelja.
Bayraktar TB2 ukratko
Izviđačka i udarna bespilotna letelica Bayraktar TB2, koju je napravila turska kompanija „Baykar Defense“, nalazi se u službi kopnenih snaga nekoliko zemalja. Reč je o modifikaciji bloka B „Bajraktar“ i pripada klasi bespilotnih letelica srednje visine ali sa dugim trajanjem leta. Bespilotna letelica ima nešto napredniji softver i sisteme upravljanja od izraelske bespilotne letelice Heron.
Ceo sistem uključuje šest bespilotnih letelica Bayraktar TB2, dve zemaljske kontrolne stanice, komplete za napajanje i održavanje. Posada uključuje komandanta, pilota i operatera.
Bayraktar TB2 je opremljen motorom sa unutrašnjim sagorevanjem „Rotax 912“ kapaciteta 100 litara. Maksimalna brzina leta je 250 km/h, brzina krstarenja je 130 km/h, maksimalna visina leta je 7300 m. Napravljena od kompozitnih materijala, a opremljena je sistemom za automatsko poletanje i sletanje, kamerama i sistemima za nadzor, što joj omogućava da se koristi u izviđačke svrhe. Pored toga, dron Bayraktar TB2 je sposoban da nosi dve protivtenkovske vođene rakete i laserski vođenu municiju Roketsan MAM-L ili MAM-C.
Sistem MAM-L je razvijen kao laserska modifikacija protivtenkovskog raketnog sistema velikog dometa L-UMTAS. U decembru 2015. godine, prvi put su izvršena probna lansiranja naoružanja sa bespilotne letelice „Bajraktar TB2“.
Bespilotna letelica Bayraktar TB2 oborila je svetski rekord u svojoj klasi nakon probnih letova u junu i avgustu 2014. godine na visini od 8 km. Let je trajao 24 sata i 34 minuta. Dužina joj je 6,5 m, raspon krila 12 m, domet 150 km, maksimalna poletna masa 650 kg, maksimalna nosivost 55 kg.
Cena Bayraktara nije javno objavljena, ali se smatra da je za jedan dron dovoljno pet miliona evra. Na našoj listi najboljih dronova na svetu zauzima peto mesto.
MAM-L bomba
“MAM-L” je skraćenica koja se odnosi na “Munition Agile Modular Lightweight – L”. Bomba je razvijena od strane turske kompanije Roketsan. Ova bomba je deo serije vođenih bombi MAM, koje se koriste u vazduhoplovnim operacijama.
MAM-L je lakša i manje dimenzija u poređenju s drugim vođenim bombama, što je čini agilnijom i prilagodljivijom za korišćenje u različitim vojnim scenarijima. Opremljena je sa sofisticiranim navođenjem, obično laserskim ili infracrvenim senzorima, što joj omogućuje precizno ciljanje i povećava tačnost.
Ova bomba se može koristiti za uništavanje ciljeva kao što su vozila, bunkeri, manji objekti i slično. Takođe, njen mali profil i težina čine je pogodnom za upotrebu u urbanim sredinama ili u blizini prijateljskih trupa, jer smanjuje rizik od oštećenja okolnih objekata.
