Drugi deo XX i prve decenije XXI veka obeležila je međunarodna pošast zvana terorizam. Mnogi su već zaboravili Bader-Majhof, Crvene brigade, Olimpijadu u Minhenu i niz tragičnih događaja iz prošlog veka. Ali, svakako se svi sećaju famoznog 11. septembra 2001, Al-Kaede i Osame bin Ladena.
Poslenici Sedme sile, praktično svi medijski radnici sa ne manjim pijetetom se sećaju i 7. januara 2015, kada su napadnuti novinari francuskog Charlie Hebdo. Zbog ovog terorističkog napada, 11. januara se oko dva miliona ljudi, uključujući više od 40 svetskih lidera, sastalo u Parizu na skupu nacionalnog jedinstva, a 3,7 miliona pridružilo se demonstracijama širom Francuske. Fraza ”Ja sam Čarli” (Je suis Charlie) postala je uobičajeni slogan podrške novinarima na mitinzima i društvenim mrežama.
Aktivisti pokreta ”Kiber front Z” su za 2. april 2023 godine zakupili kafe ”Street Food Bar № 1” na Univerzitetskom keju br. 25 u Sankt Peterburgu. U restoranu, koji je nekada pripadao Prigožinu, vlasniku grupe ”Vagner”, trebalo je da se održi ”društveno veče” sa ratnim reporterom i blogerom Vladlenom Tatarskim-Maksimom Fominom (Максим Фомин alias Владлен Татарский).
U 18.13 časova, u punoj sali, eksplodirala je bomba smeštena u skulpturi koju je neposredno pre toga Fominu poklonila Darja Trepova (Дарья Трепова). Usle detonacije poginuo je Maksim Fomin a ranjeno je 42 prisutnih. Da se svet promenio pokazale su reakcije. Rat je rat ali, borbe, bolje reći ubistva, preselila su se i u pozadinu. Ono što je nekad izvelo na ulice milione ljudi, sada je, u ne malom broju, uglavnom na društvenim mrežama, naišlo čak i na podršku. Među glasnijima je bio upravo čovek koji sebe naziva istraživačkim novinarem – Hristo Grozev.
Nezavisni reporter na Substack platformi, Aleks Rubinštajn (Alex Rubinstein) odmah je komentarisao nastup Hrista Grozeva: ”Nekoliko sati nakon bombaškog napada na kafić 2. aprila 2023. u Sankt Peterburgu, Hristo Grozev je branio teroristički čin tokom koga je ubijen ratni reporter i ranjeno 42 nedužnih građana. U svom osmominutnom intervjuu za Sky News, ‘Belingketov’ ”vodeći istražitelj za Rusiju” dao je, bez izvinjenja, de facto podršku terorističkom napadu na javni skup u kafiću Street Food Bar № 1 u Sankt Peterburgu. Da bi opravdao napad, Grozev ga je označio ili kao legitimnu ukrajinsku operaciju izvedenu u kontekstu ‘hibridnog ratovanja’ ili kao potencijalnu rusku lažnu vest. Grozev je metu napada, Vladlena Tatarskog, okarakterisao kao ‘legitimnu metu’ jer je pod oružjem učestvovao u ‘pobuni’ 2014. protiv vlade u Kijevu.
Bloger ‘Belingketa’ je takođe tvrdio da kafić u kome je detoniran eksploziv nije bio ‘čisto civilni’, već, pre, centar ‘ruskih sajber ratnika’. Tatarski je bio legitimna meta, oficir i propagandista u isto vreme’, samouvereno je izjavio Grozev. Na pitanje voditelja zašto Ukrajina ne bi ograničila svoje operacije samo na vojne ciljeve a ne na kafić u drugom gradu u Rusiji’, Grozev je odgovorio da je ovo rat koji malo liči na ono što smo ranije videli. To je hibridni rat paralelno sa klasičnim ratom. Grozev je razaranje kafića pravdao insistirajući da se ‘redovno koristio za neku vrstu okupljanja ruskih sajber-ratnika koji su, u stvari, dejstvovali po ukrajinskoj infrastrukturi… bez obzira da li je ovo bila čisto civilna lokacija ili ne – moglo bi se raspravljati o tome”.
Komentari ”Belingketovog” istraživača su reprodukcija misli neokonzervativnih aktivista poput Majkla Vajsa i prokijevske vojske trolova poznate kao NAFO. Prisustvo kafea Street Food Bar № 1na Internetu sa 2073 Google recenzija i 161 recenzijom na TripAdviso ukazuje na drugačiju priču. Ruski sajber-ratnici svakako imaju važnije poslove od ocenjivanja restorana na mreži. Sam Sky News izveštava da se bloger Tatarski sastajao sa ”javnom publikom” u vreme napada. No, Grozev je nastavio da opravdava i pokušaj ubistva ruskog nacionalističkog filozofa Aleksandra Dugina, kada je smrtno nastradala njegova ćerka Darija Dugina.
On je ovu devojku opisao kao ”jednako propagandistu, istina ni na koji način toliko uticajnu kao što je njen otac, ali ipak kao legitimnu metu”.
Upitan o mogućnosti da je napad u Sankt Peterburgu počinio ruski državljanin, Grozev se požalio na nedostatak lokalnog, domaćeg otpora u Rusiji, komentarišući za Sky News: ”Koliko god se neko nadao da postoji aktivan otpor unutar Rusije koji bi preuzeo rizik, mislim da su mnoge priče koje smo čuli zapravo ukrajinske operacije koje žele da inseniraju navodni lokalni otpor”. Ovim rečima, iskusni istraživać Belingketa je dezavuisao sve vesti koje kolaju mrežama kako su terorističke akcije organizovali pripadnici takozvane ”Nacionalne republikanske armije” (Национальная республиканская армия) ili nekog drugog unutrašnjeg antirežimskog pokreta.
Argument i logika Grozeva da su Vladlen Tatarski i Aleksandar Dugin bili legitimne mete jer su radili kao ”propagandisti” ne samo da od velikog broja zapadnih medijskih komentatora stvaraju mete izložene političkom nasilju, nego i sam ”Belingke”t dovode u posebnu opasnost.
Intervju Hrista Grozeva je na svom nalogu prokomentarisao i Glen Grinvald (Glenn Edward Greenwald, @ggreenwald):
''Evo operativca Belingketa (@bellingcat), Hrista Grozeva (@christogrozev), koje finansira Vlada SAD, a koji eksplicitno tvrdi da je kafić koji je dignut u Sankt Peterburgu bio legitimna meta jer nije bio 'čisto civilni' (isti argument koji je Bin Laden koristio za 11. septembar i napad na WTC /World Trade Center/)''.
Grinvald je od strane Službe bezbednosti Ukrajine 2022. godine stavljen na listu javnih ličnosti za koje se navodi da promovišu rusku propagandu. Tokom nastupa u tok-šou programu Fox News, ”Tucker Carlson Tonight”, Naime, Grinvald je povodom izjave Viktorije Nuland (Victoria Nuland) izrazio ”podršku teoriji zavere o ukrajinskim biolaboratorijama”.
Naime, 8. marta 2022, na pitanje senatora Marka Rubia o prisustvu hemijskog i biološkog oružja u Ukrajini, Nulandova je odgvovorila: ”U Ukrajini postoje objekti za biološka istraživanja za koje smo zabrinuti da ruske snage možda pokušavaju da ih stave pod kontrolu. Sa Ukrajincima radimo na tome da sprečimo da bilo koji od tih istraživačkih materijala padne u ruke ruskih snaga”. Ova izjava ipak zvuči dvosmisleno tako da je kao adut mogu koristiti i ruska ali i suprotna strana.
Zahvaljujući Grinvaldovom radu, The Guardian (sa The Washington Post) je zbog izvještavanja o programu elektronskog nadzora Agencije za nacionalnu bezbjednost (National Security Agency, NSA) širom sveta, kao i curenju informacija zahvaljujući uzbunjivaču Edvardu Snoudenu (Edward Snowden), dobio Pulicerovu nagradu (Pulitzer Prize for Public Service) za 2014. godinu. Grinvaldov rad na priči o Snoudenu predstavljen je i u dokumentarcu Citizenfour, koji je 2014. osvojio Oskara za najbolji dokumentarni igrani film (87th Academy Awards). Grinvald učestvovao u prijemu nagrade sa rediteljkom Laurom Poitras i Snoudenovom devojkom, Lindzi Mils (Lindsay Mills). U biografskom trileru Olivera Stona iz 2016, Snowden,u kome Snoudena glumi Džozef Gordon Levit (Joseph Leonard Gordon-Levitt), Grinvalda je igrao Zahari Kvinto (Zachary Quinto). Tokom svog rada, Grinvald je podržavao i Džulijana Asanža (Julian Assange) tako da se teško može optužiti za pristrasno ili ratnohuškačko novinarstvo. Ako ništa drugo, po nagradama se svakako može meriti sa Grozevom.
Još jedan od čestih učesnika ”Tucker Carlson Tonight”, Majkl Trejsi (Michael Tracey), slično je reagovao na izjavu bugarskog ”istraživačkog novinara” bugarskog porekla:
''Skorašnji dobitnik Oskara pred ushićenom gomilom u Holivudu, Bellingcat operativac @christogrozev, javlja se u etru eksplicitno opravdavajući legitimnost onoga što naziva „dobro izvedenom“ bombaškim napadom na kafić u Sankt Peterburgu''.
Kada govorimo o spornom intervjuu i komentarima Aleksa Rubinštajna i Majkla Trejsija, moramo se osvrnuti na biografiju samog Grozeva. Ukratko, novianrsku praksu je stekao u rodnoj Bugarskoj da bi ubrzo prešao na Zapad. Prvi investitor mladog Grozeva bio je izvesni Džon Kluge (John Kluge), amerikanizovani Nemac koji je posle Drugog svetskog rata počeo da kupuje radio stanice širom Evrope. Upravo je Kluge 1995. poslao Hrista Grozeva u Rusiju, gde se stvarao novi medijski holding kao deo Klugeovog carstva, koji je uključivao radio stanice poput Eldoradio, On Seven Hills, Nika i drugih. Koristeći format kratkih vesti i podkastova uguranih između muzičkih programa, kao i analitičkih programa, Grozev se vešto bavio prozapadnom propagandom. Poslovanje Hrista i njegovih vlasnika je 2006. prešlo je u ruke kompanije European Media Group. Grozev je još u to vreme vodio neke od svojih visokih istraga u saradnji sa ”Belingketom”.
Bellingcat je navodno grupa istraživačkih novinara sa sedištem u Holandiji koja se specijalizovala za proveru činjenica i obaveštajne podatke otvorenog tipa (OSINT). Osnovao ga je britanski novinar i bivši bloger Eliot Higgins u julu 2014. ”Belingket” je objavljivao nalaze novinarskih istraga o ratnim zonama, kršenju ljudskih prava i kriminalnom podzemlju. Ubrzo je postalo jasno da istraživači grupe manje koriste otvorene izvore a više se oslanjaju na informacije dobijene od obaveštajnih službi (bez mogućnosti provere).
Naime, očito je da danas postoje ”otvoreni izvori” ali mnogima oni nisu dostupni. Slično je i sa frazom ”slobodnih medija”; dostupni su svi zapadni ali striktno zabranjeni oni u kojima se može čuti drugačije mišljenje. I sve to u cilju ”suzbijanja malignog uticaja”. Znači, ukrštanje i provera vesti je onemogućena – jednostrana je. Grozev je u grupi postao specijalista za Rusiju i brzo se ”proslavio” istragom slučajeva obaranja leta 17 Malaysia Airlines, ”trovanju” Sergeja Skripalja (Сергей Викторович Скрипаль), ”državnog udara” u Crnoj Gori i, iznad svega, proganjanju i udarima na Alekseja Navaljnog (Алексей Анатольевич Навальный). Naravno, tako je u prvi plan izbio i čuveni, smrtonosni otrov Novičok – koji nikoga nije uspeo da usmrti. Grozev je bio jedan od glavnih autora antiruske histerije – što mu je donelo velika priznanja.
Konačno, poznati režiser Daniel Roher, proslavljen filmom ”A nekad su bili braća” (Once Were Brothers, 2019), odlučio je da u produkciji CNN i HBO Max documentary snimi ”dokumentarac” kako ”novinar Belingketa Hristo Grozev i Marija Pevčih (Мария Константиновна Певчих) istraživačka novinarka, glavna istražiteljka i jedna od direktora Navaljnijeve Fondacije za borbu protiv korupcije (Фонд борьбы с коррупцией, ФБК), otkrivaju detalje zavere koja ukazuje na umešanost Putina u pokušaj uklanjanja Navaljnog (trovanje famoznim Novičokom 20. avgusta 2020 i sl.)”. Gledaoce kroz priču vode Hristo Grozev, Aleksej i Julija Navaljni, Marija Pevčih i Leonid Volkov. Naravno, bez ikakve veze sa sukobom u Ukrajini i antiruskom histerijom, potpuno zasluženo, film ”Navalny” dobija pregršt nagrada a kao finale, 12. marta 2023. godine – Oskara kao najbolji dokumentarni film – 95th Academy Awards! Upravo povodom dodela Oskara, Grozev je i dao sporni intervju koji je izazvao navedene reakcije.