Bez sumnje, potreba borbene avijacije za pomoć Ukrajini je tema februara. Najverovatnije, to se neće uskoro desiti već će se tema razvijati tokom tekuće godine. Sada mnogi na zapadu forsiraju da su Ukrajini potrebni borbeni avioni. Kijev je pre 15 dana zvanično zatražio F-16 od Holandije.
Dalje, tu je i poseta ukrajinskog predsednika, Zelenskog, Velikoj Britaniji. London je svog “dragog gosta” dočekao otvorena srca. U izjavi britanskog premijera, Sunaka, vidi se da je sve moguće, pa i isporuka borbenih aviona.
U tonu svog govora, Sunak je već dao nalog da Ministarstvo odbrane razmotri opciju ove isporuke. Pošto F-35 niko ne sme ni da spomene, naša pažnja je logično usmerena na Eurofighter Typhoon Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva.
Šta Zelenski želi?
Zelenski ima dva glavna zahteva – PVO i borbene avione koji su otporni na ruske napade.
Svakim danom sve više se nameće pitanje koje niko ne želi javno da postavi: nije li ovo pokušaj Kijeva da modernizuje svoje vazduhoplovstvo „besplatno“? Zašto baš u ovom trenutku Ukrajina želi borbene avione?
Budimo iskreni, ako Ukrajina trenutno dobije 100 zapadnih borbenih aviona, oni se ne mogu koristiti. Potrebno je mnogo vremena za obuku, kao i složena logistika, nova infrastruktura i preskupo održavanje. Da li neko očekuje da će Moskva, dok se to ne desi, pritisnuti „pauzu“ i čekati minimum 12 meseci da se Ukrajinci pripreme?
Suprotstavljanje Tajfunu
Pogledajmo situaciju iz perspektive rata u Ukrajini. Trenutno, ruska vojska je razmestila visokoefikasnu i višeslojnu kopnenu protivvazdušnu odbranu. U srcu ovog sistema su radari 48Ia6-K1 Podlet. Oni “love” neprijateljsku letelicu na udaljenosti do 100 km, a to se ne odnosi samo na avione koji lete na velikim visinama već i na avione koji lete nisko.
48Ia6-K1 služi protivvazdušnim raketnim sistemima S-400 i S-300V4 (Antej-4000) i direktno odgovora na pretnje sa kraće udaljenosti. Rusija je rasporedila protivvazdušne sisteme Buk-M2, Buk-m3, Tor-M1, Tor-M2.. Dakle liniju fronta drže na nižem rastojanju i od aviona koji lete izuzetno nisko.
Tajfun se ne može sakriti od radara 48Ia6-K1. Međutim, veći problem je što britanski Tajfuni su trenutno podešeni da svojim projektilima daju mnogo veći domet, a to se postiže letenjem na velikim visinama, takođe problem za britanske avione jer je ruska odbrana rešila ovaj problem upotrebom krstarećih raketa dugog dometa.
U stvarnosti, S-400 i S-300V4 Oružanih snaga Rusije moraće da traže Tajfune visoko na nebu, što je, u blizini linije fronta, nepovoljna situacija za ukrajinske pilote. Eurofighteri na velikim visinama imaju ograničene mogućnosti – bombe Paveway II sa nišanskom kapsulom Litening III. Realno, ove bombe su same po sebi bezbedne što se tiče pretnje na liniji fronta.
Zašto je let na malim visinama beskoristan?
Ovi lovci mogu da sprečavaju buduću invaziju ili dublji prodor u vazdušni prostor Ukrajine. U trenutnoj situaciji, međutim, Tajfuni će morati da odustanu od letenja na velikim visinama. Leteci bliže zemlji, Tajfuni rizikuju ne samo da padnu u domet GBAD-a, već i da svoje rakete učine neefikasnim.
Višeslojna kopnena PVO je veoma efikasna na velikim visinama, ali može da presreće avione i na malim visinama. Efektivni domet koji Ukrajinci žele mogu da obezbede samo najnaprednije rakete u ovom trenutku. A to su AIM-120D ili evropski Meteor.
Druge prepreke
Ukrajina će morati da “provede” dug period dok se prvi obučeni piloti Tajfuna ne vrate sa obuke, a i kad se vrate sa skraćene obuke, nisu iskusni.
Ni Eurofighter ni F-16 nisu dizajnirani za poletanje sa kratkih pista. Gde će se tačno Tajfuni nalaziti u Ukrajini? Kako će se sakriti od ruskih obaveštajaca? Ukrajina će biti prinuđena da „izađe na otvoreno“ i počne da širi piste za poletanje i sletanje borbenih aviona.