Podmuklosti ratišta – Okvir automatske puške kao zamka 

Ljudska mašta stvarno ne poznaje granice kada je reč o nanošenju štete (eufemizam za ubijanje i ranjavanje) živoj sili protivnika. Podmuklosti, dovitljivosti i snalažljivosti nema kraja. Sve može biti izvor opasnosti, pogotovo ako je reč o nekom miniranom sredstvu. Primera je bezbroj i sve što ću navesti već se nalazi u priručnicima: trup vojnika koji leži na mini, dečja igračka, “kašikara“ u čaši koja stoji na odškrinutim vratima i čeka da ih neko otvori; nehajno nameštena stolica u čijoj nozi se nalazi igla koja detonira eksploziv, brava na kući, otškrinut prozor, itd…Većina tih zamki je smrtonosna ili može naneti trajne posledice, pri čemu je pored jednog vojnika manje, postignuto da neprijatelj ima jednog invalida više, a umnoženo s porodicom koju treba da izdržava, to se povećava progresivno.

Ipak, i među bezbrojnim dovitljivostima minera, jedna zamka više od trideset godina zadivljuje deminere i hobiste jer je gotovo savršena. Reč je o magacinu (okviru, šaržeru) za automatsku pušku! Bezazleni deo opreme koji nikada nije višak. Vojnici ih često sastavljaju po dva u kontra-smeru i lepe trakom, dobijajući tako “bosanski okvir“. To se radi u svim zemljama sveta i verovatno svi imaju svoj naziv za tu dovitljivost. Stoga nije čudo da se vojnik na ratištu sagne i pokupi još jedan okvir, pogotovo ako na onoj rupici vidi da je on gotovo pun. 

ŠEMATSKI PRIKAZ AUTORA KOJI JE VEROVATNO BIO U SNAGAMA IFOR
ŠEMATSKI PRIKAZ AUTORA KOJI JE VEROVATNO BIO U SNAGAMA IFOR

Za magacin-zamku hobisti i profesionalci širom sveta su saglasni da je prvi put primećen u jednom od rovova u Bosni. Najpre se činilo da je taj magacin bačen ili je ispao nekom borcu prilikom naglog napuštanja položaja (bežanja) pod udarom minobacačke vatre. Slučajnost ili puka sreća htela je da mineri koji su oprezno krenuli da pregledaju napušteni rov, prvi spaze taj okvir. On nije stigao do boraca jedinice u nastupanju. Spolja je izgledao kao svaki drugi okvir. Štaviše, kontrolna rupica pokazivala je da je on gotovo pun. Šta je to minera nateralo na povećan oprez ? Možda je to bio neobičan položaj magacina (ostavljen da bude nađen) ili poznavanje prakse protivničke vojske (neko magacin zadene za pojas, neko u rap, u nedra, nalepi na kundak, itd). Ima vojnika koji pedantno pokupe sve za sobom (i u ratu se štedi), a neko se i ne obazire. Uglavnom, mineru se učinilo nešto čudno i rešio je da proveri. U pravom trenutku je primetio alkicu (sličnu onoj na kašikari) na dnu magacina. Njoj tu nije bilo mesto i to je već bilo razlog za uzbunu. Moguće je taj, koji je hteo da ostavi magacin-zamku, jednostavno zaboravio da izvuče taj osigurač u brzini ili se, jednostavno, uplašio, posumnjao u sigurnost naprave i odbacio ju je od sebe. Na taj način ostavio je mogućnost neprijatelju da utvrdi o čemu se radi i da je demaskira i, naravno, razminira.

Deminer je pažljivo je rasklopio magacin, pri tom vodeći računa o naprezanju opruge i već tada je video da je pritisak nešto drugačiji. Unutra je zatekao neverovatnu sliku: između metka koji se video kroz rupicu i onih pet koji su bili na vrhu magacina, nalazilo se pakovanje od 35 grama brizantnog eksploziva koji je bio povezan za mehanizmom za aktiviranje (videti skicu)! U momentu kada bi taj peti metak bio donesen u cev (svejedno da li rafalnom ili jedinačnom paljbom), mehanizm bi se aktivirao i usledila bi eksplozija. Ta količina ekploziva mogla je da izazove pogibiju borca, a svakako bi ga osakatila ili oslepela. Mnogo puta smo na raznim snimcima videli da borci nepravilno koriste automatsku pušku time što je drugom rukom ne drže za oblogu cevi, već za okvir (kao nekada što su držani “šmajseri“). U svakom slučaju vojnik ostaje bez ruku (strada i druga ruka usled blizine mehanizma za okidanje), a moguće je i slepilo i druge povrede (ako se dejstvuje iz stojećeg ili klečećeg položaja).  

NEPRIJATNA IZNENAĐENJA
NEPRIJATNA IZNENAĐENJA

Zbog čega je ovo sredstvo toliko podmuklo? Zbog svoje neprepoznatljivosti i neočekivanosti. U žaru borbe, kada je svaka sekunda važna, malo je verovatno da će se borac obazirati na svaki detalj (oborenu granu na putu, bačen deo opreme, itd), jer bi ga to usporilo do apsurda. S tim su računali tvorci ovakve naprave. Svako bi se savio da uzme još jedan okvir jer se na njemu, kako rekosmo, spolja vrlo teško može uočiti razlika između pravog i miniranog okvira. Verovatnoća stradanja od ovakve naprave bila je ogromna. Improvizovana uputstva za deminere i borce izričito naglašavaju da se takva zamka može otkriti isključivo pomoću prenosnog rendgena, ali to je vrsta luksuza koje nemaju ni sve bolnice. Onog momenta kada se izvuče osigurač, samo veoma vešto oko i pažljiv posmatrač može da uoči mesto gde je osigurač bio. Uputstva IFOR su takođe nalagala izuzetan oprez kod ovakvih situacija. 

Uvid u skice i tehničke crteže nam govori sledeće: za pravljenje ovakve zamke, potrebno je određeno tehničko i minersko znanje i iskustvo, kao i radionički uslovi. Zato se pretpostavlja da nije bilo mnogo takvih primeraka. Kako smo naveli, ovaj izum pripisuje se bosanskom ratištu, na kome se stvarno sve i svašta moglo videti. Neki hobisti, pa i ozbiljni istraživači, nagoveštavaju da se tako nešto moglo naći i u Africi , pa i u Afganistanu. Za Afriku je teško dokazati, a za Afganistance znamo da su u kućnoj radinosti umeli da naprave sve i svašta, uključujući i automatske puške. Nije isključeno da su došli i na ideju da stvore magacin-zamku, ali zvanično ona se vezuje za ratište naše nekadašnje države.

Uputstvo za odbranu od ovog sredstva je ono koje svaki inžinjerac zna: ne diraj ono što je nepoznato i sumnjivo, jer sve može biti izvor opasnosti.

Ostavite Vaš Komentar: