Havanski sindrom (Havana syndrome)

Voren Strobel (Warreen P. Strobel) je 28. septembra 2021 među ekskluzivnim vestima u Wall Street Journal-u objavio da je CIA iz Beograda evakuisala obaveštajnog oficira na službi u Srbiji, koji je “poslednjih nedelja imao ozbiljne povrede od neuroloških napada poznatih kao “Havana sindrom“. 

Ambasada SAD u Havani Photo AFP
Ambasada SAD u Havani Photo AFP

Čuli smo za “Stokholmski“ (zbližavanje talaca sa otmičarima) i “Vietnamski sindrom“ (averzija javnosti prema američkim prekomorskim vojnim angažmanima), kao i za “Posttraumatski stresni poremećaj“ (PTSD, PTSP, koji mnogi pogrešno poistovećuju sa “Vijednamskim sidnromom“). Sada je aktuelan “Havasnki sindrom“; na svu sreću, američka vlada se pobrinula da svi pogođeni ovim tajanstvenim pojavama (smetnjama, bolešću?) – dobijaju finansijsku podršku. Nadamo se da ta podrška neće povećati broj “žrtava“ željnih finansijske podpore…. 

Šta je, u suštini, “Havana sindrom“, za koga možda ne bi smo ni znali da nesrećni “operativac CIA“ nije morao da napusti Beograd? 

Kao prvo, nakon niza nejasnih, kontraverznih a često i senzacionalističkih vesti, nakon bezbroj radnih komisija, nakom okrivljavanja crvrčaka, mobilnih telefona, Rusa, deterdženata i ko zna čega još, tačan pojam i uzrok ovog sindroma još uvek nije definisan.

Havanski sindrom je, navodno, skup medicinskih simptoma koje je prijavilo osoblje ambasade SAD i Kanade prvo u Havani na Kubi, a zatim i u drugim zemljama. Naime, u avgustu 2017. pojavili su se izvještaji da je američko i kanadsko diplomatsko osoblje u Havani imalo neobjašnjive zdravstvene probleme koji su prvi put primećeni krajem 2016. godine. Do juna 2018. zabeleženo je 26 američkih građana sa sličnim simptomima. Zdravstvene smetnje su nastupale iznenadno: žrtve bi odjednom počele da čuju čudne zvukove koji su dolazili iz određenog pravca. Neki od njih su to doživeli kao pritisak, vibraciju ili osećaj uporediv sa vožnjom automobila sa delimično otvorenim prozorima (strujanje vazduha). Ovi zvuci bi trajali od 20 sekundi do 30 minuta i uvek su se javljali dok su žrtve bile u svojim stanovima ili hotelskim sobama. Pri tome, ljudi iz neposredne blizine, uključujući članove porodice ili hotelske goste u susednim sobama, nisu prijavljivali slična zapažanja. “Napadnute“ ličnosti su opisale simptome kao što su gubitak sluha, gubitak pamćenja i mučnina. Neki radnici američke ambasade doživeli su i trajne zdravstvene posledice, uključujući jednog neidentifikovanog diplomatu za koga se tvrdi da je kasnije bio primoran da koristi slušni aparat. Stejt department je izjavio da su zdravstveni problemi rezultat napada ili izloženosti nepoznatom uređaju. Nagađalo se da je izvor  neka vsta zvučnog (soničnog) oružja (sonic weapon), pri čemu su neki istraživači prvenstveno insuinirali na zvuk duboke frekvencije  koji ljudsko uho  ne može osetiti (od 0 do 20 Herca) – tzv. infrazvuk.

Poznato je da policijske snage širom sveta prilikom kontrole mase (javni neredi)  odavno koriste “zvučne topove“ odnosno “uređaje sa velikim akustičnim dometom“ (Long-Range Acoustic Device, LRAD). Njima je bila opremljena i londonska policija tokom Olimpijskih igara 2012 godine. Neki vlasnici radnji u Velikoj Britaniji, u cilju da spreče okupljanje tinejdžera u blizini prodavnica, koriste takozvane Moskuitos, uređaje koji emituju visoke tonove (15-18 kHz), nečujne za ljude starije od 25 godina. Policijski “zvučni topovi“ proizvode zvuk nivoa 150 dB/m2. Oni u principu zaglušuju masu u radijusu do 15 metara. Konačno, zvuk se koristio i u psihološkim operacijama – američka vojska je zatvorenicima u Gvantanamu puštala Heavy metal  muziku u pokušaju da ih iznuri i olakša ispitivanje. No, slični uređaji su montirani i na brodovima koji se bore protiv somalijskih gusara a njihov zvuk se rasprostire i do više kilometara. 

Ali, stručnjaci tvrde da ovakve naprave nemaju veze sa infrazvukom i “Havanskim sindromom“.

Hotel Nacional Havana Cuba
Hotel Nacional Havana Cuba

Kao odgovor na oboljevanje svojih službenika, SAD su u avgustu 2017. proterale dvojicu kubanskih diplomata. U septembru, Stejt department je  izjavio da iz ambasade u Havani povlači osoblje koje nije neophodno i upozorio je svoje građane da ne putuju na Kubu. U oktobru 2017. tadašnji predsednik Donald Tramp je izjavio kako veruje da je za “neobične napade“ odgovorna Kuba. SAD  su 2. marta 2018. objavile kako će, zbog zabrinutosti za zdravstveno stanje prouzrokovano napadima,  u ambasadi u Havani zadržati minimum osoblja, neophodnog samo za obavljanje „osnovnih diplomatskih i konzularnih poslova“. 

Studija o slučaju diplomatskih radnika na Kubi, objavljena 2019. u časopisu “Američka lekarska asocijacija“ (JAMA), otkrila je da su žrtve doživele određene oblike povrede mozga, ali nije utvrđen uzrok ili specifičan karakter trauma. Iako nije postignut konsenzus o uzroku sindroma, koautor ove studije je smatrao da je „glavni osumnjičeni“ – mikrotalasno oružje. Stručna komisija “Nacionalnе akademijе nauka, inženjerstva i medicine“ (NASEM) je u decembru 2020. zaključila da je mikrotalasna energija (konkretno, usmerena impulsnaradiofrekventna energija, RF) „najverovatnije objašnjenje za razmatrane slučajeve“ ali da je u igri i „svaki drugi mogući uzrok.“ Tokom ove, 2021. godine, istražitelji su analizirali nove dokaze, uključujući i krvne markere pacijenata. Američke obaveštajne službe takođe nisu postigle konsenzus oko uzroka “havanskog sindroma“, ali američki obaveštajci i vladini zvaničnici izražazili su sumnju da odgovornost snosi – ruska vojna obaveštajna služba. Iako je Stejt department navedene događaje nazvao „neobjašnjivim zdravstvenim incidentima“ (unexplained health incidents, UHI), direktor CIA je javno izjavio da se radi o „napadima na njegove ljude“.

Ubrzo je slične problem prijavilo i kanadsko osoblje stacionirano na Kubi. Početkom 2018. kanadsko Ministarstvo inostranih poslova i međunarodne trgovine (Global Affairs Canada) je iz Havane povuklo svoje diplomate sa porodicama. Takođe je prijavljeno da nekoliko Kanađana koji su bili pogođeni sindromom 2017, zbog zdravstvenog stanja još uvek nisu u stanju da nastave sa radom. Tokom marta 2018, glavni neurolog iz Pitsburga je na osnovu snimaka magnetnom rezonancom (MRI) i drugih testova izvedenih na neodređenom broju kanadskih diplomata, dokazao  postojanje “povreda mozga“ sličnih onima zabeleženih kod američki kolega.  

Zbog nepoznanica oko uzroka “havanskog sindroma“, u februaru 2019. je u istraživanja bila uključena i “Kraljevksa kanadska konjička policija“ (Royal Canadian Mounted Police, RCMP).

Cvrčak

U februaru 2019. nekoliko kanadskih diplomata tužilo je vladu, tvrdeći da ih nije zaštitila i odmah se pozabavila njihovim zdravstvenim problemima. Vlada je novembru iste godine pokušala da odbaci tužbu tvrdnjom da nije zanemarila svoje dužnosti prema zaposlenima. Zvaničnici su priznali da su neki od 14 tužilaca imali simptome slične potresu mozga, ali da nije utvrđen tačan uzrok niti medicinska dijagnoza ovih nalaza. U saopštenju od novembra 2019, Global Affairs Canada je saopštila da „nastavlja da istražuje moguće uzroke neobičnih zdravstvenih simptoma“.

Nakon što su se glasovi o incidentima proširili u širokoj javnosti, kubanski ministar inostranih poslova je optužio SAD da šire neistine i porekao svaku vezu i saznanja Havane o zdravstvenim problemima diplomata i uzrocima istih.

Kubanska vlada je SAD ponudila saradnju u istrazi incidenata. Naučnici i pravnici su intervjuisali 300 suseda diplomata, pregledali su dva hotela i izvršili medicinske preglede nediplomatskog osoblja koje je moglo biti izloženo sličnim efektima.  National Broadcasting Company (NBC) je prenela da su kubanski zvaničnici izjavili kako su analizirali uzorke vazduha i tla i razmotrili moguću vezu sa nizom toksičnih hemikalija. Takođe su ispitali mogućnost uticaja elektromagnetnih talasa, pa čak i insekata, ali nisu otkrili ništa što bi moglo biti uzrok navodnih medicinskih simptoma. Nakon sastanka predstavnika Kube i FBI, Kubanci su izjavili da se SAD nisu saglasile da istražnim organima u cilju kompletiranja istrage obezbede uvid u medicinske nalaze oštećenih niti pristup njihovima domovima. Panel od 16 naučnika Kubanske akademije nauka, koji je 2021. godine organizovala kubanska vlada, izvestio je da „narativ o misterioznom sindromu nije naučno prihvatljiv ni u jednoj od njegovih komponenti“. Panel se posebno pozabavio hipotezom o mikrotalasnoj energiji, napisavši: „Nijedan poznati oblik energije ne može selektivno izazvati oštećenje mozga (čak i sa laserski navođenom preciznošću) pod uslovima opisanim u navodnim incidentima u Havani.“

U januaru 2018, Associated Press je izvestio da, prema tajnom izveštaju FBI, dokazi o namernim zvučnim napadima nisu pronađeni. Stejt department je istog meseca, a po nalogu državnog sekretara Reksa Tilersona (Rex Tillerson), sazvao “Odbor za razmatranje odgovornosti“ kao “interni mehanizam za reviziju bezbednosnih incidenata koji su uključivali diplomatsko osoblje“. Na čelo odbora postavljen je penzionisani ambasador SAD u Libiji, Piter Bode (Peter Bodde). New Yorker je u novembru 2018. otkrio da je istraga FBI bila sabotirana od strane CIA i Stejt departmenta; CIA je, navodno, zbog mogućeg curenja informacija, oklevala da drugim vladinim agencijama otkrije identitet pogođenih ličnosti. Osim toga, istragu su ometala i federalna pravila o zaštiti privatnosti zdravstvenih kartona zaposlenih.

Istraživači Univerziteta u Pensilvaniji (University of Pennsylvania) su na zahtev američke vlade  pregledali 21 ugroženog diplomatu. Pri tome, neki od njih su se oporavili relativno brzo dok su drugi  imali višemesečne simptome. Preliminarni rezultati ispitivanja objavljeni su u martovskom broju časopisa „Američkog medicinskog udruženja“ 2018. godine. U izveštaju se navodi da kod ispitanika „nisu pronađeni dokazi o abnormalnostima trakta bele materije mozga (bela materija je tkivo u mozgu koja se sastoji od nervnih vlakana – aksona koja povezuju nervne ćelije i pokrivena su mielinom)“ u odnosu na kontrolnu grupu dobrovoljaca istih godina. Zaključak je glasio da „izgleda da diplomate imaju raširenu moždanu mrežu“, odnosno, „novi sindrom koji podseća na trajni potres mozga“.

Naknadni nalazi Univerziteta u Pensilvaniji, objavljeni u julu 2019, otkrili su da su, u poređenju sa zdravom kontrolnom grupom, diplomate koje su prijavile povredu doživele traumu mozga. Napredna skeniranja magnetnom rezonancom otkrila su „razlike u zapremini bele materije celog mozga, regionalnoj zapremini sive i bele mase, integritetu mikrostrukture malog mozga i funkcionalnoj povezanosti u slušnoj i vizuoprostornoj podmreži“, ali nisu pronađene razlike u izvršnim funkcijama. Studija je zaključila da je osoblje fizički povređeno na način koji je u skladu sa opisanim simptomima ali nije iznela zaključak o uzroku, izvoru i načinu povrede. 

Policijski LRAD
Policijski LRAD

Kao odgovor na zahtev Stejt departmenta iz decembra 2017. godine, državni “Centar za kontrolu i prevenciju bolesti“ (Centers for Disease Control and Prevention, CDC) sproveo je “istragu neobjašnjivih događaja na Kubi“. Dvogodišnja analiza medicinske dokumentacije 95 američkih diplomata i članova njihovih porodica koji su nakon boravka u Havani prijavili simptome, u decembru 2019 je rezultirala izveštajem namenjenim samo za službenu upotrebu.

U skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama, onlajn vesti BuzzFeed Nevs i “Arhiva nacionalne bezbednosti“ “Univerziteta Džorž Vašington“ u  januaru 2021. su uspeli da dobiju izveštaj Centra. CDC je razvio „definiciju dvostepenog Havanskog sindroma“; prva faza se odvijala neposredno nakon senzornog događaja (dodirom, vidom, slušno), dok je druga nastupala kasnije, kao „kognitivni deficit (deficit globalnog intelektualnig učinka) ili vestibularni poremećaji (vrtoglavica, migrena)“. U izveštaju se navodi da je, „nakon proučavanja kartona 95 osoba, zaključeno da je 15 je imalo bolesti koje su zadovoljavale kriterijume za pretpostavljenu definiciju slučaja, 31 pacijent je klasifikovan kao mogući slučaj, a preostalih 49 nije zadovoljavalo kriterijume (51% nisu imali sindrom). Dve godine kasnije, šest ispitanika još uvek se nalazilo na rehabilitaciji  a četvorica se nisu nogla vratiti na posao. 

“Centar za kontrolu“ je zaključio da „dotadašnje evaluacije nisu identifikovale mehanizam povrede, proces izlaganja, efikasan tretman ili faktor ublažavanja neobjašnjive grupe simptoma koje su iskusili službenici stacionirani u Havani.“

Koautor studije  “Centra za kontrolu i prevenciju“ (JAMA), Daglas Smit (Douglas H. Smith), u intervjuu iz 2018. godine je izjavio da se “ glavnim osumnjičenim“ u osnovi ovog fenomena ubrajaju mikrotalasni talasi. Studija koju je prof. dr. Beatris Golomb (Beatrice Alekandra Golomb) 2018 godine objavila u časopisu Neural Computation odbacila je ideju da je izvor simptoma zvučni napad i zaključila je sve ukazuje na pulsno radiofrekventno/mikrotalasno zračenje (RF/MV). Prti tome, navela je da je u prošlosti američka ambasada u Moskvi bila izložena mikrotalasnom napadu. Mikrotalasnu teoriju je podržao i poznati naučnik Alan Frej (Allan H. Frey). No, poznato je da se interesovanje za mikrotalasno oružje nastavilo i nakon završetka Hladnog rata, i to ne samo u tadašnjem SSSR nego i u SAD. Izveštaji kažu da je američko vazduhoplovstvo devedesetih godina XX veka radilo na projektu pod kodnim imenom „Hello“, usmerenom na ispitivanje da li mikrotalasi mogu da stvaraju uznemirujuće zvukove u glavama ljudi. Jedan deo projekta, pod nazivom „Goodbie“, testirao je upotrebu talasa za kontrolu mase, a drugi, pod kodnim nazivom „Goodnight“, mogućnost da se koriste za eliminaciju ljudi. No, izveštaji stari jednu deceniju sugerisali su da projekti nisu doživeli uspeh.

Ali, vojni i bezbednosni krugovi nisu odustali od proučavanje uma i onoga što se sa njim može učiniti i sve vise su razvijali ispitivanja na ovom polju. Za sada poznati postignuti rezultati se ograničavaju na navedenu policijsku i antiterorističku (gusari) primenu.

U decembru 2020. godine je objavljena  studija koju je Stejt department naručio od stručne komisije „Nacionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine SAD“ (NASEM). U zaključku studije se navodi  da „se, sve u svemu, čini da je usmerena impulsna energija radio-frekvencije (RF)… prihvatljiva “ali da“ svaki mogući uzrok ostaje spekulativan „i da“ izveštaj ne treba posmatrati kao konačan“. Studija je navela da nedostatak informacija (kao što su podaci o medicinskim ispitivanjima pogođenih osoba) ograničava donošenje pravilnog i potpunog objašnjenjima famoznog „Havanskog sindroma“.

Neki naučnici, uključujući nukleranog fizičara Pitera Zimrmana (Peter Zimmerman), bioinžinjere Kenet Foster (Kenneth R. Foster) i Andreja Pahomova (Andrei G. Pakhomov) i neurologa sa kalifornijskog univerziteta (UCLA) Roberta Baloha (Robert W. Baloh), smatraju da je hipoteza o mikrotalasnom zračenju neverovatna; Baloh je zaključak „Nacionalnih akademija“ nazvao „naučnom fantastikom“.

U martu 2018, Kevin Fu i tim kompjuterskih naučnika sa Univerziteta u Mičigenu su u svojoj naveli studiji da je ultrazvuk – konkretno, intermodulaciono izobličenje od više nečujnih ultrazvučnih signala, nastalo usled kvara ili nepravilno postavljene kubanske nadzorne opreme – mogao biti izvor prijavljenih zvukova.

osoblje konzulata SAD u kineskom Guangzhou, prijavilo je cudne simptome
osoblje konzulata SAD u kineskom Guangzhou, prijavilo je cudne simptome

Američko osoblje na Kubi snimilo je zvučne zapise koje je prosedilo Associated Press-u. U januaru 2019., biolozi Alekander L. Stubbs sa Univerziteta Berkli i Fernando Montealegrez sa Univerziteta u Linkolnu analizirali su snimke i zaključili da zvuk nije izazvan dozivnom pesmom indijskog kratkorepog cvrčka (Anurogrillus celerinictus) nego tehnološkim uređajem. Stubbs i Montealegrez su uporedili „brzinu ponavljanja impulsa, spektar snage, stabilnost impulsa i oscilacije po impulsu“ sa snimkom. Zaključili su da “uzroci zdravstvenih problema koje je prijavilo osoblje ambasade izlaze iz okvira ovog rada“ i pozvali na “rigoroznije istraživanje izvora oboljenja, uključujući potencijalne psihogene efekte, kao i moguća fiziološka objašnjenja nevezano za zvučne napade“. Ovaj zaključak je uporediv sa hipotezom kubanskih naučnika iz 2017. da zvuk na istom snimku potiče od “poljskih zrikavaca sa Jamajke“. Šta vise, i Reuters je izvestio da je grupa fizičara i naučnika koji savetuju američku vladu (JASON), utvrdila da je uzrok zvukova u Havani „retki zrikavac iz džungle“.

Studija koju je naručila Global Affairs Canada o 23 kanadskih diplomata, završena je u maju 2019. godine. Studija je otkrila “kliničke, slikovne i biohemijske dokaze u skladu sa hipotezom“ o prekomernoj izloženosti inhibitorima holinesteraze (klasa neurotoksičnih pesticida), poput piretroida i organofosfata (OP) kao uzroku povrede mozga; ambasade i druga mesta u Havani često su prskana kao mera za borbu protiv komaraca i virusa Zika. No, u studiji je napomenuto da se ni drugi mogući uzroci ne mogu isključiti.

Studija Nacionalnih akademija iz 2020. pokazala je da je malo verovatno da je „akutna visoka izloženost OP i/ili piretroidima“ doprinela bolestima. Naime, ovu teoriju nije bilo moguće potvrditi usled nedostatka dokaza o izloženosti pesticidima i kliničke istorije bolesti povezane sa istima. Studija ipak „nije mogla isključiti mogućnost, iako neznatnu, da je izloženost insekticidima povećala podložnost faktorima koji su izazvali slučajeve osoblja ambasade.“ Ipak, zaključak je glasio da je “malo verovatno“ da je zarazna bolest (poput virusa Zika, čija je epidemija zabeležena  na Kubi 2016–2017) uzrokovala bolesti.

Savetnik Pentagona i profesor neurologije i biohemije na Univerzitetu Džordžtaun, Džejms Džordano, od koga je zatraženo da prouči slučajeve u Havani, izjavio je za BBC da se „na mozak gleda kao na bojno polje 21. veka“. „Naučna istraživanja o mozgu su postala globalna“ i vise strana proučava načine kako da se ošteti moždana funkcija. Što je najgore, na ovom polju istraživanja nema transparentnosti ili pravila.

Prema Džordanu, Kina i Rusija su se bavile istraživanjem mikrotalasa u industrijske svrhe. No, to je otvaralo mogućnost da se alati razvijeni za industrijsku i komercijalnu upotrebu – na primer za ispitivanje uticaja mikrotalasa na materijale – mogu prenameniti u druge, maligne svrhe. No, Džordano je postavio pitanje da čitava priča o “Havanskom sindromu“ nije možda i psihološke prirode, u smislu širenja straha i panike.

Bartolomjui Baloh su izneli pretpostavku da sindrom predstavlja masovnu psihogenu bolest, a ne „novi klinički entitet“. Oni su kao uzrok naveli neodređenost i nedoslednost simptoma, kao i okolnosti u kojima su se razvili (pogođeno osoblje bi bilo pod značajnim stresom jer su Sjedinjene Države upravo otvorile svoju ambasadu na Kubi).

U izveštaju JAMA za 2018. zaključeno je da je “psihogeni ili psihosomatski uzrok“’malo verovatan s obzirom na fizičke dokaze o traumi mozga. Studije neuro-snimanja pogođenih pokazale su neke strukturne razlike mozga u odnosu na kontrolne grupe.

U izveštaju Nacionalnih akademija za 2020. „izloženost hemikalijama, zaraznim bolestima i psihološkim efektima smogli su biti potencijalni uzroci ili povreda“, ali je utvrđeno da oni nisu prouzrokovali ispitivane simptome. Komitet je, naime, ispitivao „da li su psihološki i društveni faktori mogli izazvati simptome koje je prijavilo osoblje Stejt departmenta“, uključujući sugestiju Bartolomeja i Baloha da bi uzrok mogla biti masovna psihogena bolest. No, zaključeno je da bi se „verovatnoća masovne psihogene bolesti kao objašnjenje simptoma pacijenata mogla utvrditi samo uz dovoljan broj dokaza. 

Marc Polymeropoulos - jedna od pogodjenih sindromom za vreme sluzbe u Afganistanu
Marc Polymeropoulos – jedna od pogodjenih sindromom za vreme sluzbe u Afganistanu

U svojoj proceni potencijalnih društvenih i psiholoških uzroka, odbor je primetio mogućnost psiholoških odgovora zasnovanih na stresu, te da je veća verovatnoća da će ih izazvati potencijalne pretnje pripisane ljudskim izvorima nego drugi stresori. No, zaključeno je da stres nije mogao uzrokovati akutne „audio-vestibularne“ simptome koje su neki pacijenti doživeli, poput iznenadnih, neobjašnjivih zvukova. Ograničeni obim dostavljenih podataka ograničio je mogućnost istraživanja psiholoških i socijalnih faktora. 

Američka vlada nije objavila podatke o broju pogođenih osoba, ali su izveštaji medija ukazali na ukupno 130 mogućih slučajeva do kraja maja 2021. godine, što je do sredine septembra 2021. godine poraslo na više od 200 mogućih slučajeva. Slučajevi su pogađali pripadnike CIA, američke vojske, Stejt departmenta i članove njihovih porodica. Za neke izveštaje, nakon istrage, utvrđeno je da su verovatno povezani sa “havanskim sindromom“, dok drugi nisu bili u vezi sa istim. Sa druge strane, BBC News je 2018. godine izvestio da „jedan bivši zvaničnik smatra da je oko polovina slučajeva koje su prijavili američki zvaničnici verovatno povezana sa napadima protivnika“.

Američke diplomate u Kini, ali i agenti CIA koji su u drugim zemljama sarađivali sa partnerskim agencijama na suprotstavljanju ruskim tajnim operacijama, 2018. godine su prijavili probleme slične onima na Kubi. Prvi incident koji je američki diplomata prijavio u Kini dogodio se u aprilu 2018. u konzulatu u Guangdžou. Zaposleni je izvestio da od kraja 2017, ima određene simptome. Nekoliko osoba prebačeno je u SAD na lekarski pregled. U septembru iste godine, incident je prijavio i službenik USAID u američkoj ambasadi u Taškentu, Uzbekistan.

Odgovarajući na pitanja Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma 23. maja 2018, državni sekretar Majk Pompeo je posvedočio da je američko diplomatsko osoblje u Guangdžou prijavilo simptome „vrlo slične“ i „potpuno konzistentne“ sa onima prijavljenim sa Kube. The New York Times je 6. juna 2018. pisao da su najmanje dvojica američkih diplomatskih radnika stacioniranih u konzulatu Guangdžou evakuisani iz Kine, te da „ostaje nejasno da li su njihove bolesti rezultat napada“. Druge teorije uključivale su “toksine, uređaje za slušanje koji su slučajno ispuštali štetne zvukove ili čak masovnu histeriju.“ U junu 2018. godine Stejt department je objavio da je formirana radna grupa koja će ispitati ove slučajeve i ujedno upozorila na sve Amerikance u Kini da se čuvaju pošto su simptome slične povredi mozga imali i službenici van Guangdžoua. 

Neimenovani zvaničnik Bele kuće je 2020 godine prijavio je da je godinu dana ranije, dok je šetao svog psa u predgrađu Virdžinije u Vašingtonu, imao iscrpljujuće simptome. U novembru 2020. sličan incident je prijavljen na “Elipsi“, prezidentskom parku južno od Bele kuće (Ellipse, President’s Park South). Oba incidenta su bila slična onima koji su pogodili američko osobljе u inostranstvu, uključujući radnike CIA i Stejt departmenta. Federalne agencije su istraživale incident na “Elipsi“ a zvaničnici Ministarstva odbrane su u aprilu 2021. o tome izvestili članove Odbora za oružane snage Senata i Odbora za oružane snage Predstavničkog doma. Istražitelji su napomenuli da nisu uspeli da utvrde uzroke događaja i ko je bio odgovoran za njih, ali su, ipak, napomenuli da je moguće da su za to odgovorne Rusija ili Kina.

U svetu je 24. avgusta 2021. odjeknula vest da su dvojica američkih diplomata evakuisana iz ambasade u Hanoju, Vijetnam, nakon što su prijavljeni incidenti sa “havanskim sindromom“. Ovi slučajevi su, naime, uticali da se na tri sata odloži poseta potpredsednice SAD Kamale Haris (Kamala Devi Harris) Vijetnamu.

Izveštaji o napadima na američko obaveštajno osoblje započeli su krajem 2017. godine na sve većem broju lokacija širom sveta, uključujući Rusiju, Poljsku, Gruziju, Tajvan i Australiju; izveštaji su, između ostalih zemalja, stigli i iz Kolumbije, Kirgistana, Uzbekistana i Austrije.

Tokom 2021, desetine američkih kadrova u Beču, uključujući diplomate, obaveštajne službenike, pa i decu zaposlenih, patili su od simptoma sličnih “Havanskom sindromu“. Stejt department je u julu 2021. potvrdio da istražuje ove izveštaje. Austrijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da sarađuje sa američkim istražiteljima. Osim Havane, Beč je prijavio najviše incidenata. Iako nisu imenovani osumnjičeni za slučajeve u Austriji, primećeno je da je Beč bio domaćin posrednih razgovora između SAD i Irana o oživljavanju sporazuma iz 2015. godine. U septembru 2021, šef štaba CIA u Beču opozvan je zbog toga što nije preduzeo energične mere kao odgovor na slučajeve “Havanskog sindroma“ u svom sedštu.

Nekoliko meseci pre bečke afere, i u američkoj ambasadi u Berlinu su prijavljeni slučajevi “Havanskog sindroma“. U septembru 2021. godine, službenik CIA koji je putovao sa načelnikom Vilijemom Bernsom (Villiam Joseph Burns) u diplomatsku posetu Indiji, prijavio je simptome slične “Havanskom“. Wall Street Journal je 28.septembra 2021 objavio da je CIA evakuisala obaveštajca koji je služio u Beogradu. 

Troje zaposlenih u Beloj kući prijavilo je simptome u Inter Continental London Park Lane krajem maja 2019. Jedan od zvaničnika CIA koji je imao simptome u Australiji i na Tajvanu bio je jedan od prvih pet zvaničnika agencije. Ruska ambasada u Australiji odbacila je izveštaje da je osoblje CIA u Australiji na meti ruskih operativaca.

Long-Range Acoustic Device LRAD
Long-Range Acoustic Device LRAD
Istraga američke vlade

Američki Stejt department je u februaru 2021. godine najavio da istraga koja je u toku ima „visoki prioritet“. Pozivajući se na neimenovane obaveštajne i vladine zvaničnike, The New York Times je u julu 2021. izvestio da su Savet za nacionalnu bezbednost, Centralna obaveštajna agencija i direktor Nacionalne obaveštajne službe osnovali dva spoljna panela, jedan za istraživanje potencijalnih uzroka, a drugi za razvoj odbrambenih protivmera za zaštitu osoblja; pri tome, odabranim spoljnim naučnim saradnicima biće dozvoljeno da pregledaju relevantne poverljive obaveštajne podatke.

Mnogi bivši i aktuelni američki zvaničnici ukazali su, naravno, na Rusiju kao najverovatnije odgovornu za napade. Isto mišljenje delili su i analitičari CIA zaduženi za Rusiju, zvaničnici Stejt departmenta, spoljni stručnjaci za nauku i nekoliko žrtava. Rusija ima dugu istoriju istraživanja, razvoja i upotrebe oružja koje izaziva moždane poremećaje, poput “Moskovskog signala“ iz doba Hladnog rata, kojim je ciljana američka ambasada u Moskvi. Izveštaj NSA iz 2014. godine izazvao je sumnje da je Rusija koristila mikrotalasno oružje za gađanje stambenog prostora jedne osobe, nanoseći joj oštećenja na nervnom sistemu. 

Prema američkom mišljenju, Rusija ima interes da poremeti saradnju između SAD, Kine i Kube (koji su, inače, odlični?). Američke diplomate stacionirane u Kini i na Kubi koje su prijavile tegobe radile su na proširenju saradnje s tim zemljama, a neki analitičari CIA izrazili su sumnju da je Rusija na taj način pokušala da omete njihov rad.

U maju 2021. godine Politico je izviestio da su trojica sadašnjih i bivših američkih zvaničnika „sa direktnim znanjem o diskusijama“ rekli da američka vlada sumnja da iza navodnih napada stoji ruska vojnoobavještajna agencija GRU, iako obavještajna zajednica o tome nije „postigla konsenzus i donela formalnu odluku“. U maju 2021, The New Yorker je izvestio da je „radna hipoteza“ američke vlade da agenti GRU „mikrotalasnim uređajima ciljaju na američke zvaničnike radi prikupljanja obaveštajnih podataka sa njihovih računara i mobilnih telefona i da ti uređaji mogu naneti ozbiljnu štetu targetiranim osobamа“. No, američka vlada još nije javno optužila Rusiju za napade. Prema dvojici zvaničnika sa kojima je Politico razgovarao, „iako istražitelji nisu definitivno utvrdili da su ovi incidenti izazvani posebnim oružjem, veruju da bi se takav uređaj prvenstveno prevozio vozilom“, i „neki (uređaji) bi mogli biti dovoljno mali da stanu u veći ranac, a pojedinac se može ciljati na udaljenosti od 500 do 1000 metara.“ Džejms Lin, inače stručnjak za biološke efekte mikrotalasne energije, složio se da bi se napad „Havanskim sindromom“ mogao izvesti malim aparatom smeštenim u kombi ili SUV.

Unutar američke vlade, analitičari su raspravljali o tome da li napadi odražavaju namerni pokušaj nanošenja povreda ili su prijavljeni simptomi „posledica pokušaja da se primenom visoke tehnologije ukradu poverljivi podaci sa telefona i računara američkih zvaničnika“.

U članku Julije Iofe (inače ruskog porekla) objavljenom 2021. u časopisu GK, navodi se da „najubedljiviji dokazi“ o umešanosti Rusije potiču iz praćenja mobilnih telefona: „Koristeći ovu vrstu podataka, istražitelji CIA uspeli su da zaključe da su se ruski agenti nalazili u fizičkoj blizini oficira CIA u vreme kada su bili napadnuti u Poljskoj, Gruziji, Australiji i Tajvanu. U svakom slučaju, oficiri CIA koji su pogođeni 2019. godine bili su u dometu pojedinaca za koje se veruje da su bili agenti FSB. U dva incidenta, podaci o lokaciji očigledno su pokazali da su agenti FSB bili u istom hotelu i u isto vreme kada su njihove mete doživele pojavu simptoma.“

U izveštaju za 2021. u New Yorkeru se navodi niz incidenata koje je ispričao Mark Vandrof, bivši viši direktor za odbrambenu politiku u Savetu za nacionalnu bezbednost: “Jedna od najdramatičnijih epizoda uključivala je američkog oficira stacioniranog u zemlji sa velikim ruskim prisustvom. Dok je automobilom ulazio u prometnu raskrsnicu, iznenada mu se učinilo da će mu glava eksplodirati. Njegov dvogodišnji sin na zadnjem sedištu počeo je da vrišti. Kada je oficir ubrzao izvan raskrsnice, pritisak u glavi je prestao, a sin je utihnuo. Sličan incident prijavio je operativac CIA koji je bio stacioniran u istom gradu i koji nije imao nikakve veze sa prethodnim oficirom.“

U oktobru 2020. New York Times je izvestio da su se američke diplomate i obavještajni oficiri, uključujući i visoke čelnike, sukobili sa predstavnicima Trampove administracije, uključujući direktorku CIA Đinu Hapsel i čelnike Stejt departmenta, oko prirode i uzroka sumnjivih napada. Istraga časopisa Times otkrila je da je Stejt department „izvršio nedosledne procene pacijenata i događaja, zanemario medicinske dijagnoze i uskratio osnovne podatke Kongresu“. Uprkos opštem mišljenju unutar američke vlade da je Rusija odgovorna, dva američka zvaničnika rekla su za Times da Haspel nije ubeđenа u odgovornost Rusije, pa čak ni u to da li je došlo do napada. Nakon deklasifikacije izveštaja Stejt departmenta iz 2018, dokumenti su ukazali da je početno istraživanje napada bilo pogrešno. Peter Kornbluh iz Arhiva za nacionalnu bezbednost primetio je da je u izveštaju za 2018. „početna istražna procena odeljenja o tome šta se dešava“ narušena haosom, neorganizovanošću i prekomernom tajnošću. Godine 2021. izvori upoznati sa tekućim istragama rekli su za CNN da je primarna prepreka napretku u istraživanju sindroma bio nedostatak međuagencijske koordinacije između CIA, FBI, Centara za kontrolu i prevenciju bolesti i Stejt departmenta. Ograničena koordinacija među različitim agencijama zasnivala se delom na “poverljivoj prirodi nekih detalja i ograničenjima privatnosti zdravstvenih kartona, što je ometalo napredak“.

Istraga američkog Ureda je u aprilu 2020. utvrdila da postoji „značajna vjerovatnoća zloupotrebe“ od strane rukovodstva Stejt departmenta. Mark Lenzi, koji je bio službenik diplomatske bezbednosti Stejt departmenta stacioniran u Guangdžou, optužio je odeljenje za „namerno zataškavanje na visokom nivou“ i da nisu zaštitili svoje zaposlene. Mark Polimeropoulos, 26-godišnji veteran CIA koji je penzionisan 2019, takođe se osećao izdanim od strane CIA, optužujući agenciju da u decembru 2017 u Moskvi nije na odgovarajući način reagovala na napad koji mu je izazvao vrtoglavicu. Polimeropoulos se godinama, sve dok agencija nije posumnjala na sličnosti između njegovih i simptoma zbeleženih kod diplomata u Havani, borio za pravo na specijalan medicinski tretman. Polimeropulosu je konačno u medicinskom centru “Valter Rid“ dijagnostikovana traumatska povreda mozga. 

LRAD na USS Donald Cook tokom lova na pirate
LRAD na USS Donald Cook tokom lova na pirate

Pred kraj Trampove administracije, Ministarstvo odbrane osnovalo je radnu grupu za istraživanje izveštaja o napadima na osoblje Ministarstva odbrane u inostranstvu. Grupa je nastala delimično i zbog frustracije sporim i nejasnim odgovorom CIA i Stejt departmenta. Kristofer Miler, koji je u to vreme bio vršilac dužnosti ministra odbrane, rekao je 2021. godine: „Znao sam da CIA i Stejt Department ne shvataju ovo ‘sranје’ ozbiljno i hteli smo da ih prodrmamo osnivanjem naše radne grupe.“ Miler je izveštaje o misterioznim simptomima počeo smatrati visokim prioritetom još u decembru 2020, nakon što je obavio intervju sa osobom sa velikim borbenim iskustvom a koja je detaljno opisala simptome.

U decembru 2020, nakon stalnih izvještaja o iscrpljujućim napadima na agente širom sveta, CIA je osnovala svoju radnu grupu za istragu ovih slučajeva. Nakon što je 2021 na mesto direktora agencije stupio Džozef Berns, istraga je ubrzana. Bеrns je za vođenje iste zadužio oficira koji je prethodno rukovodio potragom za Osamom bin Ladenom 

U maju 2021. godine Politico je izvestio da su obaveštajni zvaničnici nedavno izjavili pred Kongresom da se istraga proširila na svih 18 saveznih obaveštajnih agencija i da se fokusirala „na potencijalno učešće GRU“.

Kao odgovor na „Havanski sindrom“, deset američkih senatora predložilo je zakon kojim bi se “popunila rupa“ u Federalnom zakonu o naknadama zaposlenima. Naime, zakonom nisu bila pokrivena oboljenja usled oštećenja organa kao što su mozak i srce. Zakon o pomoći američkim žrtvama pogođenim neurološkim napadima (HAVANA), usvojen u junu 2021, ovlastio je direktora CIA i državnog sekretara da pružaju finansijsku podršku osoblju koje ima povrede mozga. 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.