Vienna Oružje Online

English Na bečkoj Diplomatskoj akademiji (Diplomatische Akademie Wien) 1 jula 2020 je održana međunarodna konferencija Od Dana pobede do Korona užasa (From the Victory Day to Corona Disarray), kojom je obeleženo 75 godina kolektivne evropske bezbednosti i sistema zaštite ljudskih prava – značaj nasleđa antifašizma za zajedničku pan-evropsku budućnost (From the Victory Day to Corona Disarray: 75 years of Europe’s Collective Security - Legacy of antifascism for the common pan-European future and Human Rights System). Samo mesto konferencije ima simbolički značaj; bečku Akademiju, pod nazivom C. i k. Akademije za Orijentalne jezike (Kaiserlich-königliche Akademie für Orientalische Sprachen) osnovala je još 1754 godine carica Marija Terezija. Iako je kroz vekove menjala naziv, ova akademija se i zvanično vodi kao nastarija evropska diplomatska visokoškolska ustanova. Vreme održavanja konferencije odabrano je, kako i sam naziv kaže, u znak jubilarne godišnjice pobede nad fašizmom, ali i u jeku jedne od najvećih pandemija koja je pogodila svet u poslednja dva veka. Oba slučaja, po logici stvari, trebalo bi da iskažu potrebu ne samo za evropskim nego i globalnim jedinstvom, empatijom i saradnjom, baziranim na iskustvima antifašističke borbe i borbe protiv epidemija koje su odnele vise žrtava nego ratovi. Kao nezaobilazne teme nametnule su se i ekonomija i globalizacija, koje trpe udarce zbog političke podeljenosti, borbe za energente, tržišta i globalni uticaj, a sada i posledica pandemije. https://www.facebook.com/watch/?v1005316476590786 Na konferenciji je preko 20 učesnika - eksperata iz političkih, društvenih, humanističkih nauka, umetnosti i kulture, iz skoro celog sveta, dalo svoje viđenje o zadatoj temi. O različitim oblastima rada i poreklu učesnika ukazuje prisustvo, između ostalih: Stivena Klemonsa (Steven Craig Clemons),američkog žurnaliste i blogera. Američki štampani i elektronski časopis The Hill je 19 aprila 2019 Klemonsa angažovao kao urednika-konsultanta (editor-at-large). The Hill je, inače, u vlasništvu Capitol Hill Publishing, sestrinske kompanije News Communications, Inc. Do tada, Klemons je bio saradnik i urednik u The Atlantic, AtlanticLIVE, digitalnogbiznis-magazina Quartz iMicrosoft National Broadcasting Company. Posebnu popularnost je stekao preko bloga Washington Note. Dugo vremena je bio na vodećim funkcijama American Strategy Program-a - think tank američke organizacije New America Foundation. Nova Amerika se opisuje kao organizacija radikalnog centrizma. Izraz radikalni centrizam je na popularnosti dobio nakon završetka Hladnog rata, kada je nestanak ideološke borbe levice i desnice mnoge naveo da opcije političkog centra prihvate kao jedinu adekvatnu alternativu za savremeni svet. Opredeljujući se za ovakvu politiku, Klemons je lično za sebe izjavio da je ''progresivni realista''; Antona Pelinke, austrijskog pravnika i politikologa, profesora na budeimpeštansкom Centralnoevropskom univerzitetu ( Közép-európai Egyetem, CEU) i na univerzitetu u Insbruku (Leopold-Franzens-Universität Innsbruck). Pelinka se bavi vrlo širokim spektrom tema iz savremene politikologije, prvenstveno austrijskim političkim sistemom. Računarski bibliotečki centar (Online Computer Library Center, OCLC, neprofitna organizacija zamišljena kao računarski bibliotečki servis i istraživačka organizacija sa ciljem da olakša pristup i pojeftini troškove dobijanja informacija) uglavnom ukazuje na njegove radove ''Predrasude'' (Handbook of Prejudice), ''Globalna Austrija: mesto Austrije u Evropi i svetu'' (Global Austria: Austria's Place in Europe and the World), ''Austrija: iz senke prošlosti'' (Austria: Out of the Shadow of the Past), ''Socijaldemokratija'' (socijaldemokratske stranke u Evropi), radove bazirane na mirovnim istraživanjima (Friedensforschung, Konfliktforschung, Demokratieforschung. Ein Handbuch), austrijskom istorijskom sećanju i nacionalnom identitetu, teme poput izazova etničkih sukoba, demokratije i samoodređenja u centralnoj Evropi, kao i demokratije u Indiji (Democracy Indian style: Subhas Chandra Bose and the creation of India's political culture). Pelinka stavlja glavni akcenat na demokratsku teoriju, politički sistem i političku kulturu u Austriji i uporedna istraživanja stranaka i udruženja. Vodeći je međunarodni ekspert za teme poput desničarskog ekstremizma i ksenofobije u društvu, na šta ukazuje i njegov rad ''Pet pitanja za tri generacije: antisemitizam i mi danas'' (Fünf Fragen an drei Generationen. Der Antisemitismus und wir heute); Lamberta Zanijera (Lamberto Zannier), italijanskog diplomate. Zanijeri je od 19. jula 2017 obavljao dužnost visokog komesara OEBS za nacionalne manjine. Do ove funkcije, u dva uzastopna trogodišnja mandata bio je generalni sekretar OEBS (od 1. jula 2011. do 30. juna 2017). Od 2006. do 2008. bio je koordinator za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (Common Foreign and Security Policy, CFSP) i Evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku (European Security and Defence Policy, ESDP, sada Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku, CSDP). U Ministarstvu spolјnih poslova Italije, se, između ostalog, bavio pitanjima spolјne politike EU i učešćem Italije u operacijama EU. Od 2002. do 2006. godine nalazio se na dužnosti direktora Centra za prevenciju sukoba OEBS, gde se fokusirao na vojno-političke teme, kao i na upravlјanje krizama, a bio je odgovoran za rukovođenje terenskim operacijama OEBS. Za nas je posebno zanimljiv pošto ga je generalni sekretar UN, Ban Ki-Mun u junu 2008 postavio za specijalnog predstavnika UN na Kosovu i šefa Prelazne administrativne misije UN (UNMIK, dužnost preuzeo od Joakima Rikera). Zanijer je dužnost preuzeo u najsloženijoj situaciji, u vreme jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i pritisaka da se misija UNMIK ukine. Lamberto Zanijer je ponudu da se više od 700 Srba vrati u Kosovsku policiju i ima svoju autonomiju u lancu rukovođenja, prihvatio kao realno moguću a albanskim i stranim medijima je pojasnio da bi to omogućilo stvaranje etnički srpske policije u okviru Kosovske policijske službe. Međutim, nakon uspostavljanja EULEX misije (European Union Rule of Law Mission in Kosovo) 16 februara iste godine, Zanijerova ovjašćenja su bila ograničena. U junu 2011 napustio je Kosovo ali i dalje zastupa tezu da je dijalog, kako između Prištine i Beograda, tako i unutar zajednica na Kosovu, jedini način da se reši problem napetosti i pobolјša situacija manjinskih grupa koje tamo žive. Svoje stavove su izneli Werner Fasslabend (former Defence Minister, AIES President), Manfred Nowak (University of Vienna, Sec-Gen, Global Campus of HR, Venice), Zeno Leoni (King's College London & Defence Academy of the UK), Thomas Stelzer (CEO – Dean of the Intl. IACA Academy), Ian Banerjee (Urban Futurist, Vienna University of Technology), Lizzie O’Shea (Human Rights lawyer, Future Histories originator, Ireland/Australia), Miriam Schreinzer (Culture Manager, Regional Music Advisory Board, Vienna), Hande Saglam (Director Deputy, Department of Folk Music Research and Ethnomusicology, Music University Vienna), Lawrence Gimeno (founder & CEO, ACSL), Anastasia Lemberg-Lvova (Artist, Estonia), Donald James Johnston (former Canada’s Minister and OECD Secretary General), Hayat Sindi, (Chief Advisor to the IsDB Bank President), Franz Fischler (President, Europen Alpbach Forum, former EU Commissioner), Nasser Kamel (Secretary General, Union for the Mediterranean) i (Mario Holzner, Director-General WIIW Austria). https://www.facebook.com/watch/?v635762403719313 Iz izlaganja učesnika može se naslutiti da većina zastupa realpolitiku (progresivnu, ako bi bilo po Klemonsu) ili politiku desnog centra. Iako ovakvi stavovi nailaze na kritike globano orijentisanih stranaka, izlaganja su pokrenula nekoliko pitanja na koje Evropa nije još našla zajednički odgovor; narastanje desničarskih snaga, (samo)izolacija, pokušaj nametanja unipolarnog poretka, pitanje zajedničke odbrane ne uz učešće Rusije kao jednog od lidera u antifašističkoj borbi 1941-1945 nego upravo od tvrdog ili mekog, kako ko to zove, uticaja te iste Rusije. Otvara se pitanje da li bi kolektivna bezbednost Evrope, uz mirno prevazilaženje postojećih problema, bila jača ili oslabljena učešćem Moskve. Antifašistička borba je, na apsurdan način, dovela do polarizacije sveta na dva bloka i Hladnog rata. Nakon što je nestao Istočni blok i SSSR, nakon uspostavljanja unipolarnog sveta, izgledalo je da su globalni, hladni ili pravi ratovi – prošlost. Na žalost, tada je svet ugrozio novi neprijatelj – terorizam. Činjenica je da svaka zemlja, a ne samo svetske sile, u prvom planu imaju sopstvene interese. Rusija je posle krize ponovo pronašla sebe i traga za svojim mestom u svetu. Ali, sada je to novi svet, sa novonastalim silama, od kojih je Moskva samo jedna, i to ne najveća od njih. Na svetsku scenu izbijaju Kina, Indija Iran... Da li je njihov rast moguće suzbiti optužbama, kaznama, sankcijama? Ili to može imati efekat bumeranga? Zar je moguće da je stalno stvaranje neprijatelja jedini put za sopstvenu homogenizaciju i ekspanziju? Zar je moguće da ni Dan pobede protiv fašizma nije bilo moguće proslaviti zajedno, suzbijajući sve sujete i surevnjivosti? Verovatno bi zajednička borba sa terorizmom ili Covid-om na svetskom nivou imala daleko više uspeha. Možda kao pozitivan primer upravo treba posmatrati ekonomski i demokratski razvoj Indije. Retko ko može da se složi da je nasilno nametanje demokratije bilo kome donelo prosperitet. Terorizam, uz svu primenu najsavremenije borbene tehnike i ’’svevidećeg oka’’ nije do kraja pobeđen. Pri tome, dolazi do narastanja ne samo verskih nego i rasnih a, naročito nakon Covid-a, i ekonomskih sukoba. Bečka konferencija je pokrenula niz pitanja i ponudila neka rešenja. Prvi panel je nosio naziv Zaostavština iz Drugog svetskog rata - suđenja Nirnbergu i Tokiju kao direktna inspiracija za univerzalnu i evropsku povelјu o lјudskim pravima, antifašizam kao inspiracija za izgradnju evropskog bloka uzajamnog poverenja i dobrosusedskih odnosa. Drugi je imao još interesantniju poruku - Od kulture za mir do kulture mira. Može li se izgraditi (bar) evropsko poverenje i saradnja? Da li postoji kultura mira? Postoji li alternativa univerzalnom i panevropskom multilateralizmu? Odjek glasova iz Festsale, bar prema medijima, nije se daleko čuo. Ukoliko se uopšte čuo. English