SP-3 Oružje Online

Noževi-prigušeni pištolji NRS-1 i NRS-2 NRS-1 Iako su ruska armija i ruska vojna industrija danas otvoreniji za medije više nego nekada, još postoje neke nedoumice o njihovom naoružanju. Što je najlepše, nepoznanice ne postoje kada je reč o sofisticiranim sistemima streljačkog naoružanja nego - najobičniji vojnički nož! Maštu znatiželjnika najviše je raspaljivalo pitanje borbenih noževa ruskih specijalaca, iako je većina stručnjaka uglavnom informisana o bastardu u vidu noža-pištolja NRS-1 i NRS-2. Naime, KGB i Ministarstvo odbrane bivšeg SSSR su sredinom sedamdesetih godina XX veka ispostavili zahtev za specijalnim nožem koji bi mogao da bešumno ispaljuje i pištoljski metak 7.62mm. Nasuprot laičkim mišljenjima, nije se radilo o oružju za tajne operacije agenata, nego više o oružju za vojne akcije u neprijateljskoj pozadini i – prežiivljavanje. NRS-2 sa pratecom municijom Konstruktorski tim Tulskog zavoda, pod rukovodstvom Rafaila Hlinina (Рафаил Дмитриевич Хлынин), ubrzo je razvio nož NRS (нож разведчика специальный ili стреляющий - specijalni divezantski nož ili divezantski nož koji puca). Nož je u naoružanje sovjetske armije zvanično uveden 1978. godine pod indeksom Glavne artiljerijske uprave (GRAU) 6P25. NRS je koristio bešumni metak 7.62x35mm SP-3 (Rozanova), razvijen u podoljskom Centralnom naučno-istraživačkom insitutu (CNIITočMaš) još 1966. godine. Metak je koristio zrno PS-3 standardne municije 7.62x39mm M43. No, 1983. godine se pojavila kvalitetnija municija za prigušeno oružje, 7.62x41.5mm SP-4, pa su tulski konstruktori Henrik Saviščev (Генрих Анатольевич Савищев), Igor Šedlos (Игорь Филиппович Шедлось) i Vjačeslav Ovčanikov (Вячеслав Яковлевич Овчинников) diverzantski nož modernizovali i prilagodili novom metku. Nova varijanta je u naoružanje uvedena 1986. godine pod oznakom NRS-2 (indeks GRAU 6P31 ''Vzmah''), pa je prva varijanta uslovno označena kao NRS-1. Za razliku od metka SP-3, SP-4 je imao zrno mase 9.65 g. potpuno utisnuto u čahuru. Razlike izmedju NRS-1 i NRS-2 O prigušenom pištolju-nožu vesti su van granica SSSR procurile u vreme „Perestrojke” (1987). Jedan primerak, koji je 1990. godine navodno zaplenjen od „kontraša" (Contras) u Nikaragvi, u sredstvima informisanja je izazvao ''pravu senzaciju''; no, informacija je delovala sumnjivo jer se zna da je pobunjenike podržavala CIA kojaje već imala informacije o NRS; osim toga, podatke o nožu je ''Rosoboronoeksport'' publikovao i u svom komercijalnom katalogu, tako da su podaci bili dostupni svima. Ukoliko vam se dopada ova priča pogledajte naš članak na slicnu temu: Bugarski kišobran! Nož NRS-1 je imao sečivo preuzeto sa starog NR-40, sa prepoznatljivim konkavnim telućem na vrhu (clip point, ''щучка''). Zahvaljujući nazubljenom teluću, nožem se moglo rezati drvo i čelična šipka prečnika do 5 mm. Uspešno rešenje makaza, nastalo kombinacijom kanija sa posebnom polugom, omogućavalo je sečenje čelične žice prečnika do 2,5 mm, telefonskih kablova debljine do 5 mm i kablova pod naponom do 380 Volti. Sve to ne bi bilo tako fascinantno da u dršci noža nije bio smešten sistem za ispaljivanje ''bešumnih'' metaka 7,62x41.5 mm SP-4, koje je kontruisao Viktor Petrov. Sistem su činili odvojiva cev sa zatvaračem i dve bradavice za bravljenje, sanduk, mehanizam za zapinjanje i opaljenje, poluga zapinjače i obarače i mehanička kočnica. Svi delovi su bili smešteni u kanalu drške, prekrivenim fleksibilnom membranom (sprečavanje prodora vode i nečistoće). Kao zadnji nišan je služio istup na plastičnoj drški a zadnji – prorez na nakrsnici. Ispusti na drugoj strani nakrsnice bili su u funkciji izvlakača. Nacin gadjanja iz NRS-2 Municija Viktora Petrova je bila specifična po tome što se jačina pucnja svodila na minimum (praktično, čuje se samo ''škljocanje'' mehanizma) a ''izdajnički'' blesak na ustima potpuno je otklonjen. Prilikom dejstva (brzina gađanja iznosila je 2 metka u minuti), sečivo se okretalo ka strelcu. Prigušivanje zvuka i skrivanje plamena na ustima omogućavala je konstrukcija samog metka. U čahuri je preko barutnog punjenja bio postavljen specijalni klip; nakon opaljenja, barutni gasovi potiskivali su klip koji je izbacivao zrno podzvučnom brzinom. Međutim, klip se zaustavljao na suženom grliću čahure i tako u potpunosti sprečavao dalje isticanje barutnih gasova. NRS-2 sa mehanizmom za opaljenje metka Nož NRS-4 je bio opremljen izmenjenim sečivom, sa ''drop point''vrhom kojim je efikasnije probijana uniforma protivnika. Kanija je dobila dodatak u vidu odvrtke kojim su se mogli odvijati zavrtnjevi veći od M6, kao i klešta za stezanje detonatorske kapisle. Sam mehanizam za opaljivanje nije se bitno menjao; јedino je sada kao prednji nišan služila metalna mušica na glavi rukohvata. Kod metka SP-4, zrno mase 9.65 g. bilo je potpuno utisnuto u čahuru (nalik metku 7.62mm Nagan M95). Zrno SP-4 sa početnom brzinom od 150 do 200 m/s i energijom od 170 do 194 Džula, na 25 m probijalo je čeličnu ploču debljine 2 mm. Komplet NRS-2 i metak SP-4 NRS (NRS-1) I NRS-2: Model noža:NRS (NRS-1)NRS-2Metak:SP-3SP-4Masa bez kanija, g.330360Masa sa kanijama, g:540570Gabariti u kanijama, mm:332x63x30.5330x64x32.5Gabariti bez kanija, mm:280x52.5x30.5285x52.5x32.5Dužina sečiva, mm:158160Širina sečiva, mm:2828Dužina nišanske linije,mm100105Početna brzina Vo, m/s:140200 Sami Rusi su oružju NRS-2 kao jednu od mana pripisivali mogućnost „gubljenja" cevi (nije dovoljno obezbeđena u rukohvatu), ali i činjenicu da nije predviđen kao ''nož za preživljavanje'' kakav je potreban, na primer, ratnom vazduhoplovstvu. Punjenje NRS-2 Nož Pilot-2 U tom cilju konstruisan je opitni nož ''Pilot-2" iz čije drške su se molge ispaljivati signalne rakete, meci 9x18mm PM, 12,5x35mm, 12,5x40mm, 7,62x42mm SP-4 i patron punjen sačmom kalibra 410 (praktično, varijanta ''kosmonautskog'' pištolja TP-82, kombinovana sa nožem). Pri tome, specijalna cev je bila utoliko bezbednija od gubljenja što je za sam nož vezana - temnjakom! Nož OC-54 Noz OC-54 Tokom 1978. godine konstruktor ''Centralnog konstukciono-istraživačkog biroa za sportsko i lovačko oružje'' (CKIB SOO), Rebrikov, za potrebe KGB SSSR i sovjetske armije razvio je nož OC-54, iz koga se moglo pucati u pravcu linije sečiva, znači, bez okretanja noža. Na nožu su se mogle menjati cevi sa ležištem metka, tako da je mogao koristiti municiju 7,62x42mm SP-2 ili SP-3, 5,45x18mm MCP i 9x18mm PM. No, zbog male mase noža, odustalo se od varijante cevi za 9x18mm PM koji je izazivao nekontrolisano trzanje oružja. Nož OC-54: Ukupnadužina, mm: 310;Debljinasečiva, mm: 3,5;Širinasečiva, mm: 29;Dužinasečiva, mm: 160;Masanoža, g: 600Gabarit, mm: 310x42x70 Nož ''Kameleon'' (Хамелеон) Na katedri za artiljerijsko naoružanje Tulskog vojnog artiljerijsko-inženjerijskog učilišta (VAIU) razvijene su dve varijante noža-pištolja koji je takođe dejstvovao u pravcu cevi. Postojala je, naime, varijanta sa ručnim zapinjanjem udarača i varijanta sa poluautomatskim dejstvom. Rukohvat noža je bio dvodelni sa šarnirnom vezom; jedan deo je činio blok sa cevima a drugi – mehanizam za zapinjanje i okidanje. Prvi blok je imao 4 cevi koje su se, radi punjenja, preklapale. Koristio je municiju 5,45mm PSM. Nož ''Kameleon'': Kalibar, mm: 5,45 i 4,5;Ukupna masa, g: 600;Ukupna dužina, mm: 320;Municija: 5,45x18 mm, 4,5x40 mm R (modifikacija);Brzina gađanja metaka/min: 12-15Efektivni domet, m: 25.Kapacitet, metaka: 4. Branko Bogdanović