Dragocen odevni ali i modni predmet; neophodan je i profesionalcima kao HTZ oprema; često se viđa na sportskim terenima, mnogo više nego što zapažamo. Ali rukavica ume da bude i veoma opasna, čak smrtonosna ako se baci, ali ne kao islužena. Naš portal pisao je i o pištolju – rukavici, ali ovo je druga vrsta opasnosti. Običaj bacanja rukavice nekome u lice ili pred noge praktično je izumro, ali bilo je perioda kada je mnoge koštao života, pa čak izazvao i oružane sukobe i ratove. Posvetimo pažnju tom neupadljivom delu naše garderobe, ali i tom običaju.
Rukavica (engl. Glove, fr. Gant, nem. Handschuh, rus. перчатки) pojavljuje se, kao i masa drugih predmeta kojima smo se bavili (luk i strela, praćka, oklop), u najranije doba civilizacije. Nije čudo što je spominje Homer u ”Odiseji” dok opisuje Laerta kako u bašti uklanja trnovit korov. Dugo su rukavice korišćene kao zaštita od zime, deo oklopa ili radne opreme. Tek u XIII veku one postaju modni detalj, često sežući i do lakta. Taj korisni par bio je toliko popularan i napadan u iskazivanju ženske (pa i muške) sujete da su u Bolonji 1294. godine izglasali zakon protiv samitskih rukavica, koje su prvenstveno bile smišljene za upotrebu kod alpinista. Rimljani su otišli još dalje kada su 1560. godine izglasali zakon protiv namirisanih rukavica (!).
Kako je i kada su rukavice postale vesnik nevolje i nesreće? Ova pojava vezana je za kasni srednji vek. U to vreme su rukavicama pridavali veliki značaj jer su one predstavljale simbol vlasti i bogastva. Da bi svi znali koliko je vlasnik bogat, one su pravljene od tanke, najfinije kože ili svile. U njih su ušivani biseri i dijamanti, odnosno drago kamenje. To se nije odnosilo na viteške, borbene rukavice. Ljudske navike se nisu mnogo promenile. Kada danas na prvi pogled ocenjujemo čoveka, zapazićemo skup smartfon ili luksuzni brend odeće; to isto su radili i naši preci gledajući u ruke. Ali nisu rukavice bile samo modni detalj i znak prestiža. One su bile znak prenosa vlasti, potvrde ugovora, vazalne zavisnosti, a svakako kao najava ljubavnih namera u obliku poklona.
Sve bi to bilo podnošljivo da nisu imale i svoj poseban kôd. Način izazivanja na dvoboj potiče iz posebno izgrađene i formirane viteške kulture odnosa. Rukavice su bile deo opreme i predstavljale su status i čast vlasnika. Baciti rukavicu pred nekoga značilo je osporiti njegovu čast i nametnuti svoju; ako se dotični, pred čije noge je pala rukavica, nije s tim slagao tada se smatralo da svoju čast treba da odbrani oružjem. Prihvatanje rukavice formalno je značilo i početak priprema za obračun.
Koje pojmove treba imati ovim povodom na umu? Francusko gantelet je deminutiv od imenice gant (rukavica) i označava oklopnu rukavicu vitezova. Englesko gauntlet je direktno preuzeto od Francuza i znači isto. Poznavaoci PVO lako će se setiti da sovjetski (ruski) PVO raketni samohodni sistem ”9K330 Tor” nosi upravo to ime – SA 15 gauntlet. Pošto su obe glagolske imenice dobile i sekundarno značenje ”otvoreni izazov”, radi sasvim jasnog čina bacanja (da nije rukavica slučajno ispala ili bačena u nervozi) uvek su upotrebljavane tačno dogovorene fraze. Englezi bi rekli: To throw down the gauntlet (doslovno: baciti oklopnu rukavicu dole). Francuzi nešto slično: Jeter le gantelet, ili češće Jeter le gant (doslovno: baciti rukavicu).
Izazovno bacanje rukavice važilo je samo ako je to učinjeno uz izgovor ovih fraza.
No, da još malo izdetaljišemo kako je do toga došlo. Tradicija izazova na duel rukavicom rodila se iz rituala zakletve vazala svom senioru. Da bi zaključio ugovor o međusobnim odnosima budući vazal bi se nenaoružan spustio na jedno koleno i stavio bi prazne dlanove u ruke gospodara – seniora. Ako su obe strane bile saglasne u izjavi volje senior bi moliocu uručio rukavice kao simbol vlasti nad nekom teritorijom. Ako bi želeo da raskine ugovor, vazal bi vratio rukavice.
Dolazimo do mogućih komplikacija: ukoliko bi on te rukvice bacio pod noge to bi predstavljalo veliku uvredu koja se mogla otkloniti samo duelom. U XVIII veku svaki aristokrata je odlično znao nepisani zakon i prema njemu se rukovodio. Baciti rukavicu nekome bilo je isto kao udariti mu šamar ili udariti dendijevskim štapom ili kratkim bičem. Rukavica je mogla biti bačena i u lice, što je predstavljalo vrhunac uvrede i izazova. Do početka XIX veka ovakav način rešavanja nesporazuma odneo je mnoge živote, sve dok se nisu svetom raširili zakoni koji su to zabranjivali.
Bilo je tu još finesa, baš onako kako ljudi znaju da zakomplikuju sebi život. Ako bi izazvani pobedio, rukavica bi ostala kod njega kao trofej. Ako bi pak izgubio, on je mogao uzvratiti bacivši je protivniku nazad, što je značilo traženje revanša. Bilo je slučajeva kada bi gospodin koji je bacio rukavicu povukao svoj postupak, pa ako bi se njegov rival s tim saglasio onda bi se sukob mogao smatrati rešenim.
Ima li bacanja rukavice danas?
Ima! Osim simbolične fraze (Zvezda bacila rukavicu Partizanu), taj običaj i danas postoji. Neverovatno, ali istinito, a odmah ćete se i setiti. Spomenusmo da se rukavice koriste u sportu. U hokeju su one veoma važne jer čuvaju šake od preloma i izuzetno bolnih udaraca pakom. Stoga su i one same jake – i opasne jer mogu naneti fatalne povrede. Kada hokejaš baci rukavice na led to znači da je spreman da ”razgovor” nastavi golim pesnicama. To uopšte nije retkost u ovome sportu, a po pravilu obojica ”duelista” završe na bar dva minuta u posebnom boksu kako bi klupa uradila ono što led nije.
