David i njegovo oružje – Praćka

Slušaj ovaj članak

Ko se od nas nije, bar jednom, igrao ovom opasnom spravom? Koliko je stradalo ženskih čarapa, komšijskih prozora, a koliko je povređeno naših drugova s kojima smo se, u najboljoj nameri, igrali? Specijalno i tiho oružje, jedno od najstarijih koje zna ljudski rod. Za njega nisu bile potrebne industrija naoružanja i opreme, fabrike municije, itd. Nekada od račvastog drveta, danas od najboljih, kompozitnih materijala; nekada je izbacivala kamenje, a sada može i ampule sa suzavcem, bojnim otrovima, metalne “klikere“ i sve ono što može da leti. Njeno veličanstvo – praćka (slingshot, Schleuder, рогатка). Ako vas nemački naziv schleuder podseća na neku našu imenicu, to mora biti da je lokalizam šlajder – bliski rođak praćke, samo bez one račve. Nije to prva strana reč koja se, iskvarena (u najboljem slučaju – prilagođena) odomaćila u našem rečniku.

Zavirimo, po običaju, u istoriju. Ona kaže da su u starom veku praćkom bile naoružane jedinice Egipćana, Asiraca, Grka, Katarginjana, Persijanaca. Rimljani su koristili praćku s drvenom račvom (rašljama) ali i praćku sa zamahivanjem bez račve; upotrebljavali su je i sve druge srednjevekovne vojske – Franci, Sloveni, Goti…Na našem kontinentu dugo je korišćena, čak do XVII veka. Pobunjenici u Francuskoj dobili su ime po ovoj maloj, opasnoj spravi – Fronda. Ona se i danas koristi u Okeaniji, Južnoj Americi i Severnoj Africi. Inače, najstarije pominjanje praćke možemo naći u Bibliji, koja opisuje borbu pastira Davida (budućeg kralja) i filistejskog borca Golijata, zaštićenog teškim oklopom. Ovaj deo Biblije napisan je oko hiljadu godina pre nove ere, a opisuje događaj koji se zbio nekoliko vekova ranije. Da li je u pitanju stvarni zapis, ostaje dilema, kao i za većinu apokrifnih spisa koji se u Starom zavetu nalaze.

Naša preporuka za povoljne a dobre praćke sa aliexpress-a:

Definicija kaže: praćka je oružje koje projektilu predaje kinetičku energiju, tako što koristi potencijalnu energiju rastegnute trake pričvršćene za račvasti nosač. Stoga je u nekim jezicima zovu i rogulja jer podseća na par rogova. Praćka se koristi za zabavu, lov, izbacivanje raznih predmeta, ali i kao oružje vojske i policije. Zbog svoje nečujnosti, neupadljivosti i preciznosti koriste se kao oružje posebnih jedinica. Male su, lagane i relativno jevtine. Mogu izazvati teške povrede, pa i smrt. Nije to jedino oružje zasnovano na zateznoj sili. Po hronološkom redosledu, reklo bi se da je praćka stariji rođak raznih vrsta katapulta i lukova.   

Prednosti praćke su veoma značajne: projektil dostiže brzinu i do 120 metara u sekundi. Jednostavno se proizvodi, čak i kao ručna radinost, a može koristiti sve što ima kakvu-takvu areodinamiku – od kamenja, oraha, klikera, pa do specijalne municije. Ne zahteva nikakve veštačke izvore energije (baterije, barut), već samo snagu strelca. Takođe se odlikuje relativno velikom brzinom dejstva.v

Naša preporuka:

Konstrukcija praćke je toliko jednostavna, da se može nazvati i primitivnom. Istorijski je najpoznatija Davidova praćka,  oružje kod kog se na kraju dva konopca nalazi “ležište“ od kože u koje se stavlja kamen. Sa nekoliko kružnih zamaha, praćkom se u pogodnom trenutku izbacuje kamen. Najzastupljenija je, ipak, račvasta praćka. Sam nosač ima dršku na koju se nastavlja račva pod različitim uglovima krakova, u zavisnosti od namene. U zavisnosti od držača, račve mogu biti i paralelne. Na krajeve  račve  pričvršćuju se trake za odapinjanje i one su najčešće od gume ili nekog drugog elastičnog materijala. Služi da potencijalnu energiju stečenu natezanjem pretvori u kinetičku energiju projektila. Te dve trake spajaju se na suprotnom kraju račve  kožom elipsastog oblika (sedlo) kojom se pridržava projektil pre i tokom izbacivanja.

Tradicionalno se praćke prave od prirodnog drveta (orah, trešnja, jorgovan i druge žilave vrste). Za izradu se bira mlada, živa grana drveta. Nakon sečenja, grana se očisti od kore i priraslina i suši nedelju dana umotana u krpu. Za tu svrhu može poslužiti i mikrotalasna pećnica, kada se vreme skraćuje na samo pet minuta. Osušena grana se obradi šmirglom. Rastojanje između krakova (“rogova“) je četiri do pet centimetara, uz njihovu simetričnost. Naravno da proizvođači nisu ograničeni samo na izbor drveta. Dizajn praćke i ponuđeni materijali pružaju beskrajne mogućnosti u kreaciji; tako možemo videti praćke od čelične šipke, brušenog aluminijuma, improvizovane praćke od savijene izolovane žice, praćke od plastike, čak napravljene i od rogova goveda. Oblik i konstrukcija variraju, a pri tom dozvoljavaju izradu praćke po želji i nameni. Tako, da bismo povećali brzinu projektila, kraci mogu biti duži i pod manjim uglom, što omogućava i bolje istezanje gume. Može se koristiti i šuplja guma (crevo). U novije vreme , kada je policijska i vojna praksa to usvojila, došlo je do daljih inovacija, pa su praćke postale složenije. Koriste se razne vrste ubrzivača (gasni, sa zavojnicom), a sila se prenosi kroz blok-multiplikator koji pojačava snagu odapinjanja. Princip rada podseća na zavojnice u “flašencugu“, odnosno ručnoj dizalici kojom se može podići (zahvaljujući takvom prenosu snage) veoma veliki tereti sa relativno malo napora. Takve praćke sve više podsećaju na savremene lukove – samostrele. Svi ti dizajnerski i konstruktivni zahvati moraju ispoštovati dva osnovna zahteva: mogućnost intuitivnog gađanja i preklapanje praćke na minimalnu veličinu radi lakše upotebe ili skrivenog nošenja.

INDIJSKI POLICAJAC
INDIJSKI POLICAJAC

Savremeni modeli lovačkih, sportskih, policijskih i vojnih praćki imaju sve češće ergonomski zgodan rukohvat pištoljskog tipa. Postoje i brojni dodaci (nadogranja) kao što su naslon za ruku, balans sa balastom, razne protivteže za stabilizaciju, pa čak i nišan, ili šipku za montiranje laserskog obeleživača. Tako se praćka približava po preciznosti streličarskim standardima. Stabilizator i balansi svakako povećavaju dimenzije praćke, no prednosti tih delova su takve (značajno povećana preciznost i moć), da se rukovaoci lako naviknu na njih. Glavna komponenta praćke je akumulator energije koja se postiže vučom elastičnih materijala. Taj materijal mora da ima dovoljnu sposobnost da se posle rastezanja i odapinjanja, što je pre moguće vrati u svoje linearne dimenzije, odnosno pređašnje stanje, kako bi praćka mogla odmah ponovo da se iskoristi. Pored raznih guma (često iz točkova prevoznih sredstava), dugo je popularan materijal bio gumeni medicinski zavoj (“Martens“) koji se donedavno mogao nabaviti i u javnoj prodaji u apotekama. Traka bi se isekla na širinu od jednog i po do tri centimetra, a dužina je dostizala do 25 centimetara za lake praćke. Za teže praćke traka se udvostručavala. Pričvršćivanje za rogove moglo se izvesti “na mrtav čvor“ ili manjim ovojnim trakama, jer bi mehanička kruta veza (šrafovi, ekseri, itd) vrlo brzo načela traku i pokidala je. Samo “sedište“, odnosno korpica u koju se smešta projektil ima približne dimenzije od dužine oko sedam centimetara, širine do tri centimetra i debljine do dva milimetra, elipsoidnog oblika. Taj deo praćke poželjno je da bude od debele kože koja je manje elastična i lakša za kontrolisanje izbačaja.

Danas se za osnovnu konstrukciju najčešće koristi prirodni lateks (u pljosnatom obliku ili cevast). Takav nosač najduže trpi zamor materijala i obezbeđuje dugotrajnu kontrakciju. Balistika savremenih praćki postiže najbolje razultate sužavanjem raklji (krakova) do maksimalnih granica. Za rukovanje takvom praćkom potrebno je mnogo vežbe i strpljenja, ali rezultati koji se time postižu nadoknade uloženi trud. Kao i lukom, gađanje praćkom je intuitivno, pa je dodatak nišana manje-više dekorativan, osim kod vrhunskih, profesionalnih sportskih sprava koje traže centimetarsku, pa i milimetarsku preciznost. Kod takvih praćki ram se kombinuje sa šarkama koje se rotiraju slobodno u dve ravni, kako bi orijentisale vektor zatezanja. Putanja projektila ima svoju lučnu trajektoriju, pa sve inovacije teže tome da se visina trajektorije smanji, kako bi se olakšalo intuitivno gađanje.  Stoga je praćka delila sudbinu luka. Kada se na osnovu zateznih svojstava luka pojavio samostrel sa više strela i komplikovanijim načinom i snagom zatezanja, tako su i na osnovama prve praćke bili razrađeni šneperi, koji po svojoj konstrukciji podsećaju na samostrel, samo što izbacuju umesto strele razne vrste projektila. Maštoviti konstruktori dodali su još i kundak sa nekom vrstom okvira za smeštaj municije.  

Municija

Prednost praćke kao malokalibarskog oružja je u tome što je municija vrlo pristupačna, pa i besplatna, jer strelac može da izabere čak i kamenje po svojoj volji i nameri. Da bi se povećali domet, preciznost i efekat na cilju, strelci često koriste metalne kugle, savijene komade debele žice, matice, eksere, šrafove, itd, itd; praktično sve što im odgovara i šta je pri ruci, ukoliko su vešti da tu municiju smeste u “korpicu“ i predvide joj putanju. Neke praćke koriste čak i strele i strelice.  Najpogodniji je sferični materijal, pa profesionalne praćke koriste olovne kugle težine od dva do sedam grama; njima dostižu domet i do 400 metara, uz brzinu i do 120 metara u sekundi. Najbolji rezultati se postižu na udaljenostima do 40 metara. Parametri preciznosti, kao kod svakog oružja (oruđa) zavise od psihofizičkih osobina strelca (vid, snaga, uvežbanost), uticaja bočnog vetra, oblika i težine projektila, itd. Tako i razorna sila projektila zavisi od načina zatezanja i konstruktivnih vrednosti praćke i snage strelca. Uopšte, energija koja se predaje projektilu je relativno mala i retko prelazi 25 džula, čime se može porediti sa snažnim vazdušnim puškama. To je dovoljno za eliminisanje sitnih štetočina, ali i za bušenje tanko lima (do 0,5 mm) ili šperploče (tri do četiri milimetra).

PRAĆKA-KATAPULT U SIRIJI
PRAĆKA-KATAPULT U SIRIJI

Krupnije životinje mogu biti ozbiljno povređene ili šokirane, pa čak i ubijene ukoliko je snaga zateznog dela i strelca dovoljno velika. Zato danas imamo u proizvodnji i ponudi praćke koje mogu razviti energiju hica i do 100 džula, a svetski rekord iznosi 272 džula. Ovakve praćke su u nekim zemljama zabranjene jer je dokazano da mogu tokom demonstracija probiti i policijski šlem.

Primena

Već smo spominjali ratničku upotrebu praćke. Ona je danas, kada je reč o vojno-policijskoj upotrebi, ograničena na specijalna dejstva (izbacivanje ampula sa suzavcem, ali i prigušeno dejstvo po usamljenim stražarskim mestima, ili čak i prilikom atentata). Naravno da takva upotreba iziskuje vrhunsku obučenost i pokretljivost samog korisnika.  U novije vreme vojska je koristila (i koristi) i za lansiranje bespilotnih letelica (UAV). Zabeležen je i slučaj da su elitni izviđači-rendžeri filipinske vojske koristili praćke sa granatama kao improvizovani bacač pri likvidacijama terorista.  

Praćke se mnogo koriste u sportske i zabavno-rekreativne svrhe, gađanje konzervi, praznih flaša, balona, itd; popularne su i u pejntbolu. Postoje klubovi, asocijacije, internet multiplej igre gde se ljudi takmiče u gađanju praćkom. Kao lovačko sredstvo mogu se koristiti u zavisnosti od mašte i mogućnosti strelca: njima se mogu skidati plodovi s nepristupačnog drveća; ribolovci ih koriste za izbacivanje i obeležavanje mamaca. Međutim, one se mogu koristiti i za slanje poruka svih vrsta – od ceduljica do usb nosača, ali i za ispaljivanje signalne municije ili prosto šenlučenje pirotehničkim sredstvima.    

SADAM ISPROBAVA PRAĆKU
Saddam Hussein ISPROBAVA PRAĆKU

Više puta smo naglasili da je praćka oružje, stoga se njome ovde i bavimo. Za vreme Prvog svetskog rata u rovovskim borbama velike praćke (montirane na duge daske i sa produženim trakama, služile su za izbacivanje raznih vrsta mina i bombi, ali i pošte. Pri kraju 1944. godine zabeležen je interesantan slučaj na delu fronta na reci Dravi. Vojnik Prve bugarske armije Penčo Karamfilov napravio je veliku praćku koju je  postavio u rov i odatle zagorčavao život Nemaca na daljinama preko 300 metara. Posle rata ta gigantska praćka postala je eksponat u muzeju Prve bugarske armije u mađarskom zamku Šikloš. To je inače, prvi slučaj da se otvori muzej jedne armije na stranoj zemlji (kad ga već spominjem, da navedem i to da je on 1989. godine zatvoren na zahtev bugarske strane, kao rezultat tadašnjih političkih odnosa). Zabeležen je slučaj o čemu svedoči jedan eksponat muzeja u Rigi: krajem devetnaestoga veka postojali su “raketni“ odredi koji su natezanjem čegrtaljki imitirali zvuk mitraljeza. Praćka je korišćena (i koristi se) u policiji za izbacivanje šok bombi, petardi, suzavca.

Naša preporuka dodatne opreme za praćke:

Kriminalci praćke retko koriste prilikom krađa i provala. Međutim, i oni su našli svoj interes koristeći ih da se oslobode ukradene robe kako bi je kasnije lakše pokupili ili dobacili saučesniku. Praćke koriste i osuđenici radi slanja poruka, paketića droge, novca, itd. Ne bavimo se besplatnom reklamom, ali da navedemo neke od proizvođača: Trumark, Crosman, Barnett, Saunders Archery, Maksman, Daisy, Megaline…Od biblijskih vremena do danas dokazano je da najduže traju najjednostavnija oružja.

Ostavite Vaš Komentar: