Evropska unija neće postići svoj cilj da isporuči milion artiljerijskih granata Ukrajini u roku od godinu dana, priznao je u sredu visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.
Braneći napore EU kao “rad u toku”, Borel je rekao da će isporuke Ukrajini sada dostići 524.000, što je samo 52% obećanog. On je sada postavio novi cilj na više od milion granata do kraja 2024. godine, sa 630.000 u proizvodnji, prema podacima iz EU.
Države članice Evropske unije su se obavezale da će Ukrajini isporučiti milion projektila kalibra 155 mm za suzbijanje rat sa Rusijom do marta 2024. godine, ali su se do sada mučile da ispoštuju rok za isporuku, te su ga prekršile.
EU je trebalo da se organizuju iz zaliha zemalja EU, ali i kroz nove zajedničke projekte javnih nabavki, sa ciljem sprečavanja nestašice u ukrajinskim oružanim snagama.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je još u novembru, na sastanku ministara odbrane EU, da EU neće ispuniti cilj. „’Cilj od milion neće biti dostignut, moramo da priznamo to’,” rekao je tada on.
U tom kontekstu, Evropska unija je u sredu zatražila od 27 država članica detaljan popis njihove vojne pomoći dodeljene Ukrajini, rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borel, smatrajući da je „važno da se razjasni situacija“, navodi AFP. .
Evropljani su do sada naoružali Ukrajinu sa oko 300.000 granata, a do kraja 2024. godine imaće godišnji proizvodni kapacitet od oko 1,4 miliona granata, tvrdi Tijeri Breton, evropski komesar zadužen za odbrambenu industriju. Ovaj kapacitet će biti povećan na dva miliona do 2025. godine.
Međutim, veliki deo se izvozi u treće zemlje, na štetu Ukrajine, priznao je ove nedelje visoki evropski zvaničnik, pod uslovom anonimnosti, primećuje francuska štampa.
Nemačka poziva na mobilizaciju EU i traži od država veću vojnu podršku Ukrajini
Boreljovo priznanje da je promašio cilj dolazi u trenutku kada je nemački kancelar Olaf Šolc pozvao druge zemlje članice EU da još više naoružaju Ukrajinu.
Vojna podrška Ukrajini „ne može zavisiti samo od Nemačke“, rekao je Šolc uoči ključnog samita EU o pomoći Ukrajini. Šolc je rekao da je Nemačka pružila više pomoći Ukrajini nego bilo koja druga zemlja posle SAD, polovinu ukupne evropske pomoći Ukrajini.
„Moramo udvostručiti napore kako bismo osigurali da se naša podrška održava onoliko dugo koliko je potrebno“, pišu Olaf Šolc, Mete Frederiksen iz Danske, Petr Fiala iz Češke, Kaja Kalas iz Estonije i Mark Rute iz Holandije, navodi AFP.
Ukrajinski predsednik Zelenski je takođe pozvao Nemačku da iskoristi svoj ekonomski i diplomatski uticaj za mobilizaciju evropskih partnera. „Nemačka može da uspe da konsoliduje podršku EU“, rekao je on u intervjuu nemačkoj televiziji ARD u nedelju.
Bajdenova administracija pronašla improvizovani metod naoružavanja Kijeva
Američki predsednik Džo Bajden pronašao je način da naoružava ukrajinski režim oružjem i vojnim materijalom, bez obzira na blokadu republikanaca u Kongresu o direktnoj vojnoj pomoći.
Bajdenova administracija koristi savezni zakon o uklanjanju viškova iz vojske. Ovo mu omogućava da snabdeva takve sisteme naoružanja drugoj zemlji, pod uslovom da organizuje sopstveni transport.
Kako piše njegovo glasilo Forbs, zakon predviđa da vrednost takve „prodaje“ može biti samo 500 miliona dolara godišnje, ali je određivanje cene za višak vojne opreme u potpunosti u nadležnosti američkog predsednika, koji to može preneti i besplatno.
Takav model je pre neki dan korišćen u dogovoru sa Grčkom (slično onom koji koristi Nemačka, pod nazivom Ringtausch – pri čemu Berlin obezbeđuje zapadnu opremu partnerima koji svoje sovjetsko/rusko oružje prebacuju u Ukrajinu).
Na primer, Grčka će od SAD dobiti dva transportna aviona Lockheed Martin C-130 Hercules, deset motora za patrolne avione Lockheed P-3, 60 borbenih vozila pešadije M-2 Bradley i tri patrolna čamca Protector.
Američki državni sekretar Antoni Blinken opisao je vojnu opremu kao “besplatne ustupke”.
Dva dana kasnije, pojavile su se vesti da će Grci poslati više svojih starijih sistema naoružanja u Ukrajinu. Reč je o ruskim protivvazdušnim sistemima S-300, protivvazdušnim sistemima TOR i OSA, dvocevnim protivvazdušnim topovima ZU-23-2, kao i odgovarajuću municiju.
Čak i ako ovaj alat Kijevu ponudi dah svežeg vazduha, smatra se da ovo neće biti ni približno dovoljno koliko američki moćnici žele, pa će Bajdenova administracija morati da ubedi Kongres u potrebu kontinuiranog naoružavanja Kijeva.
Dugoročno, Bajden ne može bez podrške poslanika u Kongresu, s obzirom na to da su sredstva već potrošena na Ukrajinu, kako je izjavio i Džon Kirbi, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost.
U decembru su republikanci u Senatu blokirali 110,5 milijardi dolara bezbednosnih mera, od kojih je 61,4 milijarde trebalo da ide Kijevu.
Kombinatorika sa Grčkom
Vraćajući se na „poklon“ Grčke Ukrajini, mora se reći da je odluka Atine podstaknuta obećanjem Vašingtona da će grčkom ratnom vazduhoplovstvu isporučiti 40 američkih lovaca F-35. Ugovor će Grke koštati 8,6 milijardi dolara. SAD će takođe dodati sredstva za kupovinu oružja za 60 miliona dolara.
U zamenu za ovu “velikodušnost”, Amerikanci žele da Grci poklone još više oružja Ukrajincima. „I dalje smo zainteresovani za odbrambene kapacitete koje Grčka može preneti ili prodati Ukrajini“, napisao je američki državni sekretar Entoni Blinken Atini, prenosi ga Forbs.
Vašington je čak otišao toliko daleko da je Grcima ponudio „ciljanu nagradu“. Ukoliko je grčka ponuda vojne opreme interesantna Ukrajini, SAD su „spremne da istraže“ mogućnosti dodatnog finansiranja grčkih oružanih snaga sa još 200 miliona dolara.
Međutim, naoružavanje Grčke je delikatna stvar s obzirom na njeno dugogodišnje rivalstvo sa Turskom.
Dakle, nije slučajno što je istovremeno sa „sporazumom o Grčkoj“, američki Stejt department ovlastio Tursku da potroši 23 milijarde dolara na 40 novih Lockheed F-16 i 80 kompleta za nadogradnju za starije F-16 plus municiju, koja bi mogla biti nagrada što je Turska konačno pristala na ulazak Švedske u NATO.
Međutim, glavni fokus Bajdenove administracije je da zaobiđe Kongres, koji je blokirao 61 milijardu dolara direktne vojne pomoći Ukrajini i na taj način navodno želi da primora predsednika da zauzvrat pooštri američku migracionu politiku.
“Korišćenjem saveznog zakona o vojnom višku materijala, Bajden može da ispoštuje želje većine Amerikanaca da pomogne Ukrajini da se odbrani“, napisao je Forbs u optimističnom zaključku.
